80 godina Dejvida Kronenberga, kralja „telesnog horora“

Dejvid Pol Kronenberg rođen je 15. marta 1943. godine u Torontu kao sin novinara i učiteljice klavira.

Odmalena je razvio zanimanje za naučnofantastične priče, najviše kroz romane Isaka Asimova i Filipa K. Dika, a takođe i kroz stripove izdavačkih kuća Marvel i DC.

Rano je krenuo da piše prve priče, ali zbog zanimanja za entomologiju, počeo je školovanje iz ove oblasti. Naknadno se ipak prebacio na englesku jezik i književnost, gde dobija dodatnu inspiraciju od generacije bitnika.

Počeo je da snima kratke filmove kao student, potom je radio na kanadskim televizijama, a prvi komercijalni film mu je Shivers iz 1975. godine, u kome veštački paraziti pretvaraju ljude u manijake opsednute seksom.

Baš ovakve neobične, mnogi bi rekli izopačene, premise postale su njegov zaštitni znak i on je nastavljao sa istraživanjem ljudskog tela, ali i psihe na način koji je uvek šokirao, a retko kada razočarao.

Brzo je stekao status kultnog reditelja, za šta su mahom zaslužni filmovi Scanners, o nizu genetskih telepata koji mogu da nateraju ljudske glave da eksplodiraju, pa potom Videodrome, u kome kanal koji emituje nasilan i seksualno izopačen sadržaj izaziva halucinacije i fizičke promene u gledaocima.

Uz ta dva filma, rimejk ostvarenja The Fly u kome naučnik nakon neuspelog eksperimenta polako mutira u grotesknu humanoidnu verziju muve zacementirali su ga kao kralja „telesnog horora“.

Nije svaki njegov film ciljano stavljao neprijatne prizore u fokus, Kronenberg je istraživao spajanje identiteta dvojice identičnih blizanaca (Dead Ringers), stanje svesti šizofreničara (Spider) i ljude koji imaju fetiš na autobuske nesreće (Crash).

Posvetio se i adaptaciji raznih romana, a uglavnom sa ciljem prikazivanja psiholoških i bihevioralnih ekstrema i odavanja počasti autorima čija dela su inspirisala njegovo stvaralaštvo.

Mnogi časopisi proglašavali su ga jednim od najboljih reditelja svih vremena, dobio je posebnu nagradu u Kanu 1996. godine, Venecijanski filmski festival dao mu je nagradu za životno delo, baš kao i festival u San Sebastijanu, a nikada nije nominovan za Oskara.

Njegov najnoviji film Crimes of the Future predstavlja svojevrsni rimejk sopstvenog istoimenog filma iz 1970. godine, a u njemu ljudi u distopijskoj budućnosti pomoću tehnologije menjaju tela i dobijaju nove organe bez osećanja bola.

Ima troje dece koji su takođe u filmskoj industriji, a najviše uspeha za sada je imao sin Brendon Kronenberg, autor filmova Antiviral, Possessor i Infinity Pool.