Gotovo 200 umetnika traži izbacivanje Izraela sa Bijenala, prete bojkotom

Samo dva meseca pre otvaranja 61. Venecijanskog bijenala, političke tenzije dosegle su tačku ključanja, prenosi Večernji.hr.

Gotovo dvesta umetnika i kustosa koji direktno učestvuju na manifestaciji, uključujući predstavnike više od 30 nacionalnih paviljona, potpisalo je otvoreno pismo aktivističke grupe Art Not Genocide Alliance (ANGA).

U pismu, dostavljenom upravi Bijenala, stoji kako „saučesništvo Venecijanskog bijenala u pokušaju uništenja palestinskog života mora prestati“ te se dodaje kako se „ni od jednog umetnika ili kulturnog radnika ne bi smelo tražiti da deli platformu sa ovom genocidnom državom“.

Pozivajući se na podatke prema kojima je od oktobra 2023. ubijeno više od 72.000 Palestinaca, potpisnici tvrde da svako službeno predstavljanje Izraela na međunarodnoj sceni služi kao legitimizacija državne politike.

Među potpisnicima našla su se neka od velikih imena savremene umetnosti, kao što su Alfredo Žar, Ito Barada i Karolina Kaisedo.

„Potpisivanje ovog pisma je minimum koji mogu da učinim suočena sa genocidom i ekocidom. Uvučeni smo u poziciju saučesništva“, izjavila je Kaisedo za Hiperalerdžik (Hyperallergic), dodajući da je umetnost za nju oblik otpora i solidarnosti.

Grupa ANGA, koja je sličnu inicijativu pokrenula i 2024. godine, kada je peticiju potpisalo više od 24.000 ljudi, sada je pojačala pritisak. Tada je izraelska umetnica Rut Patir sama donela odluku da paviljon ostane zatvoren za javnost dok se ne postigne dogovor o prekidu vatre i oslobađanju talaca.

Ove godine, međutim, Izrael predstavlja vajar Belu-Simion Fainaru, koji se javno usprotivio bojkotu, poručivši kako je umetnost prostor za dijalog, a ne za isključivanje.

Ovaj zahtev dolazi u najgorem mogućem trenutku za organizatore, koji su se već našli na udaru kritika zbog odluke o ponovnom otvaranju ruskog paviljona, prvi put nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Ta je odluka izazvala pretnje Evropske unije o povlačenju finansijskih sredstava i političku krizu u Italiji. Potpisnici pisma protiv Izraela upravo tu situaciju koriste kao argument, optužujući Bijenale za dvostruke standarde.

„Kritike oko Rusije samo potvrđuju ono što tvrdimo celo vreme: Bijenale nije neutralna platforma. Pitanje nije da li je Bijenale političko, već kako i kada odlučuje da deluje“, poručili su iz ANGA-e.

Aktivisti su podsetili i na istoriju te manifestacije kako bi osporili njen današnji stav o neutralnosti. Ističu kako je Južnoafričkoj Republici zbog režima aparthejda decenijama, od 1968. do 1993., bilo zabranjeno učestvovanje.

Takođe, 1974. godine, celo izdanje Bijenala bilo je posvećeno protestu protiv vojnog udara generala Pinočea u Čileu. Organizatori su, međutim, ostali pri svom stavu, objavivši saopštenje u kojem navode da odbacuju bilo koji oblik isključivanja ili cenzure kulture i umetnosti te da nemaju ovlašćenja da zabrane učestvovanje nijednoj državi koju priznaje Republika Italija.

Budući da Italija ne priznaje Palestinu kao državu, ona nikada nije ni imala službeni nacionalni paviljon.

Dodatni gnev aktivista izazvala je činjenica da je, zbog renoviranja stalnog izraelskog paviljona u Đardinima, uprava Bijenala ove godine Izraelu dodelila zamenski prostor u Arsenalu.

„To je direktna institucionalna podrška. Mogli su Izraelu reći da iznajmi privatni prostor, što bi bilo uobičajeno“, poručio je portparol ANGA-e te najavio da će, ako se njihov zahtev ne ispuni, pokrenuti globalnu kampanju za potpuni bojkot 61. Bijenala od strane umetnika i publike.