Četvoro mladih flautista iz Srbije dobilo stipendiju za usavršavanje u prestižnom američkom letnjem kampu "Interlohen" 1foto privatna arhiva

Četvoro mladih flautista iz Srbije dobilo je stipendiju za usavršavanje u prestižnom Interlochen summer art campu, u državi Mičigen (SAD).

Sofija Milenković (17), Marko Sretenović (16), Vladimir Vojinović (17) (srednja muzička škola „Josif Marinković“ u Beogradu, klasa profesorke Marine Nenadović, prve flaute Beogradske filharmonije) i Milica Trehub (srednja muzička „Stanković“ iz Beograda), biće u prilici da sarađuju sa nekim od najcenjenijih muzičara na svetu u atmosferi potpune posvećenosti onome čime se bave.

Svake godine hiljade mladih muzičara iz čitavog sveta konkuriše za boravak u ovome kampu.

Pošto prođu prvi izbor i, možda, zasluže stipendiju (koja je za ljude sa ovih prostora istinsko bogatstvo), u samom kampu se organizuje audicija za jedan od sastava, počev od prestižnog Simfonijskog orkestra (kojim upravljaju najpoznatiji svetski dirigenti), preko orkestra duvačkih instrumenata i Filharmonije, do kamernih i džez sastava.

Sofija Milenković i Marko Sretenović postavljeni su za prvu i drugu flautu Simfonijskog orkestra, Vladimir Vojinović je ušao u sastav duvačkih instrumenata, dok je Milica Trehub postala članicom Filharmonije.

Za šest nedelja boravka u ovome kampu, u vrlo strogom režimu, mladi muzičari, tempom koji uliva strahopoštovanje, pripremiće šest izvođenja.

O kakvom je projektu reč možda najbolje govori i to što je u drugoj nedelji kampa Simfonijskim orkestrom dirigovao Kristijan Mačelaru, jedan od najviđenijih evropskih dirigenata.

Marina Nenadović, profesorka čije je troje učenika prošlo audiciju “Interlohena“, kaže za Danas da ovaj kamp nije samo muzički nego da se ovde uči i o drugim umetnostima.

– Tu dolaze deca iz celoga sveta da uče o slikarstvu, plesu, književnosti i, ono što je nama posebno važno, o muzici. Nama je najinteresantnije što se radi na zajedničkom sviranju, u kamernim sastavima ili u orkestru – ističe Nenadović.

Ona objašnjava da su muzički kampovi inače osmišljeni sa ciljem da deca dolaze da rade na svom instrumentu sa posebnim profesorima i veoma retko se dešava da se organizuju tako da mladi dobiju priliku da praktikuju zajedničko sviranje.

– Naravno, i ovde imaju individualne časove kod zaista eminentnih instrumentalista, ali najveći broj sati u danu provode u sviranju sa svojim kolegama. Za vreme tih šest nedelja deca bukvalno žive zajedno, spavaju u zajedničkim prostorima, druže se… Žive muziku od ujutru do uveče. Naša ekipa – ja je zovem „Marinković“ budući da su svi iz srednje muzičke škole „Marinković“ – troje flautista koji su se uputili u „Interlohen“, prethodno su morali da prođu selekciju. Poslali smo snimak u decembru i čekali mesec dana da stignu rezultati. Kad su stigli, bili su pozitivni za svo troje učenika. To su Sofija Milenković i Vladimir Vojinović, koji su treći razred, i Marko Sretenović, koji pohađa drugi razred – ističe profesorka Nenadović.

Prema njenim rečima, audicija je veoma rigorozna, pogotovo za duvačke instrumente, budući da je za orkestar potrebno 20 violina i samo tri flaute.

– Ne samo da su prošli strogu selekciju na audiciji nego su kada su došli u „Interlohen“ sve troje polagali jednu uživo audiciju da bi onda bili raspoređeni u jedan od tri orkestra koji su različito rangirani. Za svaki treba žestoko raditi da biste bili u njih primljeni, a Marko i Sofija su položili za Svetski omladinski orkestar, koji je u „A“ kategoriji. Oni jednom nedeljno, baš kao i naša Beogradska filharmonija, imaju program koji spremaju od ponedeljka do petka i onda imaju koncert. Svi koncerti se onlajn mogu pratiti, tako da sam ja u zlo doba, negde oko pola tri ujutru sedela i slušala njihova dva prva koncerta uživo i stvarno je spektakularno čuti tako mlade i tako ozbiljne muzičare – konstatuje Nenadović.

Ona ističe odličnu organizaciju „Interlohen“ kampa, njegov intezivni program i dugu tradiciju, imajući u vidu da postoji od 1928. godine.

– Nema ničeg šaljivog i ničeg lagodnog. Jeste kamp na fantastičnom mestu, nalazi se pored jezera u šumi. Tu su bungalovi za život, za vežbanje, organizacija je fantastična od ujutru do uveče. Imaju oni izdvojene sate i za sport i za plivanje, ali najveći deo dana su probe i radi se žestoko – zaključuje Marina Nenadović.

Polaznicima kampa tempo rada, sva je prilika, ne smeta.

Naprotiv.

Na pitanje kako im je Vladimir odgovara: „Potpuno je fenomenalno. Mnogo radimo, sve je jako brzo i naporno, ali lekovito. Dobar, dobar osećaj“.

Marko Sretenović je analitičniji: „Odmah po početku proba oduševilo me je to što je orkestar u kome sviram na jako visokom profesionalnom nivou. Iako se većina nas ne poznaje i dolazimo iz različitih sistema školovanja, brzo smo se uklopili. Sinoć sam imao puno sola u Dvoržakovoj simfoniji. Vežbam više nego ikada! Kamerni ansambl u kome sviram je odličan, svi su izvanredni muzičari i zvučali smo dobro već pri čitanju s lista. A i priroda je divna.“

Sofija deli utiske svojih mladih kolega, impresionirana je ozbiljnošću s kojom se radi, druženje ne izostaje, ali najupečatljiviji susret, za sada, bio je sa bračnim parom Peni i Kenom Fišerom čija ljubavna priča je vezana upravo za „Interlohen“ gde su se, 1961. godine, i upoznali.

Njihova donacija za darovite mlade muzičare omogućila je Sofiji da se nađe u ovom prestižnom kampu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.