Filmske zvezde i politička previranja na programu 74. Berlinala

Aktuelni događaji su na neki način već ušli u dnevni red festivala, koji ima za cilj da bude „mesto dijaloga i inkluzije“ u svetu punom sukoba, javila je agencija Frans pres, prenosi Beta.

Organizatori festivala su nedavno odlučili da povuku pozivnice članovima ekstremno desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), u vreme održavanja masovnih protesta po velikim gradovima, zbog radikalnih ideja te političke formacije.

Najavljeno prisustvo članova (AfD) na ceremoniji otvaranja u četvrtak izazvalo je proteste među nemačkim filmskim profesionalcima.

Organizatori Berlinala su to uzeli u obzir, ističući svoju zabrinutost zbog „porasta antisemitizma, antimuslimanskog raspoloženja, govora mržnje i drugih antidemokratskih stavova“.

Ovogodišnji 74. filmski festival počinje u zapaljivom kontekstu, posle četiri meseca rata na Bliskom istoku i pred dvogodišnjicu rata u Ukrajini.

Nemačka je pokazala odlučnu podršku Izraelu povodom napada palestinskog islamističkog pokreta Hamas 7. oktobra 2023. i rata Izraela protiv Hamasa koji je usledio u Pojasu Gaze.

Sredinom januara, umetnici, uključujući i dobitnicu Nobelove nagrade Francuskinju Ani Erno (Annie Ernaux), pokrenuli su kampanju bojkota nemačkih kulturnih institucija, optuženih za represiju palestinskih glasova.

Organizatori Berlinala su rekli da neće biti pogođeni tim bojkotom, ali su neki kulturni događaji u Berlinu otkazani.

Ove godine će se za glavnu nagradu Zlatnog medveda takmičiti 20 ostvarenja, a nagrade će 24. februara, dan pre zatvaranje festivala, dodeliti žiri kojim predsededava meksička glumica kenijskog porekla Lupita Niong’o (Nyong’o).

Čuveni reditelj Martin Skorseze (Scorsese) će dobiti počasnog Zlatnog medveda, a crvenim tepihom će proći irski glumac Kilijan Marfi (Cillian Murphy), inače favorit za prestižnog Oskara za ulogu u filmu „Openhajmer“.

Marfi će u Berlinu predstaviti ostvarenje „Small Things Like These“ reditelja Tima Milants (Mielants, koje će u četvrtak uveče zvanično otvoriti festival.

Taj film će se takođe takmičiti za Zlatnog medveda, kao i novi filmovi Olivijea Asaje (Olivier Assayas), Brunoa Dimona (Bruno Dumont) i Matija Diopa. Na spisku su još „A Traveler’s Needs“ sa slavnom Izabel Iper (Isabelle Hipper) i „La Cocina“ meksičkog reditelja Alonsa Ruispalasijusa (Ruizpalacious) u kojem glumi Runi Mara (Rooney).

Na festivalu će u takmičarskom delu biti prikazan „My favorite Cake“ iranskih reditelja Marijam Moghadam i Behtapa Sanehe, kojima su iranske vlasti zabranile put u Berlin.

Mediji su polovinom decembra preneli da je na dan saopštavanja spiska filmova u trci za Zlatnog medveda, policija u Iranu pretresla domove reditelja i oduzela ceo filmski materijal.

Iranskim vlastima se nije dopao film koji prikazuje jednu stariju ženu koja uživa u svojim željama, u zemlji gde su ograničena prava žena.

Filmski analitičari smatraju da je odluka organizatora festivala da taj fim stavi u spisak za Zlatnog medveda predstavlja jaku poruku, jer je festival poznat po tome što daje mogućnosti izražavanja glasovima koji se suočavaju sa političkom represijom.

Na festivalu će biti prikazane i filmovi produkcije Netfliks (Netflix), kao što je „Spaceman“ u kojem Adam Sandler glumi astronauta poslatog u daleke krajeve Sunčevog sistema da bi sakupljao misteriozni drevni prah.

Biće prikazan i Netfliksov „Supersex“, priča o italijanskom porno glumcu Rokou Sifredi (Rocco Siffredi).

Zlatnog medveda je prošle godine dobio francuski dokumentarni film „Sur l´Adamant“ (Na brodu Adaman) priči o psihijatrijskoj dnevnoj bolnici na brodu na Seni, u Parizu.

Međunarodni filmski festival u Berlinu je osnovan 1951. a od 1978. godine redovno se održava svake godine u februaru. Smatra se najposećenijim filmskim festivalom na svetu, sa 274.000 prodatih ulaznica godišnje.

Na festivalu se dodeljuju nagrade Zlatni medved za najbolji film, Gran pri žirija, kao i Srebrni medvedi za najboljeg reditelja, glumca, glumicu, scenario i filmsku muziku. Od 1992. na tom festivalu se dodeljuje nagrada Tedi za film koji se bavi tematikom LGBTQ populacije.

Organizatori su pre nekoliko godina povukli nagradu Alfred Bauer, nazvanu po bivšem direktoru festivala, posle otkrivanja da je bio povezan sa nacizmom.