Dovođenje „čiste“ estetike do krajnjih konsekvenci 1foto Srđan Veljović

Fotografije su nastale manipulacijom pri fotografisanju, višestrukim eksponiranjem – najavljuje Srđan Veljović svoju autorsku izložbu Priroda bez društva, koja će 26. septembra u 19 sati biti otvorena u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti u Beogradu.

„Multiplikovanjem motiva gubi se njegova prepoznatljivost, ali se širi referentno polje na koje se fotografija odnosi”, objašnjava Veljović. “Konkretni motivi, slike, dodavanjem lišene viška, oslobađaju pogled ka širokom polju ličnih, geografskih, kulturalnih, ideoloških referenci.

Imaginarijuma, sećanja. Odvajanjem slike od motiva koji predstavlja, raskidanjem veze, apstrahovanjem, proces proizvodnje i recepcije fotografske slike postaje izrazito subjektivan. Estetičnost, koja proizilazi iz samog postupka, osim samodovoljnosti uzrokuje i intenziviranje recepcije, čime se otvara mogućnost prepoznavanja/učitavanja šireg skupa referenci”, dodaje on.

“Nedefinisanost slike, njeno odvajanje od prizora koji je naslikala, možda predstavlja sliku sećanja: pri svakom sećanju mi iznova konstituišemo prošlost i smeštamo je u sadašnjost, multiplikujući sliku prošlosti, pri čemu taj proces nije jednoznačan i osim prošlosti zavisi i od sadašnjosti. Da li ćemo ponavljajući ovo doći do smisla, saznanja ili krenuti put samozavaravanja, mitologizacije, ili na neku treću stranu, stvar je odluke. Višestruke samosvojne slike se mogu razumeti i kao sredstvo koje niz slučajnih, intuitivnih, u prostoru i vremenu rasutih motiva stapaju u gladak narativ”, završava autor.

“… U datom umetničkomprekoračenju i dovođenju čiste estetike do krajnjih konsekvenci, iako bez socijalne pozadine, fotografije ipak prizivaju kontekst; crvena petokraka nije lišena konotacija, premda maglovito svedena na puki artefakt; tarnerovski pastelni prizor, nadrealan u svom eskapizmu, iskrivljeno je ogledalo postapokaliptične, postratne stvarnosti. Postupak svođenja brisanog prostora na gotovo monohromatske površine višestruko problematizuje logike i strategije individualnog i kolektivnog sećanja”, zabeležila je, između ostalog, Ivana Maksić, o radovima Srđana Veljovića.

 

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.