Da bude osvojeno što više sloboda

No, ovaj pisac oko koga ne prestaju kontroverze, naročito otkako je pre tri godine došao i na mesto savetnika predsednika crnogorske Skupštine, intrigantan je i izvan ovog „slučaja“. Njegov javni angažman, koji je iz književnosti preselio i u polje medija i dnevne politike, i ranije je izazivao slične reakcije. Njegov oštar i beskompromisan stav u zahtevu za suočavanju sa prološću na prostoru bivše Jugoslavije, borba za ljudska, posebno manjinska prava, kao i nedvosimslno ukazivanje ne one koji su krivci za ono što se ne pomenutom prostoru odigralo, doneli su mu brojne pretnje smrću, ali i sudske tužbe od kojih je široj javnosti najpoznatija ona koja mu je upućena od Emira Kusturice.

* Zbog čega ste prihvatili funkciju savetnika predsednika Skupštine Crne Gore? Znači li to da verujete da je vaš uticaj tako dalekosežniji, nego kao pisca, novinara, kolumniste?
– Ne znam za vas, ne znam ni za ostale pisce, ali ja, osim što se bavim “uzvišenim“ idejama, moram od nečega i da živim. „Vulgarna“ materija vas uvijek podsjeti na svoje prisustvo. Od knjiga se ovdje ne živi. Zanate ne znam. Spisak poslova koje mogu raditi nije dugačak.
U Crnoj Gori najuticajniji štampani mediji pokušavaju javnost ubijediti u sljedeće: ako radiš kao kolumnista za medije u vlasništvu tajkuna, kao što sam i ja radio, ako si dakle korporativni intelektualac, ti si „nezavisni intelektualac“. Ako te pak plaća država – prodao si se.
Nema potrebe za mistifikovanjem savjetničkog posla. Stvar je vrlo jednostavna: predsjednik parlamenta konsultuje me o pitanjima kulture i slobodne javnosti. I to je sve. Ja nisam član njegove partije. On ne dijeli nužno moje, niti ja njegove stavove.
Kada sam prihvatio posao koji mi je ponudio, složili smo se da je moje pravo da slobodno mislim i pišem.
Osim toga, Ranko Krivokapić i ja bili smo dio širokog pokreta za nezavisnost Crne Gore. Njegova politička prošlost je antiratna. Uz njega se ne vezuju nikakve afere. Nakon što sam osuđen po tužbi Emira Kusturice, on je, tokom posjete Hrvatskoj, tu presudu nazvao “sramnom”. Sve su to stvari zbog kojih sam prihvatio posao.
I na tom poslu i u javnim istupima, zalagao sam se za dekriminalizaciju klevete. Moj slučaj, tužba koju je Kusturica podnio protiv mene, glasno je odjeknuo i svakako pomogao da u Crnoj Gori novinari doista budu oslobođeni prijetnje tužbama za klevetu. Dok sam na ovom poslu, želim pomoći da bude osvojeno što više sloboda. Naravno, to ide vrlo sporo i sa mnogo problema. U Crnoj Gori se dešavaju napadi na novinare i imovinu medija koji su, dakako, nedopustivi.

* Postoji li zapravo ta podela na Andreja Nikolaidisa pisca i Andreja Nikolaidisa državnog službenika i u čemu se sastoji?
– Bojim se da ne razumijem tu tezu. Oprostite na poređenju, jer je neukusno, jer ja se sa tim piscem ne mogu mjeriti, ali govori li iko o podjeli Iva Andrića na pisca i na diplomatu? Neki od važnih srpskih pisaca takođe su bili u diplomatiji. Je li u njihovom slučaju postojala ta podjela?

* Smeta li u stvari funkcija savetnika sagledavanju i kritikovanju zbivanja u vašoj sopstvenoj zemlji, u kojoj, na žalost, stanje sa slobodom govora nije ništa bolje nego u susednim državama nastalim raspadom Jugoslavije?
– I Bosna je moja zemlja. Bosnom i Crnom Gorom se i bavim. Ako se bavim srpskom politikom, to je samo u kontekstu uticaja te politike na moje dvije zemlje.
Uzmite tekstove koje sam pisao u posljednje dvije godine, pa provjerite… Pogledajte malo bolje i moj posljednji tekst. Tamo pišem da Podgorica odlaže bolne antikoruptivne rezove i iznosim stav da bi trebalo “smanjiti pljačku i pohapsiti tajkunsku đubrad”. To nije kritičko pisanje? A onda pogledajte šta pišu drugi pisci, oni koji ne nose taj famozni “savjetnički” teret. Da oni, kojim slučajem, nisu kritičniji od mene?

* Šta sa odgovornošću za napisano kada žrtva toga što je napisano bude neko drugi?
– Ako mislite na “slučaj Sreten Ugričić”, to je užasno. On je postupio principijelno i hrabro, potom stradao zbog toga. Meni je potpuno strana ideja da neko, u ovom vremenu, nakon svega, strada zbog teksta.
A nije baš ni da sam ja prošao bez posaljedica. Pogledajte što je pisano o meni. Od “monstrum” do “gori od Bin Ladena”. Kolumnistica Glasa Srpske, čije ću pravo da piše slobodno braniti do posljednjeg daha, napisala je kako me treba izolovati i amputirati kao Bin Ladena. Kada analizirate ono što su o meni pisali mediji u Srbiji i Republici Srpskoj, vidite da to nije opis osobe, nego filmskog negativca. To nisam ja, nego Džoker, i to Ledžerov. Sve će to ostaviti posljedice, u ovom trenutku ne mogu znati kakve.

* Ranije ste i na sopstvenoj koži osetili kako izgleda odgovarati za sopstvene reči. Ipak, presuda protiv vas u korist Emira Kusturice ovih je dana ukinuta. Kako to komentarišete?
– To je dobro za sve. Čak i za Kusturicu. Ustavni sud je stao uz pravo na slobodu govora. Praktično je poručio da je ograničavanje iznošenja vrjednosnih sudova neustavno. To je važna pobjeda za čitavu javnost.

* Mislite li da trenutna zbivanja mogu povećati interesovanje za vaše knjige?
– Ne. Ko je čitao, čitaće, ko nije, neće. Sve se ovo i desilo zbog ne-čitanja. Biće ipak da se neke stvari ne mijenjaju, i da ono što je anđeoski glas imao da poruči Svetom Augustinu važi i danas: “uzmi i čitaj”, dakle, “uzmi i čitaj”.

Smena zbog zaštite prava je nedopustiva

Grupa profesora sa različitih svetskih univerziteta uputila je juče protesno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ministru kulture Predragu Markoviću i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, u kom se izražava neslaganje sa odlukom Vlade da smeni direktora Narodne biblioteke Srbije. – Obavešteni smo da je Vlada Republike Srbije odlučila da smeni pisca Sretena Ugričića sa mesta direktora Narodne biblioteke Srbije. Takođe smo saznali da je u pozadini ove odluke činjenica da je Sreten Ugričić potpisao peticiju podrške svom crnogorskom kolegi, piscu i novinaru Andreju Nikolaidisu, nakon što je Nikolaidisov tekst objavljen u lokalnim medijima, navodi se u saopštenju i dodaje – Sreten Ugričić u svom obrazloženju razumno pojašnjava da – čak i ako Nikolaidisov tekst može biti „sporan“ to ni u kom slučajnu ne opravdava kampanju koju su pokrenuli srbijanski mediji. Zbog toga, Ugričić prioritet daje zaštiti ljudskih prava autora. U saopštenju se ističe i da je „Sreten Ugričić izvanredan srpski pisac koji je, takođe na izvanredan način, u službi svoje zemlje, Republike Srbije, na dužnosti direktora Narodne biblioteke Srbije. Ugričićeva stručnost u oblasti bibliotekarstva uživa najviše poštovanje među njegovim kolegama u svetu“. Potpisnici pisma između ostalih su: Prof. Dr. Ulf Brunnbauer, Universität Regensburg, Prof. Dr. Dagmar Burkhart, Universität Mannheim, Prof. Dr. Raymond Detrez, Ghent University, Prof. Dr. Susanne Frank, HU Berlin, Prof. Dr. Miranda Jakiša, HU Berlin, Prof. Dr. Branislav Jakovljević, Stanford University, Prof. Dr. Enver Kazaz, Univerzitet Sarajevo, Prof. Dr. Tomislav Longinović, University of Wisconsin, Prof. Dr. Marija Mitrović, Università degli Studi di Trieste, Prof. Dr. Angela Richter, Universität Halle, Prof. Dr. Schamma Schahadat, Universität Tübingen, Prof. Dr. Oliver Schmitt, Universität Wien, Prof. Dr. Holm Sundhaussen, FU Berlin, Prof. Dr. Tanja Zimmermann, Universität Konstanz, Prof. Dr. Andrea Zink, Universität Innsbruck, PD Dr. Riccardo Niscolosi, Universität Bonn, Dr. Davor Beganović i drugi.

Zahtev da se opozove odluka o Ugričićevoj smeni potpisalo 500 ljudi

Zahtev Foruma pisaca da se opozove neustavna odluka Vlade Srbije o smeni direktora Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića svojim potpisima podržalo je do sada više od pet stotina ljudi, među kojima su i pisci Svetislav Basara, Dubravka Ugrešić, Viktor Ivančić, Igor Marojević, glumica Mirjana Karanović, republička poslanica Vesna Pešić, novinari Miša Brkić, Omer Karabeg, Gordana Logar, Gordana Suša.

Podrška PEN-a Bosne i Hercegovine

Saopštenjem se juče oglasio i Upravni odbor PEN Centra u Bosni i Hercegovini. „Upravni odbor PEN Centra u BiH daje punu podršku Forumu pisaca Srbije. Ovi intelektualci su svoje legitimne, jasne i neprikosnovene stavove u vezi sa situacijom na Zapadnom Balkanu iznosili i onda kada su 'intelektualci' regiona šutjeli ili odobravali nedemokratske i nacionalističke projekte svojih političkih patrona. Sad je, očigledno, došlo vrijeme da mi dignemo glas u njihovu odbranu. Politička moć države leži u hrabrosti centara moći da se suoče sa oponentima i da ih uvažavaju, a ne da im daju otkaze ili ih šikaniraju u već poznatom maniru bivšeg režima“, navodi se u saopštenju Upravnog odbora PEN BiH.