Šekspirovi dvojnici

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. -I was sittiing in my room, malesting my children and then he came and nailed my head to the floor!- ili tako nekako, tek, to je iz Monti Pajtona. Da li to znači da oni nisu sa Oksbridža? Trivija, mislim da su u pitanjuVesele žene vindzorske, jednog od likova Bili old boj na početku teksta imenuje kao Pedža da bi ga kasnije u nastavku zvao Džek. To može da relaksira svakog skribomanskog entusiijastu.

2. Autor teksta je mogao, radi balansiranog pristupa, da navede i “Declaration of Reasonable Doubt about the Identity of William Shakespeare” koju su napisali Ser Derek Džejkobi i Ser Mark Rajlans 2007, a potvrdili svoju podršku istoj 2016, kao i da je tu deklaraciju potpisalo preko veliki broj istaknutih akademskih ličnosti Britanije.
   Da ne bude zabune, oba navedena glumca (reditelja, profesora glume, ….) su svoje titule stekli svojim radom a ne rodjenjem – obojica su rodjeni u skromnim radničkim porodicama. O ljubavi ovih glumaca ka Šeksiprovim delima je suvišno pričati.
   Deklaracija daje i spisak intelektualaca koji vise nisu sa nama a koji su imali izričitu sumnju da je Vilijam Šekspir (onaj sa iz Straforda) napisao i kniževna dela koja je potpisao. U tu listu su uključeni Mark Tven, Volt Vitman, Orson Vels i Čarli Čaplin, da pomenem samo neke.
   Sumnje iznete u deklaraciji su razložne ali ono što je najbitnije, a to je i u vezi sa gornjim tekstom, potpisnici deklaracije ovoj temi prilaze opušteno, bez nepotrebne politizacije bilo koje vrste.

   1. Dragi Smorke,
      Sve je politizacije na javnom nivou, jer usmerava ljude u željenom pravcu.

3. Veliki pisac naucne fantastike, i erudita u sirem smislu, je u svojoj knjizi „Vodic kroz Sekspira’ pokazao da F. Bekon ne moze biti pisac Sekspirovih dela. Naime u Sekspirovom delu „The Tempest“ se spominje „muzika sfera“ (ideja koja potice jos od Pitagore) za koju, po Asimovu Bekon nije znao.

4. Svaki genije stvara koristeći se metaform „stajanja na ramenima velikih predhodnika“. Istorija Šekspira, Amadeusa Mocarta i njima sličnima, zapravo, još nije napisana. Muzika je danas (u odnosu na stvaranja u drugim oblastima) idealna za analizu! Zahvaljujući internetu danas se mogu čuti brojna zaboravljena imena iz istorije muzike. Znaju se svi muzičari i kompozitori sa kojima su se Leopold i Amadeus susretali, družili, sarađivali…. Ta dela bacaju potpuno DRUGAČIJU SLIKU o „genijalnim ljudima“ i načinu „stvaranja“ – bez sinteze brojnih dela predhodnika i savremenika BEZ KONKURENCIJE – NADMETANJA nema ni njih (A. Mocarta, Šekspira,….) – Anton Fils (1733-1760) – Sinfonia in G, Symphony in D.., Ignaz von Beecke (1733-1801) Piano Concerto in D Major (pobedio Amadeusa u „klavirskom dvoboju“). U Parizu bio gost Ševalije de Sen-Žorža (Poslušati njegove violinske koncerte, sinfonije, Rondeau iz Violin Concerto… Op. 8.). U Londonu uči od sina J.S. Baha – J. C Bah (Zanaida, Adriano in Siria, Symphony in G Op.6 No.6…). U Pragu je gost Mislivečeka…Leopold i Amadeus su držali časove učenicima koristeći se partiturama: Andrea Luca Luchesi (1741-1801) – Piano Concerto in F , Sonata za klavir Nº 1 in G Op. 1… Amadeus je imao apsolutni sluh i kada bi čuo neko delo vodećih kompozitora tih vremena, pokušavao je da ih nadmaši – zvezde Pariza (Ševalije de Sen-Žorž, Gluk, Gretri, Gosek, Sakini), zvezda Londona (Johan Bah), Manhajma (Stamic), Praga (Misliveček, Dušek), Beča (Ditersdorf, Salijeri, Vanhal, Mihael Hajdn, Jozef Hajdn)…Kako u instrumentalnoj tako i u operskoj muzici: Gacanigin „Don Žuan“ variran je u Amadeusov „Don Žuan“… Pasquale Anfossi „La finta giardiniera“ postaje Mocartov La finta giardiniera…
   Zašto danas nema Šekspira i Mocarta? Zato što smo žrtve MITA o ORGINALNOSTI. Umesto da „kreativno popravljaju – variraju“ dela svojih predhodnika (jer je to najbolja škola!) oni svu energiju potroše ne bi li pronašli „zlatnu žicu orginalnosti“ što udaljeniju od bilo kog predhodnika, savremenika.

   1. Interesantan clanak s mozda malim delicima istine (trebalo bi preslusati sve te zaboravljene kompozitore). Medjutim, po meni, opsti zakljucak, koji autor smrtonosno sigurno prezentira, je debelo preteran.
      By the way, Mozart je izgubio dvoboj sa Muzio Clementi-jem a ne sa von Beecke-om. Najzad na cijim ramenima je stajao J.S. Bach ?

5. Zaključak jednog „laika“ nakon pročitanog teksta.
   Autor je bio Šekspirov savremenik, poznavao je Šekspira lično, sedeo je pored Šekspira baš kad je ovaj pisao Hamleta, a o nameri da piše
   Romeo i Julija, e o tome mu je „Willi“ pričao pre nego što je pisao.
   Svi ne znaju ništa, ja znam sve, u posedu sam Apsolutne Istine.
   Šta se ova „piskarala“ „prave Englezi“ Prepotentno!

6. Slavni stvaraoci podstiču tumače, sumnjala, branioce. Kod nas se veruje da je Ajnštanu, tobože osrednjem matematičaru, pomagala njegova supruga, naša Mileva Marić, tobože zaboravljeni genije. Mislim da sumnje o Šekspiru treba razmotriti gledajući ga ne samo kao vrhunskog pisca nego i kao zauvek slavnu ličnost