Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORTDo završetka Superlige Srbije ostalo je da se odigra još tri kola u kojima, kao i u prethodna 34, ne treba očekivati ništa posebno. Kada se sve sabere i oduzme džaba su igrali – epilog se znao i pre nego što je odigrano prvo kolo.
Crvena zvezda je opet prvak, u Evropi će srpski fudbal reprezentovati isti oni koji su nas brukali i prethodnih godina, „elitno društvo“ napustiće klubovi koji su mu se na kratko pridružili. Nije to nikakvo iznenađenje pa zbog toga i nisam nešto razočaran. Ono što ne valja i zabrinjava je to što se ne vidi „svetlost na kraju tunela“.
Skupština Fudbalskog Saveza Srbije će krajem maja (najverovatnije) doneti odluku o smanjenju broja klubova u Superligi. Umesto „radikalnog reza“ da se od sezone 2026/27. liga smanji na 12 klubova biće prihvaćen predlog Crvene zvezde da se broj klubova postepeno smanjuje – prvo na 14, a tek od sezone 2027/28. na 12. Iskreno, i 10 klubova je mnogo. Mali, ali napredak.
Njega bi morala da prati i rigoroznija kontrola izdavanja licenci. Komisija za licenciranje klubova FSS pred početak ove sezone procenila je da samo osam klubova ispunjava uslove za organizaciju utakmica u takmičenjima koje organizuje UEFA – Crvena zvezda, Partizan, TSC, Voždovac, Napredak, Mladost, Vojvodina i Čukarički dobili su licence, jer su ispunjavali svih pet kriterijuma: sportske, infrastrukturne, personalno-administrativne, finansijske i pravne. Ista pravila morala bi da se primenjuju i za izdavanje licenci i za takmičenje u Superligi.
I na kraju, ili pre svega, mnogo više pažnje posvetiti radu sa mladima. Buduće asove moraju da stvaraju za to stručni treneri, ljudi koji ne samo da znaju fudbal, već moraju da budu i pedagozi. Od tih trenera ne treba tražiti da osvaju trofeje, već da stvaraju igrače i ljude.
Da ljudi koji vode klubove u toj jurnjavi za trofejima čak i mlađim kategorijama prave katastrofalne greške najbolje je ilustrovao trener FMP-a , novog juniorskog šampiona Srbije u košarci, Slobodan Klipa. Podsetio je Klipa da je Darko Rajaković pre 17 godina bio trener juniora Crvene zvezde ali da je posle ubedljivog poraza od FMP-a, kog je i tada vodio Klipa, rukovodstvo crveno-belih oteralo Rajakovića koji je danas trener Toronto Reptorsa.
Još veći problem je što rukovodstva klubova (pre svih), menadžeri, roditelji i novinari postvaljaju nerealna očekivanja (zahteve) od mladih fudbalera (sportista). Još mi odzvanjaju reči, neosporno talentovanog (ništa više), Andrije Maksimovića pred meč sa Barselonom kada je (da li) ničim izazvan izjavio da će dokazati da je bolji igrač od Jamala.
Nisam nigde pročitao da je Jamal izjavio da je bolji od Mesija ili Ronalda, a imao bi puno pravo da se upoređuje sa njima – Jamal je već nakupio 100 mečeva u Barseloni, za to vreme postigao je 22 gola, ubeležio i 33 asistencije – u tim godinama Ronaldo je imao 19 mečeva, pet golova i četiri asistencije, Mesi tek devet nastupa i jedan gol. Andrija Maksimović je odigrao 24 utakmice u Superligi i na njima postigao četiri gola i zabeležio pet asistencija.
Uprkos neviđenoj medijskoj kampanji na promociji najvećeg talenta srpskog fudbala, Maksimović je i dalje samo talenat, i što je najgore, preti opasnost da će, kao i mnogi pre njega, to samo i ostati.
Decu treba pustiti da se igraju, pravilno ih usmeravati a ne opterećivati neralnim zahtevima, ambicijama kluba, menadžera, roditelja. Vrhunski fudbaler nije onaj koji se (samo)reklamira već onaj koji „priča“ na terenu, a o tome se priča, piše.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
