Briga o baštini u uslovima destrukcije, albanizacije i kosovizacije 1Foto: Jelena Tasić

Prva dva dana juna Srpska akademija nauka i umetnosti bila je organizator i domaćin naučnog skupa „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na KiM“.

Pored tridesetak učesnika – stručnjaka iz više oblasti, ova tema privukla je pažnju i šire javnosti, pa su se u završnici za govornicom SANU našli i predstavnici srpskih udruženja sa KiM sa svojim iskustvima, predlozima, pa i zahtevima da se Akademija zvanično odredi prema Nacrtu zakona o kulturnoj baštini na koji je kritike nedavno javno iznela SPC.

Sveobuhvatnim pristupom materijalnom i nematerijalnom srpskom nasleđu na KiM, za čije je očuvanje, kako se čulo, „neophodno razumevanje istorije i kulture srpskog naroda“, skup u Akademiji pokazao je da je i o ovoj, kao i svim drugim temama vezanim za južnu srpsku pokrajinu, nemoguće razgovarati izvan političkog i statusnog konteksta.

Čula su se i upozorenja da zbog eventualnih zastoja na političkom planu ne treba isključiti ni mogućnost novog talasa nasilja kosovskih Albanaca poput martovskog pogroma 2004, koji je ubrzao pokretanje statusnih pregovora.

Na skupu nije bilo dilema oko ugroženosti srpske baštine na KiM i imperativa da se ono zaštiti i sačuva, dok su se u raspravi o pravno-institucionalnoj strani problema čule različite ocene o državnoj politici i angažovanju aktuelne vlasti.

Skup u SANU odlagan je dva puta zbog pandemije virusa korona, ali nije izgubio na aktuelnosti i zbog nedavnog pisma Prištine upućenog Unesku za zahtevom za članstvo u promeni titulara nad srpskim spomenicima sa liste svetske kulturne baštine ove organizacije UN, na šta je ukazao islamolog i diplomata profesor Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku.

On je ocenio da „u ovom trenutku ne postoji opasnost da zahtevi Proštine prođu u Unesku i drugim međunarodnim organizacijama“, ali je apelovao da se stalno radi na afirmaciji pravoslavnog i srpskog karaktera kulturnih dobara na KiM.

– Kosovski zakon o kulturnim dobrima, kojim se predviđa da sva nepokretna dobra na teritoriji KiM pripadaju državi, a i pokretna su njeno vlasništvo, povučen je iz procedure pod pritiskom međunarodne zajednice. Kosovski zakoni ne mogu da reše problem vlasništva SPC nad kulturnim nasleđem, što je naš glavni argument. Ali, sa novim rukovodstvom u Prištini, koje je uglavnom obrazovano na Zapadu i nema hipoteku učešća u OVK, čeka nas teža borba jer će koristi soficistiranije metode. To se vidi i u poslednjem zahtevu Unesku, u kome Priština, kako su je poučili ‘mentori“, igra na kartu univerzalnosti vrednosti kulturnih dobara za koja se stara država u kojoj se ona nalaze, a što su vrednosti po kojima Unesko fukcioniše – rekao je profesor Tanasković.

On je ukazao i na tri stalno prisutna, ali po intenzitetu promenljiva metoda „rasrbljavanja kulturnih dobara na KiM“ – destrukciju, albanizaciju i kosovizaciju – etatizaciju, označavajući ovaj poslednji kao najopasniji.

Duško Čelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem izmeštenim u Kosovsku Mitrovicu, upozorio je da „opasnost“ od pripremljenog kosovskog zakona o kulturnom nasleđu još nije prošla – „uklonjen“ je sa sajta kosovskog parlamenta, ali ne i Vlade Kosova. Čelić je govorio i o rešenjima u novom kosovskom zakonodavstvu, koje ignoriše činjenicu da se na KiM nije vratilo više od 200 hiljada prognanih Srba, ali kao validne dokaze bez provere prihvata „tapije“, usmene dogovore, instituciju „dva svedoka“ i verovanje „na reč“, na osnovu kojih srpska imovina prelazi u posed kosovskih Albanaca.

– Uzurpirano je više od milion od dva i po miliona katastarskih parcela. Radi se na kosovizaciji javne svojine koju je Unmik započeo privatizacijom društvene svojine. Posebna priča je uzurpacija bespravnim građenjem. Uprkos tome u Srbiji nema nacionalne svesti o prisvajanju srpske svojine na KiM, a i skandalozan tekst Nacrta zakona o kulturnom nasleđu zapravo je autogol Beograda. Treba ‘upaliti svetlo’, naučnici, diplomatija i javnost ne smeju da ćute pred kršenjem elementarnih prava Srba i SPC na KiM, gde se duže od 20 godina rat nastavlja drugim sredstvima. Nema pravog modela zaštite SPC na KiM bez opšte zaštite prava svojine – naglasio je Duško Čelić.

On je kao dva moguća rešenja sadašnje situacije naveo „revitalizaciju mandata Unmika i reintegraciju KiM u pravni poredak Srbije“.

– Za SPC su neprihvaljivi svi do sada ponuđeni modeli za njen status – svetogorski, carigradski, vatikanski, jerusalimski, eksteritorijalni, kao i dva nova – kondominijum – suvlasništvo i enklava, jer nisu mogući bez priznavanja samoproglašene kosovske države. Ne treba brzopleto rešavati probleme, niti zaštita SPC – Eparhije raško-prizrenske i Pećke patrijaršije može biti predmet posebnog ugovora kao za Gazivode i Trepču. Zato je insistiranje na istorijski proverenom srpskom modelu najveća odgovornost i Crkve i države – poručio je protojerej-stavrofor Velibor Džomić, koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogosko-primorske.

Aleksandar Radovanović, pravni savetnik ERP, objasnio je da od autonomije SPC iz Plana Martija Ahtisarija u sadašnjem kosovskom zakonodavstvu ostalo samo nekoliko privilegija, a da je jedan od problema i to što u kosovskim institcijama više nema međunarodnih predstavnika. Prema njegovim rečima, uprkos problemima, Crkva se bori za poštovanje njenih prava i vodi brojne, uglavnom imovinske sporove.

Zaštitarska struka je, pozivajući se na reči državnika i jednog od predsednika SANU Stojana Novakovića, poručila da „nema ustupaka i kompromisa“ oko nasleđa na KiM, ali je ukazala i na problematično domaće zakonodavstvo posle Drugog sveskog rata – od zabrane povratka Srba na KiM 1945, zabrane arheoloških istraživanja na ovom prostoru 1963, izbacivanja Metohije iz naziva Pokrajine 1968. i Ustava iz 1974. do problematičnog aktuelnog Nacrta zakona o kultnoj baštini.

Tome treba dodati i ograničenja koja su srpskim službama zaštite posle juna 1999. nametnuli protektorat UN, jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti 2008. i novo kosovsko zakonodavstvo.

Prema svedočenjima konzervatora na skupu u SANU, prisustvo srpskih stručnjaka na KiM sada je moguće samo preko SPC ili u saradnji sa nevladinim, uglavnom stranim humanitarnim organizacijama.

Naveden je primer srednjovekovne crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 12. veka na čijoj su sanaciji posle martovskog pogroma 2004. radili srpski i italijanski stručnjaci, uz angažovanje Uneska.

Takođe se čulo i da službe zaštite u Beogradu nisu zvanično obaveštene ko je izveo radove na Crkvi Svetog Spasa (14. vek) u prizrenskoj Potkaljaji – prvatnim kanalima saznalo se da su radili Francuzi.

Zoran Gavrić, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, sa sedištem izmeštenim iz Prištine u Leposavić, govorio je o iskustivima rada na terenu, uključujući i neizbežno suočavanje sa novom kosovskom regulativom koja se često koristi i u političke svrhe, što je slučaj sa zabranom obnove Crkve Svetog Nikole u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, zadužbini cara Dušana.

Ukazano je i na probleme zatiranja narodnog graditeljstva, arheoloških istraživanja srednjovekovnih nalazišta posle 1999. na KiM, gde se albanski arheolozi uglavnom bave praistorijom i antikom.

Posebno je istaknut značaj objavljivanja rezultata istraživanja i na njima zasnovanih naučnih publikacija, koje su u slučaju srednjovekovnog srpskog utvrđenja Novo Brdo imale važnu ulogu u širenju istine o ovom lokalitetu, na kome je pre dve godine postavljena zastava Kosova, a na temeljima pravoslavnog hrama rimokatolički biskupi služili misu.

Iako Srbija nema zakon o nematerijalnim kulturnim dobrima, deo skupa posvećen ovoj temi trajao je znatno duže nego što je planirano. Govorilo se o problemu upotrebe srpskog jezika na KiM, koji je zvanično zajedno sa albanskim službeni jezik, ali se zbog statusa Srba kao nacionalne manjine u Ustavu Kosova „sabotira“ i u kosovskoj administraciji i u zvaničnim dokumentima – od ličnih isprava do katastra.

Albanska strana to opravdava „nedostatkom stručnih kadrova“, a situacija sa upotrebom ćiriličnog pisma je još gora.

– Briselskim sporazumima manjinske zajednice, uključujući i srpsku na celoj teritoriji KiM, integrisane su u kosovski pravni sistem. Ovim sporazumima Kosovo je steklo unutrašnju nezavisnost, a u Briselu pitanju jezika nije poklonjena potrebna pažnja tako da su Srbi na KiM prepušteni sami sebi – naglasio je Radivoje Mladenović, profesor Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Posebna pažnja na konferenciji u SANU posvećena je i digitalizaciji spskog jezičkog nasleđa, onomastičkoj građi, srpskim običajima, administrativnim promenama naziva mesta od 1912. do danas, kao i same Pokrajine, gde je jedan od problema, kako se čulo, to što Srbija posle balkanskih ratova, za razliku od Grčke i Bugarske, nije osnovala zvaničnu državnu instituciju koja bi se time bavila, što je kasnije olakšalo put albanizaciji ne samo kad je reč o toponimima.

Na skupu u SANU čula su se i dva konkretna predloga za rešavanje problema zaštite srpske kulturne baštine na KiM.

Mirjana Menković iz Etnografskog muzeja u Beogradu obrazložila je model rada „regionalnog centra za KiM“, koji ne bi zahtevao nova budžetska sredstva, već bi rešio postojeći nesklad između budžetskih izdvajanja i neiskorišćenosti stručnog potencijala, a istovremeno omogućavajući sveobuhvatnu zaštitu kulturnog nasleđa na KiM. Vanja M. Pavićević predložila je konkretna zakonska rešanja za zaštitu nematerijalne kulturune baštine, pozivajući se međunarodnu pravnu regulativu i uspešne strane primere.

Profesor Dragan Vojvodić, dopisni član SANU, predsednik njenog Odbora za KiM, koji je zajedno sa Odborom za srpsko pitanje organzovao ovaj skup, ocenio je da je dvodnevno naučno sagledavanje problematike zaštite i očuvanja srpskog kulturnog nasleđa na KiM ukazalo da „uvezanost baštine, Crkve i naroda“ i da predstavlja „važan putokaz na putu kojim su išli naši preci“. On je najavio i objavljivanje dvojezičnog – srpsko-engleskog zbornika radova sa ovog skupa.

Izjašnjavanje u SANU samo pojedinačno

– SANU ne može da se o Nacrtu zakona o kulturnoj baštini izjasni zvanično kao institucija. Ne zna se koje bi se telo Akademije o tome izjašnjavalo, ali to mogu njeni članovi pojedinačno – objasnio je profesor Dragan Vojvodić. U ovonedeljnoj prepisci između patrijarha srpskog Porfirija (Perića) i ministarke za kulturu i informisanje Maje Gojković utanačeno je da resorno ministarstvo prihvati sugestije i primedbe SPC.

Neizgovorena predsednikova rečenica

Profesor Pravnog fakulteta UB i glavni pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Gajić i Duško Čelić nisu se složili oko toga da li se zvanični Beograd dovoljno zalaže za dosledno poštovanje Rezolucije 1244 SB UN ili je gotovo javno ni ne pominje. Profesor Gajić smatra da u javnosti postoji „loša percepcija rada aktuelne vlasti, upkos uzavreloj diplomatskoj aktivnosti, u kojoj se na svim sastancima insistira na Rezoluciji 1244 SB, kao i u radu Kancelarije za KiM“. On je rekao i da je pitanje statusa KiM „teško rešivo u dogledno vreme“. Duško Čelić ostao je pri stavu da je „u javnom diskursu Rezolucija 1244 marginalizovana, kao i zabrinjavajuće nepominjanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“. U diskusiju su se uključili i Srbi prognani iz Peći i Đakovice, koji su sa govornice SANU saopštili da su „nezadovojni zvaničnom politikom Srbije, od koje se traži da se za KiM bori ofanzivnije i argumentima“. Bilo je i emotivnijeg napuštanja sale zbog „praznih priča“. Profesorka Mitra Reljić stavila je tačku na ovu temu objasnivši da Srbima na KiM „nije važno da li će biti gladni i žedni, žele da im predsednik Srbije kaže samo jednu rečenicu: ‘Ne bojte se, uvek ćete živeti u svojoj državi’, koju on nikada nije rekao“.

Evropa Nostra poziva Prištinu na razgovor

Nevladine organizacije Evropa Nostra i Budućnost za religiozno kulturno nasleđe oglasile su se i odgovorile na nedavno treće protestno pismo Prištine zbog stavljanja manastira Visoki Dečani na listu sedam najugroženijih spomenika u Evropi. Iz Evrope Nostre objašnjeno je da „Odluka o uvrštavanju Visokih Dečana na listu sedam najugroženijih ne predstavlja kraj procesa, već početak konsultacija sa svim zainteresovanim stranama“, kao i da je procedura nominacije i odlučivanje bila u skladu sa „najvišim profesionalnim standardima“. Prištinski zvaničnici, koji tvrde da manastir Visoki Dečani „nije ugrožen, već uživa visok nivo bezbednosti i da se radi o kosovskom kulturnom nasleđu“, pozvani su na predstojeći onlajn sastanak koji Evropa Nostra priprema sa lokalnim i međunarodnim predstavnicima. Prema Danasovim saznanjima, u nominaciju koju je podnela Budućnost za religiozno kulturno nasleđe, u kojoj se Visoki Dečani vode kao Kosovo sa zvezdicom, Evropa Nostra Srbije nije bila uključena niti obaveštena.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.