Danski slikar Peter Severin Krojer je malo poznat široj publici, iako su poslednjih godina organizovane mnoge izložbe vezane za skandinavsko slikarstvo širom Evrope. Monografska izložba posvećena Krojeru je prva ove vrste u Francuskoj, uprkos činjenici da je on vrlo često boravio u Parizu.
U muzeju Mone-Marmotan se do 26. septembra može videti preko šezdeset dela ovog umetnika.
Krojer je bio slavan za života u Danskoj, naročito u malom ribarskom mestu gde je živela kolonija umetnika koji su tu boravili i slikali primorske pejzaže.
Plavičasta svetlost koja se pojavljuje u suton, specifična je samo u skandinavskim zemljama i bila je omiljena tema ovih slikara.
U Krojerovom opusu posebno mesto zauzimaju scene posvećene životu u Skagenu, selu koje se nalazi na krajnjem severu Danske gde se duž beskrajnih peščanih plaža meša Severno more sa Baltikom.
Tokom dugih letnjih večeri, fenomen plave svetlosti ga je opčinjavao i on ubrzo postaje veoma poznat po tim pejzažima koje prenosi na platno s velikim umećem.
Peter Severin Krojer (1851-1909) rođen je u Norveškoj. Imao je veoma teško detinjstvo – oca nije poznavao, a majka mu je bila mentalno labilna. Odgajili su ga tetka i njen muž koji su živeli u Kopenhagenu.
Već sa devet godina pokazuje dar za umetnost. Još kao student na danskoj Akademiji lepih umetnosti postiže izvestan uspeh. Proslavio se sa portretima koje je radio za bogate buržoaske porodice i nikada nije imao finansijskih problema.
Takođe je bio dobro prihvaćen od strane likovnih kritičara. Zahvaljujući svom prijatelju, bogatom trgovcu duvana, Krojer putuje i nastavlja studije umetnosti u Parizu 1870. godine.
Jedino Krojerovo platno koje se nalazi u francuskim kolekcijama je Ribarski brod (1884) koje pripada Muzeju d’Orse. Za ovo delo kritičari su rekli da ilustruje slikarevu virtuoznost i njegovo klasično umetničko obrazovanje.
Krojer vrlo brzo shvata da je publika tog doba veoma zahtevna i naviknuta na stalno nove teme. On je zato neprestano putovao po Evropi, izlažući na bijenalu u Veneciji, u Beču, Berlinu, Budimpešti, trudeći se da postane poznat van Danske.
On je bio veoma plodan umetnik; slikao je male formate koje je poklanjao, srednje za prodaju i velike za izložbe. Za njega se govorilo da besprekorno vlada svetlošću, ali i da je majstor kada je reč o kompoziciji.
Krojerov način slikanja je bliži naturalizmu nego impresionizmu. Pored pejzaža, njegove omiljene teme su prizori iz života ribara, seljaka, radnika i građanskog sloja društva.
Mnogi likovni kritičari smatraju da je njegov stil veoma sličan španskom slikaru Žoakinu Soroji, pogotovo kada se radi o scenama na plaži.
Godine 1872. Skagen postaje omiljeno stecište umetnika. Krojer otkriva ovo mesto tek desetak godina kasnije i tamo provodi veliki deo svog vremena. Skagen je tada još uvek izolovan i autentičan.
Bogate porodice iz Kopenhagena tek mnogo kasnije počinju ovde da dolaze na odmor. Jedna od najlepših njegovih slika nastala je upravo tamo.
Ona predstavlja njegovu ženu Mariju i njihovu ćerku Anu, kako šetaju duž duge peščane plaže (Mirno veče na plaži u Skagenu, 1893).
Plavi tonovi i blaga svetlost u smiraj dana obasjavaju njihove bele haljine, što daje posebnu atmosferu ovom platnu koje bi se moglo posmatrati satima.
Na izložbi se mogu videti i skice za ovo delo koje je izvedeno na osnovu fotografije. Krojer je voleo da koristi ovu tehniku, pošto se bavio i fotografijom.
Veoma često bi prvo napravio kompoziciju i scenu sa ličnostima koje je kasnije prenosio sa klišea na platno. Među njima je još jedno remek-delo pod nazivom Ruže iz 1893.
Krojer je rano umro. Pred kraj života je izgubio vid, a imao je i mentalnih problema kao njegova majka.
Pre nego što je umro u Skagenu je skupio sve ljude koji su mu bili važni u životu i ostvario neku vrstu slike-testamenta oko velike vatre na plaži.
Skagenska slikarska škola polako pada u zaborav posle Krojerove smrti.
Interes za danske slikare i ceo ovaj pokret dobija ponovo raste kada je njegovo delo Mirno veče na plaži u Skagenu prodato 1978. na aukciji po najvećoj ceni ikada dobijenoj za delo jednog danskog umetnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
