Foto: Facebook

Istoričar umetnosti Slavko Timotijević, autor teksta u katalogu izložbe, opservirajući Dimićev opus podsetio je da nije bilo jednostavno razumeti šta su to umetnici radili u situaciji kada je globalna platforma postmoderne i savremene umetnosti koja se razvijala u osamdesetim godinama prošlog veka i bila prepunjena najširim dijapazonom tema i postupaka, kada su radovi svesno pravljeni kao višeznačno čitljivi ili pak enigmatični i kada je scena bila intrigantna i nestabilna. U tom periodu je stvarao i Goran Dimić, a njegovi radovi iz tog vremena, kao recimo oni na izložbi „Iz života veverica“ održanoj 1989. u Srećnoj galeriji SKC, znakoviti su jer je umetnik ovde primenio inovativni postupak crtanja tušem na papiru. Upotrebom neoštrog ili pokvarenog pera čime se stvarao efekat greške i pomalo spontanog aljkavog žvrljakanja, Dimić je stvorio radove u kojima tek veštije oko sagledava da je autor ovim postupkom napravio istorijsku distancu od zanatskog ili majstorskog crtanja po zakonima klasične percepcije objekta. „Proizvod koji je nastao iz ‘žvrljanja’ unapredio je i osposobio percepciju da bolje sagleda dublji kontekst objekta ne samo formu njegove ‘ljušture'“, ističe Timotijević. On dodaje da je, kada je Dimić ovo upario sa tokom svesti, procesom sličnom žvrljakanju, došao i do teme sudbina ikona popularnog sveta ne bi li ukazao na njihovu fascinirajuću slavu i neprolaznost s jedne strane ali mnogo upečatljivije i na onu drugu stranu popularnih – zaborav, potrošenost i popularnost.