Kvalitetna omladinska kulturna scena 1Foto: Lična arhiva

Aktuelna omladinska kulturna scena u Novom Pazaru je veoma dobra.

Programi i manifestacije, koji se organizuju, dovoljno su kvalitetni i dinamika je odgovarajuća. Kao neko ko niz godina radi i blisko sarađuje sa mladima kroz nastavu, upućena sam dovoljno u ono što jesu njihove potrebe u ovoj oblasti. Naravno, uvek postoji prostor za unapređenje postojećih i uvođenje novih sadržaja – ocenjuje, za Sandžak Danas, urednica izložbenog i tribinskog programa Galerije MMC u Novom Pazaru, Amra Hodžić Jejna.

* Da li se u Novom Pazaru dovoljno ulaže u kulturne sadržaje za mlade?

– Ovaj grad ima puno mladih ljudi. Zbog toga institucije – Kulturni centar, Centar za decu i mlade „Duga“, Kancelarija za mlade, Muzej „Ras“, univerziteti, ali i nevladine organizacije i ostala udruženja građana, ulažu velike napore radi unapređenja kulturnih sadržaja namenjenih mladima. U poslednjih desetak godina, napravljen je veliki napredak u toj oblasti. Znatno je povećan broj programa za mlade. Republika i grad su povećali finansijska ulaganja u infrastrukturu kulturnih institucija, koje realizuju programe za mlade. U Nacrtu plana održivog razvoja grada Novog Pazara, za narednih deset godina, predviđeni su projekti koji pospešuju uključivanje mladih u kulturne sadržaje, ali obuhvataju i afirmisanje kulturnih, programskih i infrastrukturnih projekata.

* Od aktuelnih sadržaja za mlade, koje posebno izdvajate?

– Na prvom mestu je Festival stvaralaštva mladih, na kojem učestvuju učenici 21 obrazovno-vaspitne ustanove sa područja grada. Takmiče se u kategorijama drame, recitovanja, skeča, besede, filma, voditeljstva, horskog i solo pevanja, plesa, folklora i likovnog stvaralaštva. Festival je jedan od najboljih načina približavanja kulture mladim ljudima, u cilju podizanja svesti građanima o etičkim i kulturološkim vrednostima. Zahvaljujući mnogim kulturnim i prosvetnim radnicima, Festival je postao primer dobro organizovane i uspešne manifestacije.

Pored ove manifestacije, Kulturni centar organizuje i Likovni salon mladih za likovne stvaraoce do 35 godina starosti, zatim Smotru besedništva, Dečiji festival „Zlatna nota“… Svake godine dodeljuje se književna nagrada „Aladin Lukač“ za književne stvaraoce do 27 godina iz zemlje i regiona. Tu je sa kvalitetnim programima i manifestacijama, koji zaslužuju pažnju, Centar za decu i mlade „Duga“. Centar organizuje internacionalnu komunikacijsku platformu Dijalog kafe, Dečiju likovnu koloniju „Grad slikan mladošću“, Summer coloured festival, Likovno proleće – dečiji izložbeni program. Od pre nekoliko godina, dodeljuje književnu nagradu „Mirsad Duranović“ za najbolju pesmu mladih autora. Značajan udeo u kreiranju kulturnog života grada ima i nevladin sektor.

* Koje sadržaje mladima nudi Vaša Galerija?

– Mladi su uvek dobro došli u Galeriju Multimedijalnog centra (MMC) i kao publika i kao stvaraoci, ali i kao kreatori kulturnih i umetničkih sadržaja. Kada planiramo godišnji izložbeni program, vodimo računa da su mladi likovni stvaraoci zastupljeni kroz  samostalne projekte, posebno, ako su prethodno, bili aktivni u kolektivnom predstavljanju. Naravno, grupne izložbe, kao što su Likovni salon mladih, Jesenji likovni salon, studentske i izložbe likovnih udruženja, ali i likovne kolonije, mesta su gde je lakše predstaviti svoj rad. Tu se radi i produkciji i prezentaciji samo jednog rada, a ne celog projekta za koji je potrebno mnogo više vremena, truda i finansijskih sredstava. Posebno bih izdvojila, Likovni salon mladih, koji predstavlja prestižnu demonstraciju likovnog stvaralaštva mladih umetnika koji žive i rade u oom regionu. Cilj ovog programa je promocija umetnosti mladih i njihova inicijacija u svet likovne umetnosti.

* Zašto, baš, izdvajate tu manifestaciju?

– Likovni salon mladih je bijenalnog tipa i održava se duže od 25 godina. Fokusiran je na stvaraoce mlađe od 35 godina starosti. Jedna je od najvažnijih likovnih manifestacija u ovom kraju. Na tom programu predstavljamo već afirmisane mlade umetnike, ali otkrivamo i nove talente, koji su odskora na likovnoj sceni. Povezujemo mlade kreativce, a cilj nam je da uputimo na zdravu komunikaciju preko umetnosti. Likovni salon mladih uvek uključuje impresivan broj radova i napraviti stimulativnu selekciju, koja je dovoljno jasna da prenese poruku na koji način treba pristupati ozbiljnim kolektivnim izložbama kao što je ova, a izazov je i za nas organizatore.

* Da li u Novom Pazaru ima dovoljno mesta za alternativne kulturne sadržaje?

– Umetnost je, već duže vreme, izmeštena iz institucija kulture. Ulice, trgovi, kafići, privatni ateljei, klubovi i mesta gde se lako stupa u kontakt i razmenjuju informacije, postali su i mesta održavanja kulturno-umetničkih programa. Mislim da alternativna kultura omogućuje uspostavljanje boljih odnosa sa društvom i samo može da pomogne institucijama kulture u postizanju bolje komunikacije sa publikom. Alternativni kulturni sadržaji moraju da budu deo sveukupne kulturne ponude grada i uglavnom su dobro prihvaćeni od strane kulturnih aktera zaposlenih u institucijama. Konkretno, Kulturni centar, a samim tim i Galerija MMC, uvek je bio podrška projektima alternativne umetničke scene. Među brojnim kulturnim programima koji se planiraju i realizuju, mora biti mesta i za programe koji ne moraju biti organizovani ili pokrenuti od strane zvaničnih institucija.

* Kada je u gradu bilo više podrške za mlade umetnike, kada ste Vi počinjali ili sada?

– Pre dvadeset godina, u ovom gradu, nije bilo mnogo akademskih likovnih umetnica i  umetnika, posebno dizajnera. Tada sam bila tek treći diplomirani grafički dizajner u gradu. I opet nije bilo lako. Želela sam da svoju radnu karijeru počnem u toj oblasti, ali radnih mesta nije bilo. Sa druge strane, nisam bila u mogućnosti da pokrenem svoju štampariju ili dizajn studio, jer nisam imala početni kapital, kao ogromna većina mladih ljudi koji završe studije.  Tada sam se okrenula nastavi, magistrirala, doktorirala i zavolela svoju profesiju koja mi nije bila prvi izbor. Uživala sam u radu sa mladim ljudima. Posle sedam godina rada u srednjoj školi i na fakultetu, počela sam da radim u Galeriji Bavljenje kulturnim menadžmentom vas direktno stavlja u svet umetnosti, ali može da bude inhibitorno kada je u pitanju razvijanje ličnog umetničkog potencijala. U celoj toj promociji drugih umetnika  i njihovog rada, prosto nemate vremena da boravite u ateljeu…

Ni danas nije lako

„Ni danas nije lako posle studija umetnosti. Ne samo kod nas u gradu, već u celoj zemlji. U Novom Pazaru, zahvaljujući postojanju dve katedre za likovnu umetnost, na Internacionalnom i  Državnom univerzitetu, veliki broj mladih ljudi je uspeo da stekne akademsko obrazovanje u oblasti likovne umetnosti. To je, s jedne strane, obogatilo i unapredilo likovnu scenu Sandžaka i uopšte kulturni život grada. Sa druge strane, postalo je još teže zaposliti se u struci. Lakše je prezentovati svoj rad danas i to, najviše, zahvaljujući postojanju društvenih mreža i interneta. Lakše se dobijaju sredstva za umetničke projekte, jer su otvoreni različiti međunarodni fondovi i povećana je mobilnost umetnika, što nije bio slučaj pre dvadeset godina“, kaže naša sagovornica poredeći položaj mladih u kulturi ranije i danas.

Biografija

Amra Hodžić Jejna rođena je u Prištini. Gimnaziju je završila u Novom Pazaru, a osnovne studije grafičkog dizajna na Fakultetu likovnih umetnosti i Engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Prištini. Magistrirala je 2008. na Univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorirala 2016. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Radila je kao profesorka engleskog jezika u dve novopazarske srednje škole i bila je asistentkinja za taj predmet na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Objavila je devet naučnih radova. Ima trinaestogodišnje radno iskustvo kulturnom menadžmentu i likovnoj umetnosti. Priredila je četiri samostalne i učestvovala na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je na četiri likovne kolonije. Članica je SULU i NULUS.

Tekst je deo projekta „Mladi u kulturi i umetnosti Sandžaka“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.