Oda radosti

Ponedeljak, 6. avgust

Možda me se čitaoci DANASA sećaju: ja sam onaj što je prošle godine u ovo vreme vodio ovakav jedan dnevnik pisan specijalno za ovaj ugledni list. Trcula, Đura Trcula.

Ja i moja Jedinica GN IV(goloruki narod, četvrta grupa) još uvek smo dole, na terenu, ali uvek u vreme Sabora daju nam voljno i – evo nas u Guči!

Utorak, 7. avgust

Kako smo spavali? Pojma nemam. Poslednje čega se sećam bila je šatra kod Rođe posle svečanog otvaranja i onog bakuta sa Ovčara i Kablara.

Opet konačimo kod ča Miloja, onog istog ča Miloja, prijatelja Boletovog ćaleta još od Kontramitinga, kad su ono išli na Beograd.

Doručkovali pa otišli na kulturno-umetnički program. Tamo sreli naše pa, kod Rođe, sastavismo astale. Posle ne znam šta je bilo.

Sreda, 8. avgust

Da ne beja flaše piva, ne znam kako bi došao sebi. Glava mi ovolika. U ušima samo bubnja „Cigančica vodu gazi“. Kažu da smo roksovali do zore. Ceo dan vadili fleke.

Uveče, Sajko sreo onu Daru Lomikurku iz Darosave pa odoše, a mi… Jebiga, stvarno ne znam šta je bilo.

Četvrtak, 9. avgust

Spavali do neko doba, ama ništa dok ne ispereš usta. Isprali. Kanda se malo ukrtio onaj ča Milojev prepek pa samo klizi. Zalili pivom.

Zapucamo opet na kulturno-umetnička dešavanja i tu sretnemo one klince iz Rabrovca, one što smo ih prošle godine puštali na Romansijere. Znate već, to su vam kalafonci, garagani, cigani, bre, iako im tepaju Romi. Ove godine puštamo ih na ove belomusaste strendžere – Sajko smatra da mnogo vrckaju. Pa da deca ne dangube dok čekaju Paradu ponosa.

Mi stare kajle smo prešaltovani na državne stvari: branimo suverenitet, teritorijalni integritet, identitet, vekovna ognjišta i tako to.

Štagar naših. Kako onda da se sećam šta je bilo…

Petak, 10. avgust

Sajko posti, on ti je takav: malo-malo pa se krsti. Ko Novak Đoković. Mi ostali samo verujemo u Boga.

Sedeli malo sa ča Milojem, pričao nam o nezaboravnim danima kod Prijedora, onda kad se zaimao. Posle bazali malo okolo, natrapali na onu Daru Lomikurku, ali Sajko se pravio da je ne poznaje. Posti.

Uveče sačuvaj Bože!

Tako pričaju.

Subota, 11. avgust

Probudila nas Trubačka budilica. Pričestili se onim prepekom, zalili mlakim pivom što ga nađosmo ispod kreveta i čvrsto odlučismo da kako-tako, na nogama, provedemo ova dva dana i koliko-toliko zapamtimo finale 52. Sabora trubača u Guči.

Sutra, posle kulturno-umetničkog programa i velikog saborskog kola, vraćamo se dole, na posao, a ja, evo i ove godine žurim da na kiosku kupim moj omiljeni list DANAS i pročitam ovaj Dnevnik.