Da li je umetnost večna ili prolazna?

To je bio slučaj i sa Kraljevskim muzejem lepih umetnosti u Briselu, koji je i pored strogih restrikcija zbog pandemije ostao otvoren za publiku.

Do kraja februara je u toku izložba Be.Modern, koja je srećom produžena zbog svog obima i značaja.

Posetilaca je mnogo manje, a ljudi se danas uglavnom okreću virtuelnom kontaktu sa umetnošću.

Očigledno je da se svet brzo menja i da će i umetnost morati tome da se prilagodi.

Izložba Be.Modern se usredsređuje na savremenu kolekciju Kraljevskog muzeja u kojoj se nalaze renomirani belgijski i internacionalni umetnici.

Izbor od preko sto pedeset slika, skulptura, kolaža, instalacija i video snimaka trasira modernu istoriju vizuelne umetnosti.

Izbor dela je neverovatno raznovrstan i nudi hronološki pregled perioda s kraja XIX veka i početka XX veka, a s druge strane period oko 1968. kada moderna umetnost prelazi u savremenu.

To je ključni momenat u istoriji kulture, a obeležen je smrću Marsela Dišana, jednog od preteča kubizma i futurizma.

Iako je postavka dela mešavina svetski poznatih imena, ipak je akcenat stavljen na veliki uticaj belgijskih umetnika na savremenu umetnost. Izložba ustvari predstavlja odnos između boje, linije i materije.

Ova tri elementa uobličuju emancipaciju linije i boje i upućuju na evoluciju ka apstraktnom izrazu.

Isto tako se osećaju i promene u upotrebi materijala kao i počeci postavljanja egzistencijalističkih pitanja koja izviru iz svih tih dela.

Prvi deo izložbe posvećen je minimalističkom pravcu. Tu su dela Franka Stele, koji se smatra začetnikom ovog pokreta, Bila Viole sa fantastičnom video instalacijom u vidu diptiha pod nazivom „Pročišćavanje“.

On se smatra revolucionarom kada je u pitanju numerička tehnologija. Njegov prepoznatljivi stil je oduvek bio pod uticajem starih majstora slikarstva.

Te originalne instalacije ubacuju posmatrača u kontemplativni svet ispunjen misticizmom u kome ljudska figura zauzima glavno mesto. Veliku pažnju privlači „Utah circle“, engleskog land-art umetnika, Ričarda Longa, koji je osmislio jedan ogromni krug ispunjen ružičastim kamenjem sa otiscima raznih fosila.

On smatra da nam priroda sama poklanja forme i da se umetniku u kontaktu sa njom ideje same nameću.

Tu je i Dejvid Neš sa piramidom od grančica koja predstavlja jelku.

Pored belgijskih umetnika, Magrita, Rika Vautersa, Lika Tejmansa, tu su i Anri Matis, Pikaso, Paul Kle, Maks Ernst, Henri Mur, Frensis Bejkon, Hans Hartung, Oto Diks, Saj Tuonbli i mnogi drugi.

U okviru ove izložbe se može videti i niz video zapisa različitih dužina koji postavljaju pitanja o modernoj i savremenoj umetnosti i na kojima govore kustosi, umetnici iz raznih oblasti, istoričari…

Tu se prepliću njihova mišljenja o starijim i novijim delima iz bogate kolekcije Kraljevskog muzeja, koja nam ponekad stvarnost približavaju na veoma neočekivan način, jer možda neka od njih nikada ne bismo ni doveli u vezu.

Isto tako, intervjuisane osobe su zaintrigirane pitanjem da li je umetnost večna ili prolazna.

Ovo pitanje je kontradiktorno, pre svega zbog toga što je zadatak umetnika da ostavi za sobom nešto što će biti trajno, a odnosi se na neki prolazni utisak.

U ovim video snimcima možemo čuti i mišljenja običnih ljudi sa ulice, svih uzrasta, o umetnosti, aktuelnom društvu i o tome da li sebe smatraju modernim.

A vi, da li ste i vi moderni?