Papa na filmu (1)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zašto ovog papu u Srbiji zovu Franjo kada se čovjek zove Francisko,zašto koristimo hrvatski prevod ili naziv,jer se imena ne prevode već se kaže onako kako se čovjek zove,a cijeli svijet ga zove Francisko ili Fransisko ili Frančesko ali niko Franjo.

   1. „Lingvist Ivan Klajn upozorava da novi papa nikako ne može biti Francisko, već samo Franjo, budući da se imena crkvenih poglavara uvek koriste u prevedenom obliku, a nikako na italijanskom ili latinskom.“
      „U suprotnom bismo govorili, na primer i o Gregorijusu i Inocentijusu“, kaže Klajn, dodajući da se latinska imena koriste samo u Vatikanu. On podseća i da je novi papa uzeo ime po svecu koji se u Srbiji zove Sveti Franja Asiški, pa ga ni zbog toga ne možemo zvati Francisko.“

2. Treba javno da zamolimo Rusku pravoslavnu crkvu, da dozvoli SPC da pozove Papu u Srbiju.

3. Sadašnji papa Francisko prvi je u istoriji Vatikana, odkada je Crkva dobila zaštitu od države, koji poštuje Isusa Hrista. Nije slučajno što je papa Francisko kao i Če Gevara iz Argentine. Nažalost, pitanje je koliko će dugo da izdrži da ne bude prinuđen da se okane Boga, i zadovolji Đavolom koji nudi pare preko sotonskih bogataša koji vladaju svetom. Na papino tajno noćno izlaženje i pomaganje beskućnicima po ulicama Rima, prvo upozorenje je stiglo od sotona iz SAD koji najviše plaćaju Vatikan da se sveštenici prave gluvi i slepi na njihova nepočinstva širom sveta: „Neka se papa Francisko drži uobičajenih pravila Crkve kako su to radili njegovi prethodnici, da nas ne prinudi za početak da smanjimo svoje priloge Vatikanu.“
   Mitologizacijom laži krije se istina, čime se omogućava da bezbožni, zli manipulišu svešću naivne i uplašene većine.

4. Još jednu istinu o Jozefu Racingeru, alijas Benediktu XVI. Na odlasku je spomenuo da Crkva treba da ispravi nesitinu sa istinom, da je Isus rođen 17. aprila šeste godine pr. n.e. Nije rekao, a to ne želi da se zna ni Izraelsaka država, da potvrdi da su arheolozi otkrili grobno mesto sa ostacima Isusa, Marije i njihovog maloletnog sina. Papa možda još uvek nije znao, jer je otkriće objavljeno 2012. Dok Izraelska država još uvek ćuti, jer ne žel da izgubi zaradu na postojeće turističke lukrativne destinacije, kao što je Crkva Hristovog Vaskrsenja.
   No, u mojoj knjizi “Jevanđelje po istini” opisujem i tu mogućnost – da su imali sina. A tražeći našao sam fatografiju umetničke tapiseriji gde Marija drži pored sebe dete uzrasta koliko je mogao da ima, oko 5-6 godina, kada su Jevreji među njima hrišćane utovarili u čamac bez vesala i ovdvezl ih na pučinu Sredozemog mora gde su ih spasili moreplovci sa franacuskog broada. Evo citata iz moje knige:”…Verovanje u vaskrsenje mogle su da šire Marija i Marta, koje su se našle u Galiji šest godina posle Isusove smrti, kada su ih Jevreji sa još drugih sedamdeset hrišćana utovarili u čamac bez vesala i jedara, i s namerom da budu potopljeni odvukli ih daleko na pučinu Sredozemnog mora. No, naišao je brod koji ih je spasao i stigli su do današnje francuske obale i iskrcali se u mesto gde danas nosi ime Saites Maries de la Mer u Gornjoj Provansi. Tamo i danas živi legenda o Mariji Magdaleni, da je preobrazila u hrišćanstvo jug Galije. Legenda tvrdi da je život provela u pećini, kod Sainet-Baumea, na jugu Galije. Legenda je tako lepa da mnogi tvrde da poseduju njene kosti i pramenove čuvene crvenkaste kose. Dalje se priča da je Marija živela trideset godina u onoj pećini, održavala se dubokom kontemplacijom. A kada je osetila da se njen život bliži kraju, sišla je do poljane, gde je bila kapela Svetog Maksimina, koji je sa njima doplovio na onom

5. (nastavak) „… u .onom čamcu, od koga je primila pričešće – Hristovo Telo i Krv. Umrla je na rukama Svetog Maksimina, a njena duša odletela ka svom Spasitelju. Suviše lepa legenda da sme neko da je menja. Neka počiva u miru Lepa, Dobra i Pametna Marija Magdalena tamo gde je ljudi nose u svojim srcima.
   No, tako ne misle u Pravoslavnoj crkvi. Jedan Bog a toliko institucija sa svojom pričom o najsvetlijim dušama koje su se žrtvovale za Isusovu ideju. A moguće je da je Marija doputovala da živi u Efesu gde su hrišćani zaposeli grad sa svojom crkvom. I kao što tvrdi Pravoslavna crkva, umrla je u Efesu, a njene mošti su prenete u Carigrad, kada se Crkva udružila sa Cezarom. Ne znam, nikada nisam bio u Istambulu, niti imam želju da idem da gledam male ostatke moćne, a pokrivene krvlju i pepelom vizantijske civilizacije, po kojoj gazi islamska civilizacija.
   Ko je ukrao Isusovo telo? Daćemo još neke pretpostavke, a koje isključuju mogućnost da je Isus vaskrsao.
   Naravno, moramo poštovati naučnu psihologiju koja poslednjih decenija dokazuje da i najracionalniji ljudi nisu spremni da promene svoje mišljenje i ponašanje i pored suočavanja sa najjačim argumentima. Za njih ostaje verovanje, iako se kosi sa prirodom, da je Isus vaskrsao.
   Jedna od verovatnoća je da su apostoli, uz dozvolu majke Marije, preneli telo tamo gde su želeli. Pronađeni plašt na kome su bili tragovi Isusove krvi i danas se čuva u katedrali u Torinu. Po tom objašnjenju apostoli su uzeli telo sa namerom da se poveruje da je Isus vaskrsao.
   Druga mogućnost je da su telo ukrali i sakrili ljudi po želji jevrejskih sveštenika, uz dozvolu i tetrarha Antipe. Motiv je da poznato grobno mesto ne postane svetilište. Kao što sadašnja jevrejska vlast ne želi da prizna da je pronađena Isusova grobnica, plašeći se da će mesta koja se sada smatraju jedino sveta izgubiti turiste. No, postavlja se pitanje zašto su telo odneli bez plašta, i zar nisu mogli da rezonuju da, ako samo telo sakriju, apostoli će da proglase da je Isus vaskrsao, što se pokazalo kao najnepovoljnije za Jevreje.
   Treća strana koja bi bila zainteresovana da sakrije Isusovo telo je rimska vlast. Verovatno oni nisu pomislili da bi apostoli mogli da proglase da je Isus vaskrsao. A i da je neko pomislio, ne bi mogao da ubedi one koji su vladali Rimskim carstvom, koji su bili vrlo racionalni, pa još da pomisle da će za koji vek hrišćanstvo postati priznata religija i od rimskog Cezara, čime će biti promenjen tok istorije.

   1. Neznanje, na sreću mnogih, nikog ne sprečava da nagađa, izmišlja, podmeće mogućnosti pod verovatnoće, ubacuje svoje stavove i projekcije kao davno izgubljene istine, koje – eto sreće – više niko živ ne može da negira dokazima, kao ni da ih potvrdi.
      A sad ajmo na novu epizodu ancient aliena.