Poslednji kadrovi filma „Enklava“, koji govori o pogromu Srba na Kosovu i Metohiji, snimljeni su nedavno u beogradskoj Osnovnoj školi „Drinka Pavlović”. Ostvarenje reditelja i scenariste Gorana Radovanovića obrađuje temu srpske zajednice koja je ostala na Kosmetu da živi u malim izolovanim zajednicama – enklavama.
Ove zajednice su jedine takve u celoj Evropi, a pripadnici policije Ujedinjenih nacija i Evropske unije neophodni su da bi čuvali ove teritorije. Primorani na ovakav život, ograničeni da žive na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na veoma težak način. Glavne uloge u filmu tumače Nebojša Glogovac, Anica Dobra, Nenad Jezdić i Miodrag Krivokapić, ali i deca sa Kosova, iz Zvečana, Štrpca i Livađa: Filip Šubarić, Denis Murić, Nenad Stanojković, Milan Sekulić. Najveći deo filma snimljen je selima u okolini Valjeva, a ekipa je radila i u Negotinu i Beogradu.
Film, koji je će pojaviti u bioskopima sledeće godine, prema rečima reditelja, snimljen je kako bi podstakao ljude na dobro.
– Film se bavi najtežim okolnostima koje mogu zadesiti nečiji život – to je izolacija i život u konstantnom strahu. Takvo nešto se kod nas danas podrazumeva, ali to nije normalno. Normalno je živeti slobodno, biti svoj i imati svoj identitet. Naravno, ovaj film ne propagira mržnju, mi nikog ne optužujemo. Ja ovim filmom pokušavam da kažem da možemo da istrajemo samo vraćanjem našim korenima koja jesu hrišćanstvo, ali i siromaštvo, beda, to treba prigrliti i ne bežati od toga – kaže Radovanović za Danas.
Prema njegovim rečima, film „Enklava” je pokušaj da za buduće generacije ostavimo deo kolektivnog pamćenja o ljudima koji se i danas na početku 21. veka bore sa svojim identitetom u limitiranim uslovima života.
– Film nema klasičnu poruku, već hrišćansku ideju da kroz praštanje i katarzu druge strane prestanemo da se plašimo jedni drugih. Hoćemo da utvrdimo da bez praštanja nema ljubavi niti slobode – ističe reditelj i dodaje da je on i sam iskusio kako izgleda živeti u enklavama, budući da je tamo proveo dosta vremena tražeći decu koja će glumiti u njegovom ostvarenju.
Deca-glumci sa Kosova doprinose autentičnosti filma i neposredno prenose emociju ove priče.
– Nismo mogli tamo da snimamo, ali smo našli zamenu za lokacije. To je okolina Valjeva, Negotin, pa čak i deo Beograda. Film je magija, tako da nije bilo teško to izvesti. Ipak, pored dece, i u sporednim ulogama pojavljuju se ljudi sa Kosova. To su glumci iz Narodnog pozorišta iz Prištine sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici – objašnjava Radovanović.
Dečaci koji prvi put glume na filmu kažu za Danas da su vrlo lako savladali glumu, budući da je reditelj tražio od njih samo da budu prirodni. Denis, Milan i Nenad izabrani su na kastinzima, dok je glavnog glumca Filipa, koji igra desetogodišnjeg dečaka koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice na Kosovu – da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani, reditelj video u školi.
Film se realizuje u produkciji Sein & Hain Film iz Štutgarta, Nemačka, Nama Film iz Beograda, a u izvršnoj produkciji Art and Popcorn iz Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
