Bjelogrlić o slučaju filma „Mezimica“: Moralna kriza društva

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Scenarista je dobio na 6 konkursa u poslednjih 7 godina. Bio je 8 puta clan zirija za dodelu sredstava, U koliko produkcija i komisija je bio ukljucen Bjelogrlić i na osnovu kakvih zasluga? Koliko filmova postoji u zadnjih desetak i vise godina koji zasluzuje paznju domace publike, a kamoli strane. Bacaju se ogroman novac, odnosno poklanja, za nikakve filmske projekte koji nikome ne trebaju, dok se na konkursima odbijaju daleko bolji projekti samo zbog totalnog monopola jedne ispodprosecne grupe autora i producenata, lazne filmske elite.

2. Covek pocne da sedi i odmah mu se javi ‘moral’, a los umetnicki kvalitet i cista politicka propaganda filmskim oruzijem mu vise ne smetaju? Isti ga nije brinuo dok je 90tih snimao u milosevicevoj Srbiji, ali nije ni da su Slobu, Miru i Ekipu zanimali bilo kakvi filmovi. Zar on i ljudi oko njega vise ne umeju da prave filmove poput: ‘Lepa sela lepo gore’, odlican film, inteligentan i posten, zestoko antiratni, ne stedi Srbe i Srbiju, ali ih ne ‘zakucava na krst’ pod nabedjenim optuzbama? … Ili je mozda na redu ‘moralni’ film o braci Batici, nevino nastradalim americkim teroristima koje su likvidirali divlji Srbi puni nerazumevanja za prava, slobode i demokratiju onih koji su dosli preko pola Sveta i usli im u kucno dvoriste naoruzani i sa zeljom da ih poubijaju? Sredstva su spremna, Bjelogrlicu, cekaju na nekom zapadnom racunu, … raspitaj ima li nekog ‘moralnog’ placenika da im odradi posao?!

3. „Kreiranje atmosfere u kojoj se umetnička dela kvalifikuju kao „podobna“ i „nepodobna“, „patriotska“ i „antisrpska“ jedan je od najvećih pokazatelja ozbiljne moralne i etičke krize jednog društva, rekao je reditelj, producent i glumac Dragan Bjelogrlić za Nedeljnik.“
   ——–
   Gospodin Bjelogrlić je, izgovorivši ovu, stotinu puta prežvakavanu rečenicu od strane raznih mondijalista, filantropa i himanista, apsolutno u pravu. Jedino što, kao i svaki srpski moralni gologuzan, i čovek sa barem dva morala, bez ikakvog dvoumljenja, sebe izuzima iz tog moralnog i etičkog brloga, po kome se zajednički valja sa onima kojem proziva i u koje upire prstom. Valjda je u ovom narodu sve dozvoljeno, u cilju ostvarenja tih „umetničkih sloboda“?! Dozvoljene su laži, dozvoljeno je sve?! Pod parolom umetničkog stvaralaštva, na osnovu poluistina i vešto kreiranih intriga koje kreira NEKO iz duboke pozadine, koji uvek mašu svežnjevima „zelenih“, najpodobnije je snimati filmove koji će ovom narodu učvrstiti „rogu“ oko vrata, istu onu „rogu“ koju, već tridesetak godina, Zapafd pokušava da nam naturi, u saradnji sa domaćom „ekstraliberalnom“ samozvanom intelektualnom elitom odnosno, kreatoroima „epohalnih“ ostvarenja kakva su „Teret“ a, sada i „Mezimica“. Kako „nevino“ ime za neverovatnu prljavštinu?! Strašno je kada se u ime „umetničkih sloboda“ izgubi svaki lični, nacionalni i umetnički identitet. Još se sećam onih majci sa imenom Jove Divjaka, koji su nosili naši filmski i intelektualni gurui, Bjelogrlić i Trifunović. Nekako se taj momenat vešto zaobilazi i tek pokulja na svetlost dana kada dodju na red ovakva „maestralna“ filmska ostvarenja, za koja pojedinci dobijaju novac a ostatak ovog napaćenog naroda onu, gore pomenutu, „rogu“. Na slobodu se uvek prvi pozivaju tirani i diktatori, koje u stopu sledi moralni šljam i osvedočene secikese.