Foto: Kolaž Danas– Većina izdavača i bibliotekara ima gorki osećaj izmanipulisanosti – ukazuju Danasovi sagovornici analizirajući ovogodišnji Otkup knjiga za javne biblioteke, za koje je Ministarstvo kulture i informisanja konours raspisalo sa zakašnjenjem, potom ga poništilo kako bi sazvalo novu Komisiju zbog navodnog mogućeg sukoba interesa članova prethodne, i tek nakon oštrog protesta udruženja izdavača zbog odlaganja završetka konkursne procedure 18. oktobra objavilo rezultate novosazvane komisije.
– Ovogodišnji Otkup knjiga pokazuje u mnogo čemu kakav Otkup knjiga ne treba da bude – kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, a Zoran Hamović, glavni urednik Izdavačke kuće Clio, dodaje da „do izdavača i bibliotekara, kao ni do zainteresovane javnosti, nije stiglo obrazloženje kako su i zašto preraspodeljena sredstva, da li su nekom izdavaču oduzeta prethodno opredeljena sredstva, a nekom sada preinačenjem dodata (ne)pravedno“.
„Koska je bačena“, ukazuje Hamović konstatujući da je novoformirana komisija za otkup publikacija za biblioteke završila svoj rad.
– Tako je objavljeno na sajtu Ministrstva kulture. Objavljeni su i rezultati. Ostaje da se procedura ubrzano dovede do kraja, odnosno da se izdavačima pošalju ugovori na potpis, da izdavači pošalju knjige u biblioteke, da biblioteke potvrde da su primile sve što je na ugovrenom spisku, da se izdavačima isplati predviđena suma. To bi sve trebalo da se okonča najkasnije do sredine decembra. A ostaje pitanje Mladena Delića: ‘Pa da li je to moguće …’- ukazuje Hamović.
On primećuje da je nova komisija stavljena u veoma nepovoljan položaj, jer je nešto što prethodna nije uradila kako treba, morala da ispravlja.
– Često, pa reklo bi se i ovaj put, jedna greška vuče drugu. Ili što bi narod rekao „Grdo rođeno, niko ne ispravi“ – konstatuje izdavač.
Hamović problematizuje činjenicu da do izdavača i bibliotekara, kao ni do zainteresovane javnosti, nije stiglo obrazloženje niti informacija kako su i zašto preraspodeljena sredstva, da li su nekom izdavaču oduzeta prethodno opredeljena sredstva a nekom sada preinačenjem dodata (ne)pravedno …
– Napravljene su i greške koje u brzini i pod pritiskom brzog rešavanja obično ‘ukrase’ dobru volju. Nećemo sad o njima iako nisu naivne. Kao i što smo obećali pomoći ćemo da se proces završi. To nas ne može sprečiti da analiziramo ovu, a mislimo i planiramo sledću godinu i promenu u organizaciji i realizaciji otkupa publikacija za biblioteke – ističe Hamović i dodaje da je svima najviše smetala nepotrebna netransparentnost postupka i nedostatak objašnjenja o razlozoima kašnjenja u realizaciji otkupa.
– To je uznemirilo sve učesnike u ovom procesu, izdavače i bibliotekare pre svega, pa pošto nisu dobili nikave informacije od ministarstva, morali su da se oglase i u javnosti. No i sada kad se smatra da je su stigle dugo očekivane vesti, nažalost velika većina izdavača i bibliotekara ima gorki osećaj izmanipulisanosti, i izneverenosti pravednog i legitimnog otkupa – zaključuje Zoran Hamović i dodaje: „Neke su istine do sada naslućivane, a sada objalvjivalnjem rezultata i očevidne“.
– Umesto da mi nagađamo i ponovo u kafansko kuloarskim razgovorima dolazimo do činjenica da li postoje privilegovani izdavači i odluke mimo kriterijuma, da li su oni slučajno koncentrisani u pokrajini, da li među otkupljenim izdanjima ima izdanja iz 2022, da li ima i koje su proceduralne greške koje s odražavaju na poziciju učesnika u konkursu itd, bilo bi bolje da nam stručna komisija pismeno obrazloži prema kojim kriterijumima su odabrani naslovi kojima je dodeljena zvezdica i obrazloženje za izbor naslova petnaest prvoplasiranih izdavača na listi. Izdavači znaju, ali se neće svađati i međusobno suprotstavljati, jer su gubitnici i oni koji su oštećeni kao i oni koji bi mogli u očima svojih kolega biti nečasni šampioni ovog konkursa – konstatuje Hamović.
On za kraj ukazuje da može biti od koristi u zaključivanju i jeste dirljivo priznanje da je, kako navodi, ‘konkurs sproveden sa ciljem da sadržinski kvalitetna i posebno vredna izdanja dođu do korisnika, ne osporavajući potrebu biblioteka da fond popunjavaju i popularnim naslovima‘.
– Ni mi ga nećemo osporavati kad biblioteke budu privatizovane. Nećemo ni ako se takve knjige nađu u bibliotekama kao poklon korisnika, ali hoćemo ako se kupuju iz budžeta. Ako su privatne telvizije svoju slobodu usmerile ka retardizaciji stanovništva preko rijalitija i ostalih bedastoća koju emituju, biblioteke ih ne smeju kopirati i biti saučesnici u oblikovanju takvog duha. Naše udruženje to svakako neće ni dozvoliti niti podržavati – zaključuje Zoran Hamović.
Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga ukazuje da „nije dovoljno da Ministarstvo samo objavi rezultate, neophodno je da u toku ove godine omogući da knjige stignu u biblioteke i da plati svoje obaveze izdavačima“.
– Napokon je u jednoj formi završena epopeja sa Otkupom knjiga iz 2021. godine za biblioteke. I to je svakako dobra vest. Ali umesto da su te knjige u bibliotekama od proletos, one će se u najboljem slučaju naći u bibliotekama krajem novembra. Posle velike konfuzije, potom i protesta izdavača i bibliotekara, Otkup knjiga je završen tako što je objavljeno saopštenje na sajtu Ministarstva kulture, ali izdavači nisu dobili nikakve druge zvanične informacije – pojašnjava Božović i konstatuje da „ovogodišnji Otkup knjiga pokazuje u mnogo čemu kakav Otkup knjiga ne treba da bude“.
Kako objašnjava, najpre ne treba da bude raspisan s velikim kašnjenjem tek početkom maja. Potom mora biti transparentan izbor komisije i rad komisije.
– Javnost mora dobiti jasna obrazloženja zašto neke važne knjige nisu otkupljene, čak ni preporučene bibliotekama, dok je očigledna favorizacija nekoliko izdavača, kao i favorizacija autora, knjiga i tema jedne zatvorene ideološke formacije. Otkup knjiga mora biti podjednako otvoren za sve i mora počivati na nespornim vrednostima, jer će samo tako ispunjavati svrhu zbog koje i postoji. Neophodno je da komisija za Otkup knjiga bude reprezentativna, dakle, sastavljena od vrhunskih stručnjaka iz različitih oblasti kulture, umetnosti i nauke koji svojim minulim radom garantuju za kredibilnost svojih odluka. Neophodno je da komisija radi tokom cele godine, a ne kao ad hok telo koje se sastaje nekoliko puta tokom dve ili tri nedelje godišnje. Neophodno je da tokom godine postoje dva Otkupa knjiga kako bi biblioteke i njihovi korisnici dobijali knjige ubrzo pošto su objavljene, a ne sa kašnjenjem od najmanje godinu ili godinu i po dana. Zemlja ove veličine, sa ovim brojem biblioteka i sa ovim brojem članova biblioteka mora da ima značajno veći budžet za Otkup knjiga za javne biblioteke – zaključuje Božović.
Prema njegovim rečima, postoje vrlo obziljni prigovori na sprovođenje ovogodišnjeg konkursa za Otkup knjiga, na izbor knjiga, na zvanične i nezvanične rezultate, na rezultate koji su delimično objavljeni u julu, da bi potom bili menjani u netransparentnoj proceduri.
– Pošto smo tek dobili prve informacije, a izdavači još nisu dobili pregled otkupljenih knjiga po bibliotekama, detaljna analiza Otkupa tek sledi u nedeljama pred nama. Neophodan je ozbiljan javni razgovor o vrednostima i procedurama na kojima treba da počiva Otkup knjiga, jer je na ovakav način institucija Otkupa ugrožena i dovedena u pitanje. Iz tog razgovora ne sme biti isključena javnost, ni profesionalna zajednica, u koju spadaju i izdavači i bibliotekari – zaključuje Gojko Božović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
