Andre Džojzi (Tribute to SOAD i Slipknot): Kad svirate, morate biti taktični da ne pokvarite savršenu pesmu

Chop Suey i Slip-NOT vraćaju se u srpsku prestonicu. Prvi je tribute SOAD-u, drugi Slipknotu, a domaća publika ih je dobro zapamtila nakon nastupa na Forever Nu Festivalu.

U oba benda sviraju iskusni profesionalci, koji su karijere gradili u ozbiljnim bendovima poput Dragonforce, Anti-Nowhere League, Breed 77 i Tigertailz. Obe grupe dolaze iz Velike Britanije i iza sebe imaju više od decenije intenzivnog turnejanja.

Kao gosti na ovom događaju nastupiće i The Violent Inzident – jedinstveni spoj komičarskog projekta i benda, sastavljen od Tiny D-a, C-mana i Bin Mana. Svoj žanr opisuju kao “post-core-sub-nu-metal”, a kako i samo ime sugeriše, neprestano se sprdaju sa stereotipima i klišejima metala.

Bubnjar Andre Džojzi svira i u Chop Suey-u i u Slip-NOT-u. Zanimljivo je da je Džojzi, kao član benda Sinsaenum, zamenio ni manje ni više nego pokojnog i nikad prežaljenog Džoija Džordisona, koji je kasnije svirao i u Slipknotu.

Ovi bendovi će zasvirati 23.4 u Nišu, dan kasnije na Zappa Barci u Beogradu, a 26.4 su u Novom Sadu, nakon čega idu u Hrvatsku. Slavonski brod je 29.4, dan kasnije je rezervisan za Zagreb. Prvog maja su u Rijeci, a 2.5 u Šibeniku.

Upravo smo razgovarali sa Džojzijem o tome kako je danas svirati u tribute bendovima, ali i kako je stati u cipele svojih muzičkih heroja.

Kako je osećaj stati u cipele legendarnih bubnjara i rekreirati ikoničan zvuk bendova poput Slipknota i System of a Down?

To je najbolji osećaj ikada! Ponekad se pitam koliko su male šanse da sam u životu uradio toliko stvari i završio svirajući pesme svoja dva omiljena benda iz perioda između 18. i 25. godine, i to kao svoj posao! Obožavam to. kakva privilegija!

Sviranje u tribute bendovima zahteva i preciznost i energiju. Koliko slobode imate za lični izraz i kreativnost?

Rekao bih da imam dosta slobode, ali morate biti taktični da ne pokvarite savršenu pesmu. Sa Slipknotom morate svirati većinu delova skoro identično originalu. Ali u CHOP SUEY imam mnogo više „metal“ pristup bubnjarskom sviranju u odnosu na bubnjara SOAD-a, i volim da mislim da to lepo pristaje pesmama.

Sviranje u ovim bendovima mora da je donelo više od samog bubnjanja. Koje životne lekcije ste „pozajmili“ od SOAD-a ili Slipknota?

Lekcije bubnjanja koje sam naučio od ovih bubnjara kada su se pojavili su definitivno najvažnije. Nisam imao muzičke časove, a društvene mreže tada nisu postojale, pa sam strpljivo čekao da ovi bendovi objave sledeći album, i to je za mene bilo kao nova bubnjarska knjiga kad sam bio mlad! SOAD je definitivno doprineo mojim ritmičkim sposobnostima, koliko i Džoi mojoj brzini i tehnici.

Kako održavate telo kada ste praktično „one man machine“ za dva vrlo intenzivna benda jedno za drugim?

Haha, hvala! Zavisi, ali uglavnom koristim dane odmora između nastupa na dugoj turneji da se odmorim, samo spavam i opuštam, a par nedelja kod kuće između turneja koristim da se oporavim. Jedem zdravije, vežbam i vežbam sviranje. Veoma je važno imati nekoliko dugih vežbi pre izazovne turneje, da pripremite telo za 3 sata visoke intenzivne svirke dnevno, 5-6 dana u nedelji, kao što radimo u tribute bendovima.

Tribute bendovi nastoje da uhvate suštinu originalnih umetnika. Šta je najizazovnije da nastupi zvuče autentično publici?

Pronaći prave ljude za rad. Sada vodim nekoliko različitih metal tribute bendova, ali uglavnom radim sa istim timom. Kada su ljudi stvarno dobri u onome što rade, ne morate ih mikromenadžisati ili brinuti o autentičnosti. Svi već znaju šta treba da rade. Tako da se uglavnom fokusiram na „teatralni“ deo nastupa, pričamo o njemu i to je to. Pravi tim čini razliku, pronalaženje pravih ljudi je definitivno najveći izazov.

Stati u cipele Džoija Džordisona mora da nosi veliku odgovornost. Da li ikada osećate da duh Sinsaenuma i Slipknota posmatra vašu svirku?

Ogromna je odgovornost, posebno u Sinsaenumu. Ali je i najveća čast i privilegija mog života. Ako budem iskren, dok sviram njegove pesme, često mi dođe na pamet… bili smo prijatelji, bio je moj heroj… Pitam se da li bi bio srećan što radim ono što radim sada, i mislim da bi verovatno bio. Nadam se samo da sam dovoljno dobar da budem ponosan na njega.

Možete li podeliti trenutak na sceni kada je izvođenje tribute pesme bilo iznenađujuće lično ili značajno za vas?

Jedan od prvih puta kada sam svirao The Blister Exists sa Slip-NOT-om. Džoi je bio posebno ponosan na tu pesmu, pa mi je stalno dolazio na pamet dok sam je svirao, i taj trenutak je bio snažan.

Koja je najsmešnija ili najčudnija reakcija fanova koju ste doživeli nakon savršene tribute svirke?

Prva koja mi pada na pamet je kada smo prvi put svirali u Bugarskoj, a par klinaca napred je počelo da vrišti i plače kao da je SOAD tamo. Ozbiljno, kakva privilegija!

Gledajući unazad kroz tribute i originalne projekte, koji savet biste dali bubnjarima koji žele da prežive sav haos koji ovaj posao donosi da i uživaju u svirci?

Danas bih rekao… svirajte malo svakog stila i podžanra metala ako želite da povećate šanse da postanete profesionalni! Ima mnogo bubnjara koji su odlični u death metalu, ali ne snalaze se u ostalom. Nadam se da pomaže!