Hrvatska književnica Dubravka Ugrešić govorila je juče u Narodnoj biblioteci Srbije o novoj knjizi eseja „Napad na minibar“ i izložbi „Početnica za nepismene“ koja je postavljena u galeriji Grafički kolektiv. Knjiga predstavlja „nekonzistentnu, ali dobru kompilaciju tekstova“ koji su prethodno bili objavljivani na brojnim domaćim i stranim sajtovima, između ostalih i na „Peščaniku“, dok naziv izložbe ukazuje na interesovanje autorke čije je vizuelno polje mahom sačinjeno od socijalističkih početnica (bukvara) iz pedesetih godina, ali i njen autorski status: ona se izjašnjava kao nepismena u domenu vizuelne umetničke prakse.
– Digitalna, sasvim nova era, prenela je ukupno stvaralaštvo na internet i mobilni telefon. Nekada je umetnička poruka bila jasna u liniji autor – delo – čitalac gde je akcenat prevashodno bio na autoru. Zatim su došle teorijske škole koje su skrajnule stvaraoca i bavile se strukturom dela: postkolonijalizam, feminizam, studije roda i slično. Danas je sve u rukama udruženja fanova koji prekrajaju postojeće delo prema svojim potrebama, održavaju ga živim na televiziji, u serijama… Tako nastaje kult amatera koji preuzimaju stvaralačku vlast. To nam je donela tehnologija – rekla je Ugrešić na jučerašnjoj konferenciji.
Autor-amater i njegova neprikosnovenost danas, vuče korene iz komunizma kada se propovedalo da će svi biti stvaraoci, što i jesu bili u amaterskim foto-klubovima, kinotekama, amaterskim bendovima i pozorišnim trupama. Ugrešićeva kaže i da njenu izložbu čine detalji koje je smatrala važnim za istraživanje ove arheologije. Siromašne pedesete godine prošlog veka, u koje smešta svoje detinjstvo, priseća je na jedinu bojanku koju je imala, na crtanje po knjigama jer papir i blok nisu bili dostupni.
Kulturni i politički prostor nekadašnje Jugoslavije sasvim je haotičan, slomljen, provincijalan i potrebno je neko vreme za resetovanje takvog sistema. Ne umem da kažem koji je to dominantan kulturni milje jer je umetnost i publika previše fragmentirana. Ipak, okviri koje nam je „neko tamo“ nametnuo, potrebni su da bismo mogli da kažemo zašto, kako i koliko smo mi bolji od nečega što je kanonizovano, šta mi to novo i dobro donosimo – reči su Ugrešićeve.
Vizuelni haos i pornografija
– Mediji su najstrašnija slika današnjice i nema boljih i lošijih: svi su isti. Kada otvorite bilo koje novine u Srbiji, Hrvatskoj, a sigurna sam i u Rumuniji i Bugarskoj, dominira vizuelni haos i pornografija. Kada bismo uradili nekakvu statističku analizu najučestalije reči koja se upotrebljavaju u medijima, to bi bila „guza“: guza na plaži te i te, guza na planini te i te, guza ovo, guza ono… Desetak godina ovakve medijske torture nešto sigurno menja u mentalitetu ljudi koji to slušaju, čitaju, gledaju – smatra Ugrešić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
