Rasprodate karte i pre početka festivala dokaz su da je Desire central station, i u ovakvoj krizi, manifestacija koju ljubitelji pozorišta ne propuštaju. Sam početak festivala, predstava beogradskog Ateljea 212 „Zoran Đinđić“, u režiji izuzetnog Olivera Frljića, propraćen je nesvakidašnjim aplauzima publike, a najavljeni repertoar govori da ni ostale predstave neće biti manje izazovne.
Iako je podnaslov festivala Apolitika, ideja angažovanog modernog teatra ni ovog puta nije napuštena, a sve u cilju ispunjavanja jednog od osnovnih zadataka pozorišta – podstaći i inspirisati slobodno individualno mišljenje – kaže za Danas Andraš Urban, direktor festivala i direktor pozorišta „Deže Kostolanji“, koji je organizator Desirea.
– Politika stalno upravlja našim životima, i nameće se kao nešto važno i neizbežno u društvu. Mi smo ove godine pozvali predstave koje su izrazito angažovane, i koje se bave položajem pojedinca u društvu, i namera je da širimo ideju i podstičemo individualnost, da ljudi misle i govore slobodno, uprkos politici. Naše pozorište se i inače bavi angažovanim predstavama, tako da ni festival ne može biti drugačiji – ističe Urban.
Na festivalu gostuju uglavnom pozorišta iz regiona – slovenačko Mladinsko gledališče, mađarska Metanoia Artopédia, SKC Novi Sad, Kazalište Hotel Bulić & Tvornica kulture iz Zagreba, Pozorište Jožef Katana iz Budimpešte…
– Ne možemo se pohvaliti predstavama iz zapadne Evrope, jer je budžet festivala veoma siromašan. Ipak, uspeli smo nekako da festival zaokružimo jer u takvim uslovima radimo gotovo od samih početaka. Ideja nam je bila da dovedemo predstave koje su okrenute aktuelnoj stvarnosti, bez obzira da li su neke već prikazivane, jer nam je cilj da ih i naša publika vidi… U svakom slučaju, budžet nam je postavio granice. Iako je grad pre tri godine, kada je festival počeo, iz budžeta izdvojio šest miliona dinara za njega, ove godine dobili smo samo dva, iako se festival dokazao kao važna kulturna manifestacija. Srećom, Republika, Pokrajina, kao i pomoć iz Mađarske i Mađarskog nacionalnog saveta nisu izostali, mada je i sve to dosta skromno. Mi nismo vezani ni za jednu političku priču, i moguće da je ovakva finansijska situacija posledica tog našeg stava. No, nas ohrabruje što je odziv publike i ove godine izuzetno dobar i verujem da će grad konačno to imati na umu – dodaje Andraš Urban.
Prvi put na festivalu ove godine je Slovensko mladinsko gledališče, koje dolazi sa dve predstave – „Proklet bio izdajica svoje domovine“ Olivera Frljića, i „Klasni neprijatelj“ Boruta Šeparovića. Uršula Cetinski, direktorka ljubljanskog teatra, kaže za Danas da, iako su prvi put na festivalu, dobro poznaju i koncept festivala i rad pozorišta „Deže Kostolanji“.
– Mislimo da je to veoma važan i savremen, aktuelni festival ne samo u Srbiji već i na evropskom prostoru. Jako cenimo to što Andraš Urban i njegove kolege ovde u Subotici rade. On je već gostovao sa svojim predstavama u Ljubljani, a rezultat ove naše uspostavljene saradnje jeste njegovo angažovanje u našem pozorištu na režiranju predstave u narednoj godini… Ovde se pojavljujemo sa predstavama koje su već izlazile pred publiku, a reakcije su veoma dobre. Recimo, kada je reč o predstavi „Proklet bio izdajica svoje domovine“, koja je gostovala u mnogim pozorištima širom sveta, svuda su nam rekli da to nije samo priča o Balkanu već i njihova lična priča. U Belgiji su rekli – To je priča o Flamancima i Valoncima, u Finskoj da je to priča o Fincima, Rusima i Šveđanima, itd. Nažalost, ti sukobi između nacija, religija i politike mogu se naći u svakom društvu. To je priča o nama na Balkanu, ali i globalna priča – kaže Uršula Cetinski.
Smeta li nekome anarhistički duh Desirea?
– Ipak smo očekivali da grad kao osnivač festivala stane iza projekta, ali se sada čini kao da se izvlači iz cele priče. Razlog može biti ekonomska kriza, jer se izdvajanja za kulturu uopšte svuda smanjuju, ali je ipak iznenađujuće da se istovremeno u gradu pokreću novi festivali, uprkos krizi. Možda nekim političkim strankama smeta ovaj, da ne kažem, anarhistički duh, duh nesputane slobode, i one možda u tome vide razlog da ulažu u kulturne projekte koji nemaju nikakve neposredne koristi za takvu političku opciju. Ali, mi se kao umetnici svakako moramo boriti protiv takvih uverenja, jer postoje neke druge vrednosti koje treba zastupati – naglašava Andraš Urban.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
