Balet Narodnog pozorišta u Beogradu premijerom predstave „Gusar“ započinje obeležavanje stote godišnjice

– Odlučila sam se za ovaj naslov iz klasičnog repertoara jer taj balet nije do sada izvođen kod nas što doprinosi ekskluzivnosti u svečanom obeležavanju našeg jubileja. U ovoj predstavi, koja obiluje atraktivnim solističkim i ansambl deonicama, učestvuje veliki broj protagonista. Želela sam da se naš balet predstavi u punom sastavu i pokaže svoju monumentalnost i kvalitet. Kroz rad na ovoj predstavi će se potvrditi naši afirmisani igrači, a oni mlađi će imati priliku da napreduju i razvijaju svoje talente. Nadam se da će ova predstava dugo živeti na radost svih poklonika baletske umetnosti – poručuje Ana Pavlović, umetnički direktor Baleta NP, uoči premijere „Gusara“.

Osim koreografa Juldaševa, u autorskom timu ove, prema najavama, grandiozne jubilejske produkcije su i kostimograf Katarina Grčić Nikolić, scenograf Olga Đurđević, dirigent Ana Zorana Brajović.

U predstavi učestvuje ceo ansambl Baleta i Orkestar NP.

Iako je na sceni NP i pre Prvog svetskog rata bilo povremenih, mada retkih igračko-baletskih predstava, „nulti datum“ za početak rada Baleta, kako navode u nacionalnom teatru, uzima se prvo celovečernje izvođenje dve koreografske jednočinke – „Šeherezade“ i „Silfide“ 1923. godine u kojoj je odigrana i prva celovečernja baletska predstava “Krcko Oraščić“ Petra Iliča Čajkovskog.

Izlazak na scenu prvog srpskog “Gusara” u nedelju uveče biće prvi u nizu događaja kojim će u narednih 12 meseci obeležiti jubilej Beogradskog baleta – u najavi su nove premijere, retrospektivne izložbe, obrazovni i drugi programi.

Libreto za Adamovu, u Tursku smeštenu, avanturistučko-ljubavnu baletsku priču “Gusar”, koju su kasnije u različitim scenskim postavkama nadograđivali i drugi kompozitori, napisao je francuski dramski pisac i libretista Žil-Anri Vernoa de Sen Žorž.

Zasnovan je na poznatoj istoimenoj Bajronovoj poemi iz 1814, čija se popularnost merila sa deset hiljada prodatih primeraka prvog dana po objavljivanju i dvovekovnim uticajem na druge umetničke forme.

Đuzepe Verdi komponovao je operu “Gusar”, premijerno izvedenu 1848. u Trstu, dok je 1939. snimljen francuski film sa istim nazivom u kome se prvi put pojavio čuveni francuski glumac Luj Žarden.

Prvobitna koreografija za Adamov balet Žozefa Mazilijea bila je specijalno namenjena čuvenoj italijanskoj balerini Karolini Rosati.

Ona je igrala glavnu junakinju Medoru, dok je uloga Konrada, koja u izvornoj verziji nije uključivala igru, pripala Domeniku Segareliju.

On se u njoj proslavio kao mimičar, iako je bio i uspešan igrač, jer je Konrad počeo da “igra” mnogo godina kasnije.

Balet “Gusar” bio je veoma popularan u pozorištima Carske Rusije, a sve njegove moderne produkcije izvedene su na osnovu postavki koje je u drugoj polovini 19. veka za Carski balet Sankt Peterburga uradio čuveni Marijus Petipa.

On je na prvoj ruskoj premijeri “Gusara” 1858. igrao glavnog gusara Konrada i pomagao Žilu Perou, koreografu i tadašnjem glavnom balet majstoru carskih pozorišta u Sankt Peterburgu.

Tokom svoje duge karijere Petipa je uradio četiri postavke “Gusara”, svaki put dodajući nove scene i igre.

Oktobarski prevrat u Rusiji nije uticao na popularnost ovog baleta.

Posle prvog post-revolucinarnoj izvođenja 1931, doživeo je veliki broj novih postavki, od kojoj je najveći domet imala produkacija balet-majstora Pjotra Guseva iz 1955. za Balet Malog pozorišta iz Lenjingrada.

U njoj je korišćena izmenjena verzija originalnog libreta, koju su napisali Gusev i istoričar baleta Jurij Slonimski, dok je zadatak dirigenta Eugena Kornblita bio da napravi novu partituru.

Gusev je zadržao tradicionalne interpolacije prenete iz produkcija Marijusa Petipa iz carske ere, ali je Adamovu originalnu partituru iz 1856. zamenio odlomcima iz njegovog baleta “Pirat” i opere “Da sam ja kralj”.

Ova Guseva produkcija postala je najpopularnija verzija “Gusara” ne samo u Rusiji, već je 1989. stigla i do njujorškog Metropolitena.

Zapadna pozorišta “Gusara” su otkrila u 21. veku, gde je ovaj balet, kao mnoga klasična umetnička dela, danas izložen kritičkim proverama zbog “problematičnih” i zastarelih tema – seksizma, kulturnog prisvajanja, prikaza bliskoistočne kulture, trgovine robljem, mada mu se ne spore istorijski značaj i spektakularnost koja zahteva raskošnu scenografiju i kostime, hrabrost i savršenost igrača…

Zaslužni umetnik

Balet majstor Bahram Juldašev je pedagog klasičnog baleta i zaslužni umetnik Ruske Federacije.

Školovao se u rodnom Taškentu, potom Moskvi na Ruskoj akademiji klasične igre i u školi „Boljšoj teatra“, kao i na Konzervatorijumu „Rimski Korsakov“ u Sankt Petersburgu.

Posle uspešne solističke karijere u Rusiji, Zapadnoj Evropi, državama Mediterana i Južnoj Americi, kao pedagog i balet majstor radio je u Antverpenu, Novom Sadu, Beču, a po pozivu od 2002. do 2004. i u Beogradu.

Od 2005. je profesor igre po pozivu na Konzervatorijumu u Bratislavi.

U beogradskom NP 2002. do 2004. radio je kao gostujući pedagog baleta i balet majstor.

Već devet godina je vanredni profesor Instituta za umetničku igru na odseku za klasičan balet i pedagogiju.