Foto: Nenad Kovačević

Sinobad se bavi fotografijom od 1980. godine, od kada je beležio najznačajnije događaje na našem prostoru, pa i šire. Svoje fotografije je objavljivao u mnogim domaćim i inostranim novinama, a na izložbi u Užicu je izložio samo deo svog bogatog foto-arhiva.

Na njegovim fotografijama koje, osim novinskog i dokumentarističkog narativa poseduju i visoke umetničke domete, prikazani su ljudi i njihove sudbine u vrtlogu društvenih previranja na Balkanu, poslednjih tridesetak godina. Objektivom je zabeležio ljude i prizore uoči raspada Jugoslavije, proteste na Kosovu i Metohiji, demonstracije 9.marta 1991. i 5.oktobra 2000. godine, ratove u nekadašnjoj zajedničkoj državi, NATO bombardovanje…

– Mogu da slikam i prirodu, koja se prikazuje u nekom od svojih izdanja, ali ljudi su ti koji čine događaj i ljudi privlače moju pažnju“, objasnio je autor, koji je svoje radove, iako su u originalu nastali u koloru, oslobodio boje i predstavio ih u crno-beloj tehici, smatrajući da je boja neka vrsta kamuflaže.

– Kada je počeo rat u Jugoslaviji, osećao sam da moram da budem na licu mesta, da je moja obaveza da zabeležim šta se dešava, a tako je bilo i sa ostalim događajima, dodao je i objasnio na koji način savladava rutinerski pristup fotografisanju.

– Kad čovek dovoljno ovlada onim što radi, to postaje deo njegove svakodnevne rutine. Međutim, opasnost je kada vas rutina potpuno obuzme. Tada se gubi kreativnost i sve postaje grubo i bukvalno beleženje situacije. Morate da dozirate rutinu i da joj ne dopustite da budete njen podanik, jer se tada gubi originalnosti, identitet fotografa i njegovog rada“.

Istakavši da je Sinobad jedan od naših najboljih dokumentarnih fotografa, Radovan Baja Vujović, ugledni užički fotograf koji je otvorio izložbu, ocenio je da je „svaki prizor na njegovim fotografijama priča o malom čoveku i njegovoj sudbini“, te da je „ciklus „Senke trajanja” slika jednog vremena i opomena protiv kolektivne amnezije“.

Istoričarka umetnosti i književnica Tamara Ognjević je navela da Sinobada „ne interesuju portreti vođa, nosilaca visoke politike, već oni kojima dobre ili loše političke odluke, menjaju, a često i ugrožavaju život“.

– Otuda lepeza tragikomičnih kontroverzi u izboru fotografija jednog vremena kojeg se nerado sećamo, jer je u plamenu odnelo sistem vrednosti koji je delovao neupitno. Od starice koja začuđeno posmatra novopečenog slovenačkog teritorijalca 1991. do srpskog dobrovoljca koji gusla na vukovarskom ratištu u zimu 1992. ironično je sažeto istorijsko poglavlje vatre i tame, vremena koje će uzeti nadu generacijama u dolasku“, navela je Tamara Ognjević o izložbi, koja se može pogledati do 12.juna.