Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke svečano uručen Veri Čukić i Predragu Popoviću

Dan Jugoslovenske kinoteke, 6. jun, svečano je obeležen sinoć tradicionalnom dodelom Zlatnog pečata istaknutim filmskim umetnicima, glumici Veri Čukić i direktoru fotografije Predragu Pegi Popoviću, kao i svečanim otvaranjem 24. Festivala nitratnog filma

Najvažniju nagradu u oblasti filmske umetnosti ovogodišnjim laureatima uručio je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke.

Podsećajući da je Vera Čukić diva srpske i jugoslovenske kinematografije koja je ostvarila oko osamdeset uloga u igranim i televizijskim filmovima, TV dramama i serijama, a da je Pega Popović kao direktor fotografije potpisao neka od kultnih dela Makavejeva, Zafranovića, Gorana Markovića…, Pantelić je .istakao da su oni utkali svoj talenat u srpski, jugoslovenski, evropski i svetski film.

Za Veru Čukić, kako je izjavila zahvalujući se na ovom priznanju, Zlatni pečat je prelepo iznenađenje.

– Ovo je divna nagrada, jer ona u meni budi mnoga sećanja i sentimentalno me jako potresa. Neke od svojih najboljih uloga igrala sam po tekstovima koje je napisao moj Gordan. Hvala vam što ste me posle deset godina neigranja podsetili na srećne dane – istakla je jedna od naših najvećih i najlepših glumica, supruga kultnog scenariste Gordana Mihića (1938-2019), koji je obeležio ovdašnju kinematografiju.

Prema rečima Pege Popovića, njega je Zlatni pečat jako obradovao.

– Veoma mi je drago što dobijam nagradu Kinoteke, jer je za mene Muzej Kinoteke u Kosovskoj bio prava škola, pored amaterskog bavljenja filmom. Najznačajniji programi bili su ponedeljkom uveče, kada su prikazivani filmovi koji su bili ili delimično zabranjeni ili nisu mogli da dođu u normalnu distribuciju. Na tim projekcijama bili su prisutni izuzetni kritičari onog vremena, filmski radnici, kino amateri, likovni umetnici, elita koja je volela film. Diskusije posle tih filmova za mene su bile nova škola. Kasnije sam malo vratio dug Kinoteci, jer sam 1996. učestvovao u pripremi izložbe Kinoteke povodom prvog veka filma u SANU. To je bio prvi ulazak filma u SANU”, istakao je Popović, prvi diplomirani filmski snimatelj u nekadašnjoj Jugoslaviji, i jedan od osnivača Katedre za kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kasnije i dekan FDU.

Laureatima Zlatnog pečata priređuje se i retrospektiva njihovih filmova, koja će trajati od 7. do 17. juna u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Na ceremoniji kojom je obeleženo i 73 godine rada Jugoslovenske kinoteke, Jugoslav Pantelić ocenio je da mu se čini da ona danas radi istim intenzitetom i voljom kao i 1949. godine, kada je sve počelo.

– I dalje se borimo za svaku rolnu filma, ne znajući šta nas čeka kada se otvori kutija. Kinoteka i danas na dnevnom nivou bogati svoj arhiv, a bogaćenje prati briga o onome što imamo i što postaje naše novo blago, pomoću digitalizacije i digitalne restauracije – rekao je Pantelić.

To, kako je istakao, najbolje pokazuje prisustvo restaurisanog srpskog filma ne samo u dvoranama Kinoteke i u srpskim bioskopima, na TV kanalima, već i na međunarodnim filmskim smotrama i retrospektivama širom sveta.

– I na 24. Festivalu nitratnog filma, uz veliki broj ostvarenja koja stižu iz svetskih arhiva, biće prikazana restauracija urađena u Jugoslovenskoj kinoteci – “Sveti pesak” Miroslava Antića – istakao je Pantelić.

Tradicionalno, povodom Dana Kinoteke sinoć je u Sali „Makavejev“ otvoren i 24. Festival nitratnog filma

Film otvaranja bili su “Poslednji dani Pompeje” (1926) Karminea Galonea i Amleta Palermija, jedan od najvećih zapadnoevropskih spektakl filmova iz doba pred kraj nemog filma, koji je urađen u predivnom Pate koloru.

Umetnički direktor i selektor festivala Aleksandar Saša Erdeljanović najavio je da će “Nitrat 24” do 16. juna prikazati 48 filmova iz 31 arhiva iz sveta.