Božanstveni svetovi Salvadora Dalija

Reč je o više od 200 originalnih grafičkih listova, koji su posredstvom slovenačke galerije Deva Puri dospeli u prestonicu. Prethodno su viđeni samo na Bledu, u Mariboru i Njujorku.

Dali je umeo da pravi ekscese i da bude odbacivan, ali je ipak čovek koji je voljen. Poznate su njegove ekscentričnosti za koje su vezane mnoge anegdote, a to je još jedan dokaz da brani ono što se zove umetnikovo pravo da brani sopstvenu umetničku slobodu. Izložba Salvadora Dalija bila je priređena 1977. godine u Beogradu, kao i prošle godine u Beogradu i u Nišu, a tokom narednih meseci publika će imati pravo da vidi dve kompletne serije „Biblia sacra“ i „Božanstvena komedija“, rekao je na otvaranju ambasador Španije Injigo de Palasio Espanja.

Za „Biblia Sacru“, koja se smatra najobimnijim Dalijevim delom, umetnik je uradio 105 litografija po gvaš originalima u periodu od 1963. do 1969. godine. Milanska izdavačka kuća Ricoli objavila je 1969. Bibliju u tiražu od 1.677 primeraka, bez probnih otisaka, a njen naručilac bio je Dalijev prijatelj i pokrovitelj Đuzepe Alberto koji je postavio sebi zadatak da nemirnog umetnika vrati Bogu i u okrilje rimokatoličke crkve. Široka raznolikost slika, baziranih na hrišćanskoj ikonografiji i ikonografiji klasične mitologije, odlikuje Dalijeve ilustracije u ovom delu, ali i stvaralačka spontanost koju je umetnik postigao između ostalog i primenom specijalne vrste tehnike – buletizma, njegovog vlastitog izuma. Postupak je podrazumevao upotrebu arkebize (vrste starinskog pištolja) koji se „punio“ kapsulama s bojom. One bi se potom ispaljivale na prazan papir, a efekte spontanih mrlja koje su tako nastajale Dali je uključivao u ilustracije praćene tekstovima iz Starog i Novog zaveta.

Nešto sasvim drugo guralo ga je u istraživanje Danteovog sveta i njegove Božanstvene komedije, budući da se decenijama bavio tim srednjovekovnim literarnim genijem. Radi ilustrovanja ove knjige uradio je 101 akvarel u periodu između 1950. i 1952. godine, a kada je Državni poligrafički institut 1954. objavio knjigu sa sedam reprodukcija akvarela, delo je odmah naišlo na neodobravanje. Komunistička partija je protestvovala protiv „rasipanja novca“, a nacionalisti su bili kivni što delo najznačajnijeg italijanskog pesnika ilustruje Španac. Na kraju, vlada je izdala samo seriju suvenirskih poštanskih maraka koje će takođe moći da se vide na izložbi.

Projekat je potom preuzela francuska izdavačka kuća „Editions d’Art Les Heures Claires“ i objavila ga u Parizu u šest knjiga. Prvo je izašao Raj, a zatim i Čistilište i Pakao, za koji je bilo najviše interesovanja. Tiraž je bio 4.798 knjiga, a u Francuskoj je zajedno sa serijama grafika bez teksta izašlo 5.346 odštampanih serija Dalijevih ilustracija. Luksuznim knjigama (33) dodati su neki od originalnih akvarela, zbog čega im je i danas nemoguće ući u trag. Ilustrovanje ovog dela nadzirao je sam Dali, a u proces rada bila su uključena i dva visokokvalifikovana gravira za specijalnu vrstu drvoreza-ksilografiju. Izloženi materijal u Beogradu, uključuje i grafike francuskog izdanja.

Postavka „Božanstveni svetovi Dalija“ ima specifičan edukativni karakter – kroz ilustracije se gledalac upoznaje sa sadržajem Biblije i Božanstvene komedije, a zbog same tehnike, ovi radovi zauzimaju posebno mesto u Dalijevom opusu.

Posetioci će imati mogućnost da postanu i vlasnici neke od originalnih grafika čuvenog nadrealiste koje će u određenom broju biti u prodaji. Cena pojedinačne ulaznice za izložbu je 450 dinara, a povlašćene 300. Uz kupljenu ulaznicu svaki posetilac izložbe dobija na poklon i poster.

Kontroverzne izjave

Kada je Salvadora Dalija italijanska vlada 1950. godine, na sedamstotu godišnjicu Danteovog rođenja, angažovala da za posebno izdanje Božanstvene komedije naslika ilustracije, izjavio je da delo oslikava njegov lični duhovni razvoj. Kasnije je kontroverzno prokomentarisao da Komediju nikada nije čitao.