Foto: Screenshot/YT/Nova STri prvaka Narodnog pozorišta u Beogradu, među kojima i Aleksandar Srećković Kubura, izašli su u nedelju posle predstave na scenu i najavili štrajk upozorenja u trajanju od 60 minuta zbog svega što se zbiva u njihovoj kući. A ko je zaboravio, mogao je da se podseti i u Kuburinom nastupu u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“.
Tu je Kubura, u svom prepoznatljivom tonu, kroz ironiju i dosetke koje više liče na precizan opis nego na šalu, sumirao stanje u nacionalnom teatru. Pomenuo je i da je tek nedavno položio obuku iz protivpožarne zaštite, iako je to trebalo da učini još na početku radnog odnosa.
Govoreći o bezbednosti zaposlenih i publike, podsetio je da su nadležni utvrdili više od 50 stavki koje bi trebalo otkloniti, kao i da se one mogu sanirati bez zatvaranja zgrade.
U prilog tome naveo je i da je administracija Narodnog pozorišta radila u zgradi dok su trajali radovi, sve do 3. oktobra, kada je, po nalogu ministra kulture Nikole Selakovića, teatar zatvoren.
Nekom zlonamernom, kako je primetio, moglo bi pasti na pamet da je to imalo veze sa najavom štrajka upozorenja. On to, naravno, nije, dodao je, ali je podsetio i da je zgrada, kada je ponovo otvorena, ostala sa brojnim nerešenim stavkama kada je o protivpožarnoj zaštiti reč.
Zaposleni, kako kaže, nisu dobili nijedan relevantan dokument od nadležnih, ni o zatvaranju ni o otvaranju zgrade. Dodatnu nelagodu za njega predstavlja i to što, kako je čuo, ni predavači za protivpožarnu obuku možda nemaju potrebne licence.
Iako igraju Nušića, primetio je da stvarnost u Narodnom odavno prevazilazi apsurde i satiru tog pisca, te da bi današnje stanje u ovoj instituciji bilo više nego inspirativno za nova dela.
Podsetio je i da je Narodno pozorište (NP) do sada zatvarano samo u izuzetnim okolnostima – tokom okupacije i za vreme rekonstrukcije osamdesetih.
Danas, međutim, situacija, kako sugeriše, ima sopstvenu logiku, ali se predstave igraju i publika je, kako je istakao, dobrodošla jer „Narodno je narodno!
Kubura je nadimak dobio kao dete, kada je na čas istorije doneo stari pištolj – suvenir. U njemu je bila kapisla, a Kubura je bio uveren da ne radi, pa je opalio, što je promenilo njegovo mišljenje i prepalo sve u školi.
Od početka je želeo da bude glumac i ne može sebe da zamisli ni u jednoj drugoj profesiji. „Da nisam glumac, ja ne bih bio ja.“
Zanimaju ga i bavi se različitim hobijima, uglavnom zanatima, a otkako se sa Vračara preselio u selo Ratine, pokazalo se da se odlično snalazi – gaji svinje, pravi kobasice, vino i rakiju.
Ume da peva, ali ne bi se time profesionalno bavio. Smatra da je posle predstave presudno otići u bife – ne zbog alkohola, već zato što je ponekad teško iz predstave direktno ući u život.
Tu je stekao i važne lekcije: u bifeu Ateljea 212 Dragan Gaga Nikolić naučio ga je kako boemi lome čaše.
Kubura je član Upravnog odbora Šahovskog kluba Crvena zvezda, a svojevremeno je bio i na njegovom čelu. Rođen je 1973. godine u Beogradu.
Završio je Matematičku gimnaziju i srednju muzičku školu (violončelo), a diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Ima dvoje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
