SVETI KOZMA I DAMJAN

Beograd, krug dvojke, slavski pojas. Svetogorska 156.

Naveče uoči Vračeva.

Penzioner Veliša Lazarević pali kandilo… Oko njega ukućani: žena mu Bisenija, ćerka Svetlana i njen muž Nenad, sin Lazar i njegov partner Kiki.

Na trpezarijskom stolu stoji ček na 5.000,00 (pet hiljada) RSD ovogodišnje jednokratne pomoći penzionerima…

S tim novcem gospođa Bisa bi da spremi sutrašnju slavu, Ceca bi kod kozmetičara, zet bi da uplati siguricu s dva dvoznaka, Laza i Kiki bi u provod ili bar na demonstracije protiv diktature.

Gospodin Veliša upalio kandilo, suznim očima punim ljubavi gleda ukućane… Srce hoće iz grudi od sreće – svi njegovi su tu, i tu, i tu, i tu, oko njega, i nikad, nikad, nikad, nikad neće otići nikud, nikud, nikud… Nemaju kud. I, kao obasjan nekakvom nestvarnom svetlošću, gospodin Veliša se penje na šamlicu i u zanosu recituje:

Sutra je praznik… Sve u sjaju jačem

kandilo trepti i sobu nam zari…

Iz ugla muklo bije sahat stari.

Ja sklapam oči i od sreće plačem…

I zajeca starina, gorko. Srećan…

SVETI ĐURĐIC

– Srećna slava, domaćine!

– Hvala, hvala, komšija, izvolite… Rukoljub gospođi Bosi… Oh, tu su i Ceca i njen Neša… Vidi, vidi, i Lazica je tu… A ovo je?

– Kiki.

– Vi džumle, gosn Veliša, poveli celu talavornicu…

– Ukućane, dragi komšija, ukućane… Porodicu… Znate kako se kaže: porodica je osnovna ćelija društva, a srpska porodica – to je svetinja!

– Pa izvolite se poslužiti, dragi gosti, ne ustručavajte se… Neizostavno ali neizostavno morate probati ove gloginje na provansalski način, moja Goca ih je od Zadušnica marinirala u hladnoj vodi s Hajdučke česme… Svih šest. Uzgred, voda vam je u bokalu… Molim vas samo da ne otvarate onu teglu cvekle – cvekla ciknula, tegla je tu samo iz estetskih razloga. Izvolite, izvolite služite se…

– Bogato, bome, bogato… Vidim, komšija, da ste spiskali svih pet hiljada…

– A ne, dragi moj gospodine Veliša, takav raspikuća ipak nisam – nešto sam i na stranu ostavio… Da nam se nađe zlu ne trebalo…

– Bogami i ja. Pa još kad od Nove godine grune najveće povećanje penzije ikad – ihaaaaaaaj!

– Da se i ja pridružim: ihaaaaaaj! Ko će onda s nama penzionerima!

– Pa dogodine u ovo vreme, dragi moj komšija, daće bog da se opet ovako okupimo oko slavske trpeze u zdravlju i veselju.

I dva srpska domaćina se zagrliše i zajecaše gorko… Od sreće…