Životinjska farma

Pre nešto više od dvadeset godina, kada se praktično niotkuda pojavio, Jezda nije bio oronuli čiča koji izlazi iz mardelja na štakama, noseći svu svoju imovinu u najlon kesi za đubre, ali i vaktile je bio, da kažemo, pitoreskna ličnost. Dobro ga se sećam. Boemski šešir, progrušana bradica, mornarska lula, svilena marama umesto kravate. Za dugački nokat na malom prstu ne garantujem – nisam zalazio u sitna crevca – ali me ne bi čudilo da je i on bio deo Vasiljevićevog outlooka. Tim outlookom, habitusom uopšte, Jezda je (svesno ili nesvesno) odašiljao nedvosmislenu poruku – u mene nipošto ne treba imati poverenja.

Paradoksalno, u to vreme Jezda je uživao ogromno poverenje, kako establišmentovo, tako i sirotinjskorajinsko. Gazdovao je čuvenim Jugoskandikom, takozvanom piramidalnom bankom. Budući da su od tog doba naovamo stasale čitave generacije srpkinjica i srpčadi, čika Sveta duguje objašnjenje srpskoj deci, to jest mlađem cenjenom publikumu. Piramidalne banke, to su vam, draga srpska deco, bile ustanove snova. Uložiš, recimo, sto maraka, pa posle mesec dana dobiješ dvesta, ili tako nešto, ne znam tačno, nisam ulagao, uvek sam se držao životne filozofije moga druga Rina – bolje vrabac u ruci nego Priboj na Limu. Šta da vam pričam! Sirotinja raja je navalila na Jugoskandik ko ala na berićet, ulagala je svoje poslednje crkavice i – da vidite – jedno (kratko vreme) to je nekako guzeljalo. Ali budući da svakoj sreći brzo dođe kraj, brzo je došao kraj i sreći koju je delio Gazda Jezda. Razočarane štediše (čuj-štediše) danonoćno su okapavale ispred Jugoskandikovih ekspozitura, kojih je, vo vremja ono, bilo više nego danas menjačnica. Džaba, dame i gospodo. Pare behu volšebno nestale, srušila se piramida, srušili se lepi snovi idealista koji su verovali da se može dobro zaraditi a da se ne mrdne dupe. U tom smislu, nije mi nešto naročito žao Jezdinih žrtava. Da su samo malo mućnuli glavom, momentalno bi shvatili da je Jezdin (da li samo Jezdin?) projekat najobičnija prevara, ali znamo da je pohlepa strast koja zaslepljuje.

Žao mi je, ipak, što nisu svi bili žrtve. Imao je Jugoskandik i elitnu klijentelu, što će reči – društveno-političke radnike, biznismene iz sive zone i – uopšte – promućurne tipove sa dobrim vezama. Elem, kada se Jezdina kasa napunila, rečena gospoda su pokupila pare, Jezda je otišao, najpre u egzil, potom u mardelj, a sirotinji raji je ostao šupalj Crven Ban do očiju. U tom je smislu nepravedno što je ista ta sirotinja raja glasala za Jezdino izbacivanje sa Farme. Nisu kod njega njihovi novci, jok more, Jezda je bio samo dimna zavesa. Novci su kod vlasnika ove životinjske farme.