Crnogorska kinematografija u usponu, Herceg Novi među velikim svetskim festivalima, a naš režim razara srpski film: U Podgorici održan Regionalni forum Kreativna Evropa

Prvo održavanje ovog foruma u glavnom gradu Crne Gore, organizovali su Ministarstvo kulture i Filmski centar Crne Gore, uz saradnju Kreativne Evrope i EU, tokom dva dana odvijao se u hotelu „Kraun plaza“, a među gostima ovog programa bio je i naš reditelj Srdan Golubović.

Otvarajući panel, direktorka FC CG Aleksandra Božović, istakla je da je ovaj forum okupio filmski region kako bi se  unapredila saradnja u raznim oblastima, uz već postojeće, kroz konkurse filmskih centara za manjinske koprodukcije, regionalne i evropske festivale, i uz sve izazove koje nosi današnje vreme i ono što nas čeka u budućnosti.

– Divno je biti domaćin ovog događaja koji pokazuje da su crnogorska kinematografija, možda najmlađa u čitavom regionu, i Filmski centar Crne Gore kao najmlađi, postigli velike rezultate svojim radom i zalaganjem, i sada smo okupljeni na panelu da svi zajedno bolje i lepše razmišljamo o budućnosti.

O velikom uspehu crnogorske kinematografije svedoči i to što je Filmski festival Herceg Novi – Montenegro Film Festival, nedavno postao deo globalne mreže najuglednijih međunarodnih filmskih festivala, kao što su Berlin, Kan, Venecija, Lokarno, San Sebastijan…, zahvaljujući zvaničnoj akreditaciji Međunarodne federacije udruženja filmskih producenat (FIAPF).

A o tome gde su danas naše nacionalne i regionalne kinematografije, što je bilo pitanje za sve učesnike panela, govorio je Stevan Koprivica, umetnički direktor Hercegnovskog festivala. Uz opasku da nije jednostavno odgovoriti na to, napomenuo je da živimo u turbulentnom svetu gde se i filmska produkcija i cela kultura često tretiraju na dosta marginalan način.

– Ali, upravo zahvaljujući kvalitetnom radu ljudi u filmskim centrima, i profesonalcima angažovanim na produkcijama i koprodukcijama, dolazi do nekih relevantnih i stvaralačkih poduhvata i rezultata. Svedoci smo da ono što se stvara u regionu, a ne volim reč region, to je za mene gegrafsko – meteorološki pojam. Radi se o prostoru bivše Jugoslavije, ex Yu, i to je nešto što podrazumeva koprodukcionu saradnju.

Uprkos svim lošim političkim stvarima koje su se dešavale u poslednjih tridesetak godina, ljudi koji prave filmove uvek su ostajali u kontaktu i na temelju saradnje i kreativnosti, tako da sve ono što je proizvod, što nacionalnih kinematografija, što koprodukcionih, jeste dokaz da film na svoj način, pomoću raznih sredstava, uspeva da opstane, i da filmski umetnici mogu da pokažu ono što znaju – naveo je Koprivica.

Vraćajući se na činjenicu da je crnogorska kinematografija najmanja i najmlađa, kao i njen Filmski centar, Koprivica je objasnio da je do pre nekoliko godina crnogorski film bio na „nivou incidenta, od slučaja do slučaja“.

– Sada imamo permanentnu i kontinuiranu proizvodnju filmova, što je svakako nešto što je, ne samo za pohvaliti, nego što pripada malom kulturološkom čudu. U jednom dosta defragmentiranom i lošem okruženju stvarate nešto što je vredno, i što se zove ozbiljna i finansijska, i industrijska i umetnička vrednost. A film je ozbiljna umetnička „igračka“ – rekao je Koprivica.

Panel je otvorio i pitanja o značaj festivala – koliko filmski centri sarađuju sa njima, kako FF HN danas balansira između nacionalnog i regionalnog filma, da li festivali dovoljno promovišu domaće autore, šta bi ljudi na odgovornim pozicijama u kinematografiji trebalo da urade da domaći autori biraju nacionalne festivale za prve premijere svojih filmova, a ne da čekaju da budu selektovani na velikim međunarodnim festivalima.

Kako je istakla Božović, koja je bila moderatorka ovog panela, FC Crne Gore je u Herceg Novom pre tri godine pokrenuo Montenegro Film Rendezvous, program koji je zbog značajnih benefita koje donosi odmah dobio veliku podršku crnogorske filmske zajednice.

Govoreći o tome, Stevan Koprivica je najpre podsetio da je FF HN jedan od najstarijih festivala, osnovan je 1987, na inicijativu Milana Žmukića, jednog od najznačajnijih producenata u nekadašnjoj državi, kao Jugoslovenski festival filmske režije, u momentu kada je Pulski festival apsolutno bio dominantan.

– Raspadom te zemlje Hercegnovski festival se pretvorio u Jugoslovenski festival koji je vrednovao sve kategorije filmskog stvaralaštava, da bi i taj koncept u jednom momentu ušao u „pravnu zonu“, jer i ta zemlja više nije postojala. Tako je 2008. i 2009. uz podršku tadašnjeg ministra kulture Branislava Mićunovića, došlo do reetabliranja festivala, i postao je ono što je danas u svom profilu – podsetio je Koprivica, koji je bio prvi predsednik Saveta FF HN Montenegro Film festivala.

– Skupila se ekipa ljudi koji su pravili novi festival, umetnički direktor i selektor za igrani film bio je reditelj Srdan Golubović, za dokumentarni reditelj Vladimir Perović, koji je na tom mestu i danas, a selektor Studentskog filma bio je pokojni reditelj i scenarista Srđan Koljević. To su tri postamenta na kojima sada počiva Hercegnovski festival.

Koliko je on bitan za crnogorsko stvaralaštvo, Koprivica je izneo činjenicu da je tih prethodnih godina, pre aktiviranja FC CG, ovaj festival bio baza koja je generisala sve što je bilo važno i zanimljivo za crnogorsku i reginalnu kinematografiju, i stvaraoce svih generacija.

– Svi mladi, i oni srednje mladi, danas etablirani reditelji, bili su okupljeni oko festivala i upravo su počeli u Herceg Novom. A samim tim što je festival dobio i kategoriju evopskog filma, koji je revijalni, program Bioskop Evropa, to je još jedna komponenta i argument više za funkcionisanje festivala, koji uz Montenegro Film Rendezvous Herceg Novi postaje epicentar ne samo filmskog stvaralaštva nego i kulturološkog i civilizacijskog promišljanja.

Kako je ukazao jedan od najznačajnijih dramskih pisaca i scenarista, profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, nekad se pogrešno misli da je ovaj festival na „meti“ turista.

– To su jedna od stvari koje se „brkaju“, festivali naravno doprinose i pomažu da se neki ljudi koji dođu upoznaju sa novim dešavanjima u ovdašnjoj i svetskoj filmskoj industriji, ali festivali su kulturološka misija sama po sebi, i nešto što podrazumeva kvalitativni kulturološki argument jedne zemlje, jednog grada, pa i šire, dela Evrope.

Samim tim, kako je objasnio, okupljanje svih ljudi koji su godinama oko Hercegnovskog festivala, čini da on ima jednu promotivnu platformu i nešto što bi moglo, naravno, ako ima sluha kod onih koji čine establišment i menadžment, da se pravi. Ne ekspanzija festivala, nego da se u nekom smislu pojačava i dođe na koordinate koje su interesantne i onima iz okruženja i Evrope.

– Mi sami sebe često vrednujemo sopstvenim kriterijumima koji su sami sebi dovoljni, koji mogu biti mali, provincijalni, pa i opasni. Ali, sada bivamo prepoznati sa strane, dolazimo u situaciju da nas neko drugi primećuje i drugi vrednuje, kao što je Međunarodna federacija udruženja filmskih producenata koja je dala akreditaciju Hercegnovskom festivalu.

Ova akreditacija zahvata i pregalaštvo Filmskog centra Crne Gore i festivala, da je napravljena konekcija sa svetskom mrežom festivala, a da je proizvod koji pravi naš festival u nekoj sinergiji sa njima.

Kako je naveo Koprivica, festival je pre dobijanja akreditacije imao vrlo ozbiljne provere i vrednovanja u apsolutno svim kategorijama – od biletarnica do umetničke i repertoarske strukture, platforme, broja gledalaca…

– Nemojmo zaboraviti da imamo trideset devet godina kontinuiteta. I dok su se četiri zemlje promenile, festival je opstao, ne mrda iz Herceg Novog, Sada smo u društvu velikih svetskih festivala. I možda ne moramo da igramo finale Lige šampiona, ali igramo važnu utakmicu.

Ne dolazi se više na provincijalnu zabavu u Herceg Novi, već na ozbiljnu manifestaciju koja je u društvu eminentnih svetskih festivala. Ne volim obećanja, niti epitete sjajno, divno, ali, na nama je da dokažemo pripadnost ovom elitnom društvu u visokoj ligi – zaključio je Stevan Koprivica.

Katastrofalna situacija u srpskom filmu 

Iz onoga što je moglo da se konstatuje na ovom panelu, za razliku od naših suseda, kao što je Crna Gora, čije Ministarstvo za kulturu kroz konkurse FC iz godine u godinu povećava budžet za prozvodnju filmova i ulaže znatna sredstva u razvoj kinematografija i festivala, Srbija je sada na začelju regiona.

I mada Srdan Golubović nije učestvovao u zvaničnoj prezentaciji ovog panela, oko njega je bilo okupljeno najviše akreditovanih novinara iz regiona, jer trenutna situacija u našoj kinematografiji zaokuplja veliku pažnju kulturne javnosti i u našem susedstvu.

Glavna pitanja predstavnika medija su bila vezana za odmazdu režima nad filmskim stvaraocima zbog njihove podrške studentskim protestima, činjenicu da Filmski centar Srbije, kršeći zakon, posle godinu i po dana „pauze“ ni u 2026. neće raspisivati konkurse za sufinansiranje filmova čime im se oduzima pravo na egzistenciju.

Ova „pauza“ FCS će svakako imati uticaja i na saradnju u regionu, jer nema konkursa ni za manjinske regionalne koprodukcije, a zbog obustave proizvodnje domaćih filmova naša kinematografija i autori, kako je upozorio Golubović, za dve – tri godine neće moći da se predstave ni na jednom festivalu, jer verovatno neće biti novih filmova.

Iskustva Severne Makedonije i Albanije

O trenutnoj situaciji u kinematografiji svojih zemalja, regionalnoj saradnji i festivalima, na panelu u Podgorici govorili su i direktor Filmskog centra Severne Makedonije Saško Micevski, i direktor Filmskog centra Albanije Jonid Jorgji.

U njihovim zemljama, kako smo mogli da čujemo, izdvajanja za kinematografiju se stalno povećavaju. Prema rečima Micevskg, doneti su novi zakoni kako bi se budžet ustalio, a tri procenta od prihoda Nacionalne lutrije, što je oko 70 miliona evra godišnje, ide u nacionalni filmski fond.

Severna Makedonija je i jedna od retkih zemalja koja ima koprodukcije i za kratke filmove, a jedna od ključnih stvari na kojima se trenutno radi je kategorizacija festivala, kako bi imali veći internacionalni odjek.

– Ponosimo se najstarijim festivalom, Braća Manaki, specijalizovanim za snimatelje, koji je svojevrsni kulturni hab – svakog septembra nam redovno dolaze snimatelji nominovani za Oskara. Tu je i festival dokumentarnog filma Makedoks, koji je sve prestižniji, kao i omiljeni, Filozofski filmski festival, koji stimuliše mozak svakog gledaoca – rekao je Micevski.

– Ali želja nam je da i oni mali, koji su ključni za proces decentralizacije publike, budu održivi. Upravo je doneta odluka da će u najvećem bioskopu u Skoplju, Sinepleksu, tokom cele godine, svakog ponedeljka besplatno biti prikazivan po jedan makedonski film. Želimo da naši filmovi budu viđeni, da ih zaštitimo. Već smo taj proces otpočeli pre nekoliko godina doniranjem projektora lokalnim domovima kulture – opisao je situaciju u makedonskoj kinematografiji Saško Micevski.

I situacija u albanskoj kinematografiji je sve bolja, objasnio je Jonid Jorgji, iako je budžet ako se poredi sa ostalim zemljama u okruženju još uvek mali. Novi Zakon o kinematografiji je trenutno u izradi, a uprkos zastarelom zakonu, u Albaniji je poslednjih godina došlo do porasta proizvodnje nezavisnih filmova.

– Godišnje se finansira pet filmova, a 15 iz nezavinsih izvora. Razvoj te nezavisne industrije je odličan, a najveći problem je nedovoljan broj mladih filmskih profesionalaca, zbog čega je napravljena posebna strategija za edukativne programe – omogućavamo im da studiraju na najznačajnijim svetskim fakultetima, i plaćamo im školovanje.

Kako je naveo Jorgji, imo dosta dobrih albanskih filmova koji su bili nagrađivani i na A festivalima, ali ih mnogi Albanci nisu videli,  jer ti filmovi nisu bili distribuirani u bioskopima van Tirane, zato se radi na revitalizaciji napuštenih bioskopa. Trenutno se investira u oživljavanje sedam bioskopskih sala, od severa do juga zemlje, a u toku je i promotivna kampanja da se Albanija prepozna kao dobra lokacija za snimanje filmova.

Najznačajniji festival je Tirana Film Festival, i prema njegovim rečima, treba ojačati festivalsku saradnju kako bi se albanski filmovi prikazivali u regionu.