U finalu Lige šampiona sastale su se dve ekipe iz Španije. Treća je ispala u četvrtfinalu od takođe španske ekipe, a četvrta je ispala iz LŠ, ali je potom osvojila Ligu Evrope. Od sedam ekipa iz Primere koje su minule sezone igrale evropske kupove samo je jedna ispala u osmini finala, Valensija u Ligi Evrope (i to od Atletik Bilbaoa), a Barselona od Atletiko Madrida i Bilbao od Sevilje u četvrtfinalu. Jedina španska ekipa koja je eliminisana od ekipe koja nije iz Španije je Viljareal, koga je u polufinalu LE izbacio Liverpul. Jasno kao na dlanu.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Bilo kakve manje ili više stručne polemike o tome gde se u Evropi igra najbolji fudbal, posle navedenog na početku potpuno su bespredmetne. Godinama se već uporno ponavlja da se upravo sa ogromnom količinom uloženog novca i najkvalitetniji fudbal vratio na Ostrvo, ponavlja skoro da postane stereotip. U Engleskoj se ulaže najviše, veliki broj klubova tamo došao je u ruke basnoslovno bogatim strancima, koji u fudbal ulažu, ali se i sa fudbalom i sa novcem i zabavljaju. Malo je tu sistema, ili ga uopšte nema. Tradicija tu i tamo postoji, ali je i ona više marketinška, nego duhovna kategorija.
Fudbal u Engleskoj je, dakle, pokazali su to i rezultati njihovih klubova u Evropi, najbolji po marketingu koji ga prati, po poseti na stadionima, i po finansijskoj moći. Mančester Siti, koji je došao do polufinala LŠ, i Liverpul koji se domogao finala LE time su samo zaokružili veliki neuspeh prebogatih ostrvskih klubova u vanostrvskoj konkurenciji. Upravo Liverpul izgleda kao klub koji možda ima i ideju, a ne samo pare, svi ostali engleski velikani deluju kao ekipe iz fudbal-menadžera, gazde obično imaju neobuzdane budžete, treneri isto takve kupoholičarske navike, gomilaju se skupi i verovatno dobri igrači, ali od njih obično dobar tim ne biva. Svi koji su skupo plaćeni, jelte, trebalo bi da te svoje pare i zarade, za sve, naravno nema mesta, a onda svlačionice postanu premale za tu količinu sujeta i sve to eksplodira na nekom drugom mestu, u javnosti.
U Španiji je u igri takođe veliki novac. Čak su i neki rekordi vezani za tamošnje klubove. Ali u Španiji novcu nije dozvoljeno da pojede supstancu, odnos vlasnika i „proizvodnog pogona“ je mnogo iznivelisaniji, teren ima neophodnu autonomiju. I još nešto podjednako važno: u španskim klubovima igraju i španski igrači.
Teško da će na ostrvu i dogodine tu činjenicu ozbiljno shvatiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
