Serija „Černobilj“, oda komunističkom radniku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospodine Zlatko, kako Vi umete da naježite čoveka. Bravo.

2. -Oprostite mi, bio sam tako sebican!- reci su koje izgovara Kiichi Nakajima (Tosiro Mifune) dok kleci u blatu i pepelu rijuci temenom tlo. Odvec ekspresivno? Nakajima je prethodne noci podmetnuo pozar u livnici koja je u njegovom vlasnistvu i pored koje zivi sa brojnom porodicom. Koga moli za oprostaj? Radnike zaposlene u njegovoj livnici koji ga pitaju sta ce biti sa njima (godina 1955, nema Tojote, nema Sonija, nema Kavasakija)? Egzoticno? Palo mi je na pamet jer je jedini razlog zbog cega je Nakajima spalio livnicu to sto ga je na neki nacin posedovanje livnice sprecavalo u nameri da se sa porodicom preseli u Brazil kako bi izbegao nuklearnu katastrofu koju je ocekivao svakog dana, svakog casa. 10 godina posle Hirosime, 56 godina pre Fukusime. Ne znam, nekako mi se to valjanje u blatu doima iskrenije od tih spalira, opet daleko je izlazece sunce, ne znam. Ne znam koliko se u Fukusimi postavljalo pitanja ali je sigurno neko drugi imao ovlascenje da nesto objavi, ako ne neko drugi – neko treci?

3. Jebao te komunizam.

   1. Jezgrovito, direktno, precizno, jasno, koloritno, hrabro. Potpisujem.

   2. Očito ni ne znaš šta je to. Imaš samo iluzije izgrađene kroz SfrJ i Sssr.

4. Jugoslovenska mašina i dalje melje neželim nikoga da aboliram ali želim da reagujem na početak teksta i pisanje izvesnog Valjarevića o hladnjačama, Sarajevu itd i o vrednostima to svakako treba istražiti i sve one koji su to činili ,komandovali prikladno osuditi ali zašto uvek preskačemo Srbe i Srbiju u kontekstu naroda i države koja je procentualno najviše stradala u 20-tom veku i o tome niko ne govori pa ni pomenuti Valjarević (stradanja u velikom ratu koliko je postradao narod od 1915-1918 u drugom ratu samo su se Srbi streljali proporciji 50-100 za jednoga pa posleratni period do ratova 90-tih) da li su te vrednosti OK? Mislim da se takav zaključak nameće sa početka ovog teksta pozzz za jugoslovene

5. Gospodine Pakovicu
   Sjajno!