Darko Bajić: Ogorčeni smo, o našoj egzistenciji odlučuju oni koji nemaju veze sa filmskom profesijom

Jer, dok bura zbog skandalozne manipulacije Ministarstva kulture (lažiranja broja nezavršenih filmova i iznosa koji su im dodeljeni na ranijim konkursima) i dalje traje, dešava se još jedan skandal.

U Radnu grupu za izradu Nacrta novog zakona o autorskim i srodnim pravima nije pozvan ni jedan predstavnik UFUS AFA zaštite (Organizacije filmskih autora Srbije za kolektivno ostvarivanje imovinskih autorskih prava filmskih autora i drugih nosilaca prava), niti bilo kog filmskog udruženja. I to nije nova situacija – oni nisu pozvani ni pre tri godine, kada je započela ova procedura, o čemu je Danas takođe pisao, ali su tada uspeli da zaustave javnu raspravu o izmenama i dopunama ovog zakona u Skupštini.

Radnu grupu formiralo je Ministarstvo privrede Srbije (MPS) koje je predlagač ovog zakona, i ništa se u međuvremenu od 2023. nije promenilo – UFUS AFA zaštita ni do danas nije dobila odgovor kako su članovi radne grupe tri kolektivne muzičke organizacije, ali ne i predstavnik jedine filmske organizacije.

A ovim izmenama zakona, mimo učešća UFUS AFA zaštite, predložene su odredbe koje su nepovoljne za ostvarivanje autorskih prava filmskih stvaralaca.

Ova situacija se sada samo ponovila – 9. marta Vlada Srbije je, na predlog MPS, objavila poziv „zainteresovanoj stručnoj javnosti na konsultacije povodom izrade novog Nacrta Zakona o autorskom i srodnom pravu“, on je prvobitno bio otvoren do 15. marta, a onda je ovaj rok neočekivano skraćen, pa je poziv glasio do 12. marta.

Da bi i u ovako neregularnim uslovima mogla da reaguje, UFUS AFA zaštita je ispoštovala i ovo pomeranje roka – 11. marta održana je hitna sednica Upravnog odbora, uz učešće članova Nadzornog odbora i Saveta autora, i MPS su na vreme upućene primedbe na nacrt novog dokumenta koji bi uskoro trebalo da uđe i u skupštinsku proceduru, a koje su ključne za njihovu profesiju.

Zahtev koji su izrazii i od koga neće odustati je da srpski filmski autori treba da imaju ista prava kao i njihove kolege u Evropi, i da bi novi zakon upravo to trebalo da im i omogući.

Prema rečima Stefana Gelinea, direktora stručne službe UFUS AFA zaštite, Zakon treba da bude pravičan prema svim autorima, a oni nisu dobili mogućnost da budu konsultovani, niti je iko tražio mišljenje filmske profesije, i tu je ključ problema.

– Nacrt zakona koje je sada upućen na Javnu raspravu je uz male izmene isti Nacrt koji je tu proceduru prošao još 2023. godine. U radu Radne grupe koja je tada pripremala novi zakon nije učestvovala ni naša kolektivna organizacija, niti bilo koje reprezentativno filmsko udruženje iako je značajan deo ovog zakona posvećen filmskom i drugom audiovizulenom stvaralaštvu.

UFUS AFA je, uz podršku članova – filmskih autora i drugih nosilaca prava – u proteklom periodu više puta i kroz različite mehanizme ukazivala na brojne nedostatke predloženog zakonskog rešenja, pa ćemo tako i ovog puta, u skladu sa novim rokom koji je postavilo nadležno ministarstvo, dostaviti komentare na predloženi dokument.

Na naše pitanje šta su njihove glavne primedbe, Gelineo ističe:

– Zakon koji Srbija planira da donese 2026. godine oslanja se na direktive Evropske unije iz 2012. i 2014, iako je EU još 2019. godine usvojila nova pravila kojima su uređeni brojni problemi sa kojima se autori suočavaju u digitalnom okruženju. To znači da bi srpski autori i dalje stvarali i radili po pravilima starim četrnaest godina, dok njihove evropske kolege uživaju širi obim zaštite i koriste mehanizme koji našim autorima nisu dostupni.

Usvajanjem Direktive EU 2019/790, kako objašnjava, naši filmski autori imali bi pravo na Pravičnu naknadu (fair remuneration), koja je ključna, a ukoliko novi Zakon ostane na starim direktivama EU, oni bi i dalje ostali uskraćeni za tu mogućnost.

– To je pravo da dobijaju tantijeme za emitovanje i reemitovanje svojih dela bez obzira na nepovoljne ugovore koje su ranijih godina potpisivali sa producentima. Naši autori su, kao što su to ranije činile i njihove kolege u Evropi, potpisivali ugovore u kojima su producentima ustupali sva imovinska prava, a oni dobijali jednokratnu isplatu.

Autori ni tada, a ni danas, podseća Gelineo, nisu mogli da predvide na koje sve načine njihova dela mogu biti iskorišćavana u budućnosti.

– Sada je situacija posebno složena kada je reč o onlajn servisima i digitalnim platformama. UFUS AFA je predložila da se u Nacrt zakona doda član kojim bi se propisalo pravo autora filmskog dela na pravičnu naknadu za sve oblike javnog saopštavanja njegovog dela.

Naše pitanje ko ima interesa i kome odgovara da se ta odredba izostavi iz novog zakona, Gelineo kaže da je za njihovu organizaciju mnogo važnije to što filmski autori zbog neusaglašenosti sa najboljom evropskom praksom već sedmu godinu ostaju bez zasluženih naknada.

– Ponoviću, pravična naknada je regulisana Direktivom EU iz 2019. godine, a mi planiramo usvajanje zakona sa Direktivama iz 2012. i 2014. godine. Ukoliko bi ovakav Nacrt zakona bio usvojen, to bi predstavljalo još jednu propuštenu priliku da Srbija uhvati korak sa Evropom u oblasti zaštite autorskih prava – ističe on.

Gelineo izdvaja još jedan važan momenat koji u novom dokumentu nije pomenut.

– Zanimljivo je i to da dok se umetnici širom sveta udružuju u odbrani svojih autorskih prava pred izazovima koje donosi veštačka inteligencija, u srpskom Nacrtu zakona o autorskom i srodnim pravima o ovom savremenom fenomenu nema — ni reči. UFUS AFA se, kao i druge kolektivne organizacije, zalaže da AI kompanije mogu da koriste autorska dela tek kada dobiju dozvolu za to i uz odgovarajuću naknadu za autore – kaže Gelineo.

Razvoj veštačke inteligencije, kako objašnjava, a sa njima i zarada AI kompanija, nažalost, napreduje mnogo brže od pisanja novih zakona, a za to vreme autori ostaju uskraćeni za milione u tantijemama koji njima pripadaju.

O daljim potezima UFUS AFA zaštite, njen direktor stručne službe navodi da ona nastavlja da preduzima sve neophodne korake kako bi srpskim filmskim autorima obezbedila nivo zaštite kakav imaju njihove evropske kolege.

– Ne tražimo povlašćeni položaj za filmske autore u odnosu na njihove kolege iz drugih umetničkih oblasti. Tražimo samo ono što bi trebalo da bude podrazumevano: ravnopravan položaj naših autora u odnosu na kolege iz Evrope, kao i zakon koji će prepoznati stvarne izazove savremenog stvaralaštva. Zakon o autorskom i srodnim pravima ne može se donositi bez autora.

Još manje može biti donet kao kompromis koji ignoriše savremene tehnološke promene i međunarodnu praksu. Srbija danas ima priliku da donese moderan, evropski zakon koji će štititi kreativni rad i omogućiti razvoj domaće filmske i druge audiovizuelne industrije, a ne da usvojimo propis koji će već u trenutku donošenja biti zastareo – ističe Stefan Gelineo.

Reditelj Darko Bajić, predsednik UO UFUS AFA zaštite, podseća da su oni svoje primedbe sa obrazloženjima za svaki član novog Zakona uputili još pre tri godine, a pre nekoliko dana Vlada Srbije je dala termin do 12. marta da se ponovo izjasne.

– Taj prvobitni Nacrt iz 2023. pretrpeo je neke male izmene, ali uglavnom ne one koje smo mi tražili, pa smo posle naše sednice UO 11. marta, ponovo uputili primedbe i naše zahteve. Pre svega pitanje kako oni koji nisu profesionalci u filmskoj oblasti uopšte mogu da donose zaključke i da rade na zakonu bez nas.

A da li će Radna grupa i sada da prenebregne naše primedbe na zakon, koje su vrlo pecizno urađene, uz saradnju sa advokatskom kancelarijom, i sa vrlo jasnim objašnjenjima da se moraju promenitu neki članovi zakona, ostaje nam da vidimo. Kao i reakciju na naš izričit zahtev da se ne može donositi Zakon o autorskim pravima bez filmskih autora – kaže Bajić za Danas.

Prema njegovim rečima, Javna rasprava bi trebalo da bude sprovedena do 6. aprila, kako je najavljeno, ali je nejasno da li će se uopšte održati.

– Mi smo ogorčeni zbog ignorisanja filmske struke, jednostavno, nekime smetaju naše primedbe i pokušavaju da „izguraju“ novi zakon koji njima odgovara, jer prosto nije normalno da mi ne učestvujemo u njegovoj izradi.

Kako objašnjava Bajić, ono na čemu UFUS AFA zaštita posebno insistira, i uputila je primedbu i pre tri godine i sada jer njihov predlog nije prihvaćen, je zakonska odredba koja omogućava autorima da ostvare pravo na Pravičnu naknadu.

– Pravična naknada postoji u svim zakonima o autorskim pravima u celoj Evropi, ona je jedan od osnovnih načina kako zaštiti rad filmskih autora, pošto cela audiovizuelna industrija koristi naš rad decenijama, a mi ni na koji način nismo obeštećeni za to.

Suštinski, možda je kod nas najveći problem što u pravu na Pravičnu naknadu, koje preporučuje EU, pored odredbe o reemitovanju filmskih dela koju mi sada imamo i po kojoj UFUS AFA zaštita isplaćuje tantijeme rediteljima, postoji još desetak stavki koje su nama uskraćene i ovim novim Nacrtom zakona.

Pravična naknada, kako Bajić dalje objašnjava, služi za socijalni program, za egzistenciju autora kojima se dešava da po pet i više godina ne snimaju film,  za pomoć autorima koji su u finansijskim problemima, penzionisanim kolegama koji više ne mogu da rade…

– UFUS AFA zaštita vodi računa o preko petsto svojih članova, imamo podatke o svakom emitovanom filmu, sa listingom, i transparentno svakom članu uplaćujemo tantijeme. Ali, jedna tako ozbiljna organizacija nije pozvana u radnu grupu za izradu zakona koji se najviše tiče upravo egzistencije filmskih autora, nego o njima odlučuju oni koji nemaju nikakve veze sa filmskom profesijom. Ako kažemo da je razlog za to što su filmadžije danas omrznute u Ministarstvu kuture, pitamo se a šta je bilo pre tri godine – kaže Bajić.

Komentarišući nenormalnu situaciju u kojoj se nalazi film, jedan od naših najznačajnijih reditelja navodi da autori okupljeni u UFUS AFA zaštiti rade na usaglašavanju Nacrta novog Zakona o kinematografiji koji je takođe već godinama u izradi – imaju svoje predloge i obrazloženja kako i na koji način da se prevaziđe kriza u srpskoj kinematografiji, i krene u proizvodnju filmova.

Na naše pitanje da li on pamti tolike političke manipulacije i nipodaštavanje filmskih stvaralaca kao što je to danas, a bio je jedan od osnivača Filmskog centra Srbije, predsednik njegovog UO (od 2011. do 2014.), učestvovao je i u donošenju Zakona o kinematografiji u vreme demokrata, u čije je odredbe bila primenjena najbolja praksa evropskog zakonodavstva.

Podsećanja radi, samo dve godine kasnije, 2013, preuzimajući vlast SNS je „slomila“ i ovaj zakon, najavila da će ona doneti „bolji i savremeniji“, i njegova izrada traje od tada do danas – čitavih 13 godina.

– Kad je 2012. Bratislav Petković postao ministar kulture, i za tu godinu proglasio nula dinara iz budžeta za kinematografiju, ja sam uz pomoć ljudi iz UO Filmskog centra uspeo da oborim njegovu odluku, ali sam zbog toga smenjen sa mesta predsednika UO FCS – podseća Bajić, koji je ostao upamćen i po velikom angažmanu tih godina da upravljanje najvažnijom filmskom ustanovom zakonom konačno pripadne struci – da struka bira direktora FCS, članove UO i Nadzornog odbora, a ne politička stranka koja je trenutno na vlasti.

– Današnji ministar kulture skoro godinu i po dana nije raspisao konkurse za sufinansiranje filmova, a i u 2026. je takođe opredelio nula dinara za kinematografiju, i o tome ništa ne govori. Nije tačna ni njegova tvrdnja o 53 nezavršena filma, ni iznos od 13 miliona evra, koji im je navodno dodeljen na ranijim konkursima.

Nezavršeno je osam filmova, a ukupna svota za njih nije više od milion i po evra. Ali, ja sam za to da i u najgorim trenucima moramo voditi dijalog, jeste da je sada jako teško razgovarati, ali nema drugog načina da nešto uradimo. Možemo da tužimo ministra za ovu laž i za neraspisivanje konkursa, ali u situaciji kao što je sada, pitanje je da li uopšte nešto dobijamo od toga – smatra Darko Bajić.