Državni posao: Velika reforma 1

MIP

Beograd, Kneza Miloša ulica. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. Ulaz. Kad se prođe portir, dežurna hostesa i Simo Spasić, stiže se do Prijemne aule sa najtalentovanijim polaznicama Diplomatske akademije (88-60-88).

S leve strane je spa i teretana, a sa desne Svečana dvorana za ispite, sastanke i igranke.

E, u toj dvorani se ovih dana okupio cvet srpske diplomatije da vidi šta mu je činiti u svetlu nedavnih američkih izbora i predstojeće promene stanara u Beloj kući.

Ispod portreta nekadašnjih uglednika ovog zdanja – prote Mateje Nenadovića, Ilije Garašanina, Stojana Novakovića, Nikole Pašića, Nušića, Milana Rakića, Dučića, Crnjanskog, Vinavera, Andrića, Koče Popovića, Marka Nikezića, Tepavca, Budimira Lončara – posedali Ivica Dačić, Nikola Selaković u novom gunju i s novom šajkačom, Marko Đurić u fraku i Drecun.

Većaju…

Novi ministar inostranih dela predlaže da nekadašnja prva dama Srbije i članica ULUS ispeče gibanicu koju bismo pratili novom predsedniku SAD po ovom ovde u fraku, novi predsednik Narodne skupštine je za Guču dogodine i jedno šilježe na koje valja pozvati Belu kuću komplet plus Melanija, a Drecun je više za multilateralu: Srpski svet i Amerika braća rođena. Koča siđe s portreta i ode nekud.

A onda je predsednik Srbije ponosno poslao čestitku i srpska trobojka se opet zavijorila na krovu Bele kuće.

Aplauz. To onaj u fraku.

BIP

I Udružena demokratska opozicija (UDO) razmatrala je prioritete u svom sve silovitijem delovanju kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.

Pored nesumnjivih uspeha u borbi protiv novogodišnjih ukrasa, jarbola i skadarlijske kaldrme, Glavni odbor Udružene demokratske opozicije (GO UDO) već danima intenzivno raspravlja o dodatnim zahtevima međunarodnoj zajednici za pomoć u rušenju ovog nedemokratskog režima.

Nacionalno osveštano krilo tražila je još jednu turu pred fajront ali isključivo BIP, srpsko, bre, a ne tamo neki hajneken, karlsberg, tuborg ili nedajbože ožujsko.

Umerenija struja je zagovarala nastavak izbalansiranog pristupa zahtevima, međutim i tu dolazi do starih srpskih podela: jedni su da se leleče, drugi su za nastavak bogoradanja.

Zagovornici kenjkanja, kukumavčenja i narikače su odmah preglasani.

Zagovornici radikalizacije odnosa sa svetom i ultimativnog pristupa novoj realnosti predlagali su prst u uvo, oponenti tražili konsenzus po ovom pitanju i razumevanje za složenost situacije, neki su preferirali protestna okupljanja do pet komada, a većina je bila za to da se zamezi.

A onda je Verica Bradić pustila odjavnu špicu.