Ekstravagancija carske rezidencije Maksima Daje

Ovogodišnja kampanja je završena pre par dana, a arheološka istraživanja pratila su i konzervatorski radovi u cilju da se domaćoj i međunarodnoj kulturnoj javnosti na pravi način predstavi ovaj rezidencijalno-memorijalni kompleks koji potiče s kraja trećeg i početka četvrtog veka nove ere.

Arheološka istraživanja ove godine, kao i promociju i prezentaciju Vrela, sa 800.000 dinara sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja.

Kao i prethodne tri godine istraživan je sektor zapadne kapije gde se nalaze dve osmougaone kule koje su štitile kapiju.

Njihova masivnost, spoljašnji prečnik je 19 metara, unutrašnji oko 16 metara, a zidovi debljine tri i po metra, pokazuje da Vrelo Šarkamen nema sličnosti ni sa jednom od postojećih carskih palata, čak ni sa palatom Feliks Romulijana u Gamzigradu.

Na kraju ovogodišnje kampanje arheolozi su novinarima kazali da je severna kula bila iznenađenje.

– Ona je spolja osmougaona, ali je unutra bila kružna i to govori o njenoj specifičnoj funkciji. Imala je i sistem podnog grejanja i verovatno vodu koja je sprovedena u kulu. Ona liči na deo rimskog kupatila, termi, što bi bilo potpuno ekstravagantno, ali pošto se radi o carskoj rezidenciji jednog ekstravagantnog imperatora Maksimina Daje, on je mogao da poželi da u jednoj od kula ima neku vrstu kupatila – rekla je novinarima naučna saradnica Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac radova na Vrelu Šarkamen dr Sofija Petković.

I ovo nije bilo jedino iznenađenje ovogodišnje kampanje, budući da su arheolozi naišli na bedem širine kakva do sada nije zabeležena ni kod jednog rimskog utvrđenja.

Ovaj bedem širine pet i po metara nalazi se između dve kule u delu gde je bila kapija. Sama kapija, od 7,80 metara imala je, pretpostavlja se, tri ulaza, glavni širine četiri metra za konjanike i dva bočna za pešake.

Ove godine otkrivene su tri prostorije i u jednoj je do sada najbolje očuvana podnica. Istraživači ukazuju i na kaskadno nizanje prostorija zbog velikog pada terena na potezu sever-jug i da se podnice u dve prostorije razlikuju u nivou čak do 1,3 metra. Uz arheološka istraživanja, minule tri godine rade se i konzervatorski radovi.

– Iskopavati arheološki na ovako velikom projektu i prostoru, a ne raditi konzervaciju nije pravi efekat. Meni je kao Negotincu želja da imamo dobru prezentaciju kulturnog nasleđa da bi neko ko dođe to mogao da vidi. Namera je da svake naredne godine aneksom projekta dodajemo nove celine koje će se konzervirati i dođemo do cilja da južni deo utvrđenja dimenzija 100 puta 50 sa jedne i 50 sa druge strane, bude vidljiv sa puta i budućeg parkinga – kaže arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine, koordinator radova na „Vrelu“ i rukovodilac projekta konzervacije. Janjić se nada da će naredne godine arheolozi dobiti finansijska sredstva za Lidar, lasersko altimertijski sistem kojim će se precizno definisati šarkamenski teren.

– To podrazumeva avionsko snimanje terena. Lidar će nam opsežnim snimanjem dati dobrim delom ono što se nalazi ispod zemlje i uputiti nas gde bi bilo najefektnije da mi radimo u narednom periodu – ističe Janjić.

Arheologija Muzeja Krajine

Gordan Janjić je inače trenutno angažovan kao rukovodilac projekta „Arheološka iskopavanja lokaliteta Egeta“ koji realizuju Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Muzej ?rajine u Negotinu sredstvima Ministarstva kulture i informisanja.

Uz Janjića ovim projektom rukovodi i dr Perica Špehar, vanredni profesor odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Njih dvojica će danas, na letnjoj pozornici Biblioteke u Kladovu, predstaviti publikaciju Arheologija Muzeja Krajine, knjigu namenjenu i stručnoj i široj javnosti koja obiluje interesantnim detaljima vezanim za istoriju arheoloških istraživanja.

Knjiga je rezultat višegodišnjeg rada autora Gordana Janjića i ovo je prva publikacija negotinskog Muzeja kojom se široj javnosti prezentuje bogat arheološki fond ove ustanove.

Knjigom Arheologija Muzeja ?rajine, sa katalogom najznačajnijih predmeta iz praistorijske, antičke i srednjevekovne zbirke, obuhvaćen je istorijat arheoloških istraživanja na prostoru koji svojom jurisdikcijom pokriva Muzej ?rajine u Negotinu, nastanak prvih arheoloških zbirki i formiranje arheološkog fonda muzeja.