Nameštanje utakmica: Bez dokaza ništa, a ceh plaća – raja

Najpoznatija nameštaljka u bivšoj Jugoslaviji svakako je ona u poslednjem kolu prvenstva 1985/86. Tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije Slavko Šajber odlučio je da poništi to kolo i da se igra ponovo i dobio je apsolutnu podršku javnosti sve dok se nije saznalo da je i on „nameštao“.

Naime, tada su Predsedništvo FSJ činili po dva predstavnika svake republike i pokrajine i za donošenje odluke bila je potrebna prosta većina.

Shvativši da neće imati potrebnu većinu Šajber je predložio (što je i prihvaćeno) da se Hajduk i vinkovački Dinamo ne kazne jer na toj utakmici nije dogovoreno ko će da pobedi već „samo“ broj golova.

Naime, Hajduk je pobedio sa 5:3, a napadač Dinama Davor Čop je postigao tri gola i postao najbolji strelac lige. U ponovljenim utakmicama postignuti su drugačiji rezultati, Partizan je odbio da igra, Zvezda je osvojila titulu, godinu dana kasnije Vardar… Konačan epilog te dve sezone dobili smo tek 29. jula 1987. godine kada su odlukom Suda udruženog rada oduzete titule Crvenoj zvezdi i Vardaru i dodeljene Partizanu.

Devedesetih godina i početkom ovog veka bila je velika inflacija, nestašica svega i svačega, ponajviše para. Nije bilo novca ni da se kupuju bodovi, plaćaju sudije… pa su se čelnici klubova dosetili kako da trguju bez para – popularni sistem „tri za tri“. Pošto nije bilo protoka novca ta „trgovina“ bila je teško dokaziva.

Branko Bulatović, dugogodišnji generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, ubijen je 26. marta 2004. godine. Prema izvorima iz MUP-a Srbije, na koje su se pozvali autori Insajdera, Bulatović je ubijen u trenutku kada je odlučio da prekine praksu nameštanja utakmica.

Posebno je bila sporna utakmica nikšićke Sutjeske i OFK Beograda, odigrana 20. marta 2004. godine, završena rezultatom 2:1, koju je Bulatović odbio da registruje zbog sumnje da je nameštena. To je bio 12. put zaredom da u susretima ova dva kluba pobedi domaćin. Ubica, kao i nalogodavci nisu pronađeni.

Onda su došle kladionice i ionako krhko poverenje u regularnost utakmica dodatno poljuljale. Svaki „prelaz“ iz 2 u 1, ili 7 plus je, blago rečeno, sumnjiv. Od pre par godina pojavio se novi problem – veće uplate na neke utakmice na koje signaliziraju kladionice „sigurno“ su nameštene.

Tekstilac je poslednji koji je platio ceh tom (nakaradnom) pravilu. Naime, zbog (navodno) nameštene utakmice Tekstilac – IMT (1:2) klub iz Odžaka kažnjen je oduzimanjem šest bodova i novčano sa dva miliona dinara.

Disciplinska i Etička komisija Fudbalskog saveza Srbije na osnovu dostavljenih informacija iz UEFA, zaključila je da je na meču 28. kola koji je odigran u Loznici i završen rezultatom 2:1 za IMT, došlo do „povrede integriteta“. Kao jedan od dokaza dostavljene su silne uplate u klađenju uživo, zbog čega je utakmica Tekstilca i IMT-a i postala sumnjiva.

Za one koji (srećom) ne znaju kladionice, pokušaću ukratko da objasnim. Recimo, sedim u kladionici i na televiziji pratim neku utakmicu iz neke „leve lige“ i vidim da jedan tim ima apsolutnu inicijativu, što se kaže „gol visi u vazduhu“ i uplatim da će taj tim pobediti. Po pravilu tako i biva, ali svako pravilo ima i izuzetaka. On bi se desio i na ovoj utakmici da sudija, na intervenciju VAR-a, u sudijskoj nadoknadi nije dosudio penal za goste.

Oni koji se malo razumeju u fudbal znaju da se rezulat ne namešta u sudijskoj nadoknadi. Zato ova „dvojka“ nije nikakav dokaz na osnovu kog se može kazniti Tekstilac. Povećan broj uplata takođe nije nikakav dokaz, osim ako uplate nisu vršili čelnici kluba, fudbaleri ili sudije. Bez konkretnih dokaza sve ostaje na rekla – kazala, a ceh plaća, kao i obično, raja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.