Slušajući samo svoju fantaziju i potpuno se prepuštajući onom prirodnom stanju duha u teatru, po sebi neproračunatom i genijalno spasonosnom u skupnoj zaigranosti, reditelji Jirži Mencl i Božidar Đurović, sa svojim izuzetnima – scenografom Geroslavom Zarićem i kostimografkinjom Marinom Vukasović Medenica, krasnim pevačima, horom i orkestrom pod vođstvom ama perfektnog i u senzibilitetu za orkestarske boje fantazmagoričnog Davida Porselajna, zgromili su tako auditorijum nečuvenom lepotom, nadnaravnim moćima glasova, pokreta, kostima i scene, verovatno sa svojim ansamblom uživajući svakog trenutka u radu na ovako veličanstvenoj postavci. Njihovo zadovoljstvo i probuđenu imaginaciju pred prastarim elementima, pričanjem prenošenim iz davnina, osetili smo svi, privilegovani da to uzbudljivo tajanstvo u sebi podignemo do euforije. Radost u trudu, predstava kao davanje svega od sebe i neponovljiv osećaj da se može i dalje u čudo, da treba još jednom svakako doći, iskusiti, videti, da nije dosta, vanredna je preporuka za svakog lično.

Dragoljub Bajić kao prvoklasni Kralj Tref, ćudljiva Klaris Nataše Jović Trivić i zli Leandar Nebojše Babića kao zaverenici, zabrinuti savetnik Pantalone Vladimira Andrića, Mag Čelio Vuka Matića i nezaboravna Fata Morgana Suzane Šuvaković Savić, oduševljavajuća Kuvarica Kreonta Mihaila Šljivića, izvrsna Iva Profaca kao Smeraldina, ljupki Farfarelo Vuka Zekića i njegovog malog scenskog partnera Ilije Pejoskog, bajne Lineta i Nikoleta Ljubice Vraneš i Marije Mitić, neodoljiva Nineta Snežane Savičić Sekulić, a onda – zvezda je rođena, pardon dve zvezde – upravo fantastični Danilo Stošić kao Trufaldino i Hon Li kao Princ! I još mala skupina sugestivnih komentatora, nešto poput gusarskog antičkog hora, rasporedom orkestra ozvučena cela dvorana kao da se nalazite unutar muzičke kutije iz mašte.

Šta još reći? Da, zaljubljeni smo!