Gojko Božović, urednik Arhipelaga, povodom odluke Ministarstva kulture: Poništavanje konkursa za otkup knjiga je događaj bez presedana 1foto Stanislav Milojković

Poništavanje konkursa za otkup knjiga je događaj bez presedana u proteklih 20 godina i stvara ozbiljne probleme u funkcionisanju javnih biblioteka koje ne mogu da rade bez novih, značajnih knjiga. To stvara probleme i korisnicima usluga javnih biblioteka i duboko pogađa interese izdavača, bez kojih izdavanje novih knjiga nije ni u kom smislu moguće – kaže za Danas Gojko Božović, pisac i glavni urednik Arhipelaga, ukazujući na problem sa kojima se domaći izdavači ovih dana suočavaju.

Konkurs za otkup knjiga iz produkcije 2021, naime, koji raspisuje Ministarstvo kulture i informisanja, ne samo da je raspisan sa zakašnjenjem, već je i ponovo poništen kako bi se sazvala nova Komisija.

Konkurs je kasnio dva meseca u odnosu na prethodne godine.

Biblioteke su 29. jula završile izbor knjiga, a odluka o poništavanju objavljena je sa mesec i po dana kašnjenja u odnosu na očekivani datum saopštenja konačnih rezultata.

„Na sajtu Ministarstva saopšteno je da je formirana nova Komisija, ali nije dato obaveštenje u pogledu načina rada te Komisije i njenog sastava, posebno u pogledu rokova. Sad kad je formirana nova Komisija očekujemo da nas Ministarstvo obavesti o preciznom planu sprovođenja celog konkursa u vezi sa otkupom knjiga. Takođe, moramo da istaknemo važnost da je potrebno da se ovaj konkurs u potpunosti završi u ovoj kalendarskoj godini i da se jasno i transparentno naznače rokovi u kojima će se odvijati celokupne faze realizacije“, istaknuto je u saopštenju Upravnog odbora Udruženja izdavača i knjižara Srbije.

Naglašeno je da su ovim činom osim čitalaca ugrožene i biblioteke širom Srbije kao i sami izdavači.

Po mišljenju Udruženja, navedena formulacija Ministarstva da je „ovakva odluka doneta u nameri da se što hitnije obezbede zakoniti uslovi za transparentno sprovođenje konkursa i donošenja Predloga rešenja o izboru publikacija koje će biti otkupljene po Konkursu za otkup publikacija za biblioteke za 2022“, može se tumačiti kao greška ili se može razumeti da predstoji spajanje dva otkupa za knjige iz 2021. i 2022. ili da otkupa za 2021. neće biti, a da će otkup knjiga za 2022. biti transparentan.

Gojko Božović ističe da su rezultati prema uslovima konkursa morali biti poznati početkom avgusta, ali da nisu objavljeni do danas.

Ministarstvo je tek polovinom septembra izdalo saopštenje da se čitava procedura vraća na početak.

„To je jako rizično. Sam razlog za poništavanje konkursa koje Ministarstvo navodi ne deluje u dovoljnoj meri uverljivo, pominje se da su pojedini članovi komisije bili u sukobu interesa. Komisiju ne formiraju ni izdavači, ni čitaoci, ni bibliotekari, već Ministarstvo, a eventualni sukob interesa izbor ili problem u funkcionisanju komisije Ministarstvo ne može da pretvara u probleme izdavača, bibliotekara i čitalaca. Budući da je najveći deo ove godine protekao, otvara se pitanje na koji se način, u ovako kratkim rokovima, do kraja godine mogu sprovesti predviđene procedure realizacije otkupa knjiga. Dovedena je u pitanje institucija otkupa“, konstatuje sagovornik Danasa i pita kako bi biblioteke funkcionisale kada otkup ne bi bio sproveden u toku ove godine?

On podseća da je problem napravljen samim kašnjenjem u raspisivanju konkursa i u sprovođenju procedure.

„Taj otkup se odnosi na knjige iz 2021, što znači da će biblioteke dobiti knjige iz 2021. sa zakašnjenjem od godinu ili čak godinu i po dana. To je suviše dugačak rok, jer čitaoci u bibliotekama ipak najviše traže nova dela, i to u vreme kad se o njima govori u javnosti i medijima. Ovo je ozbiljno kašnjenje“, naglašava Božović.

On ističe da je budžet za kulturu u Srbiji generalno jako mali.

„Ako uporedimo naš budžet za otkup knjiga sa budžetima nekoliko zemalja u regionu, mi vidno zaostajemo. Zemlja ove veličine i sa ovim brojem biblioteka i korisnika njihovih usluga mora da ima značajno veći budžet za otkup knjiga. Neophodno je izdvojiti veća sredstva i neophodno je da knjige budu dostupne bibliotekama neposredno pošto budu objavljene. To znači da bi konkurs za otkup trebalo sprovoditi dva puta godišnje, a ne sa ovolikim zakašnjenjem i sa ovolikom neizvesnošću“, naglašava pisac.

Prema njegovim rečima, otkup je jedan od poslednjih instrumenata kulturne politike države u odnosu prema knjigama, izdavaštvu i bibliotekama.

„Knjige se kupuju od izdavača za potrebe javnih biblioteka, a zapravo u interesu čitalaca. Na taj način se obezbeđuje da svim poreskim obaveznicima na teritoriji Republike Srbije, u malim i velikim mestima, i tamo gde ima knjižara i tamo gde ih nema, budu dostupne sve relevantne knjige na srpskom jeziku, objavljene u toku jedne godine. Ne vidim nikakav bolji javni interes od toga“, zaključuje Božović.

Što se tiče prethodnog konkursa i objašnjenja povoda za povlačenje jedne i postavljanje druge Komisije, Zoran Hamović, predsednik UPIS i glavni urednik IK Clio, primećuje da je načelno reč o odgovornom gestu, zato što se tako otklanjanjaju sumnje.

Međutim, on postavlja pitanje – kako je uopšte moglo da dođe do toga i ko je odgovoran.

„Ili je Ministarstvo napravilo propust verujući na reč kandidatima za Komisiju ili je neko zloupotrebio svoju poziciju u Komisiji. Ali to je bitno na nivou povređene procedure i eventualnih sankcija. Mnogo bitnije je u ovom trenutku što se rad (nove) Komisije produžava do nepoznatog roka. Ne bi smelo da se uđe u opasnu vremensku zonu gde možemo da ostanemo bez ovogodišnjeg otkupa, da se otkup ostavi za sledeću godinu i povežu dva otkupa (iz 2021. i 2022) kako je nejasno nagovešteno. Za izdavače je to potpuno neprihvatljivo“, kaže Hamović, dodajući da čitaoci prilično često, posebno u manjim sredinama i kod određenih grupa posvećenih čitanju, teže i sporije dolaze novijih izdanja.

„Čitaocima bi u javnim bibliotekama knjige trebalo da budu dostupne u godini kada su objavljene, a ne posle dve godine. Komisija je imala odgovornu dužnost – da stručno odabere i bibliotekama preporuči naslove za otkup. Njihova moralna obaveza je da ne zloupotrebljavaju svoju poziciju. Prema saopštenju Ministarstva kulture, nije bilo tako, i sad bi oni koji nisu krivi trebalo da snose štetu“, opominje Hamović.

Upitan da prokomentariše sumu novca koja se izdvaja u ove svrhe, a koja je najmanja u regionu, on kaže da je mali budžet „opšta kvalifikacija“, te da bi na isti mogle da se požale i ostali radnici u kulturi.

„Mi možemo da kažemo da bismo najviše voleli kad bismo dobijali mnogo više. Niko od profesionalnih i ozbiljnih izdavača nije pohlepan, niti želi da uzima nešto što mu ne pripada, međutim, sredstava koja su inače namenjena kulturi ne samo da su mala po količini, već su mala po značaju, zato što se sredstava ne raspoređuju i ne daju pametno. Odskoro je posalo primetno da se nesrazmerno dodeljuju sredstva izdavačima u Vojvodini i da se na volšeban način otkupljuju nepotrebne i preskupe knjige. Tu vidim značajnu ulogu Komisije a to je zaštita i unapređenje javnog interesa u kulturi“, primećuje sagovornik Danasa.

Ne moramo da podržimo piskaranja starleta

– U kvalitativna istraživanja i usmeravanja biblotekara mora biti uključena Narodna biblioteka Srbije, jer se danas postavlja pitanje učenosti i doučenosti bibliotekara, kao i mnoštva onih koji su zaposleni na mestu bibliotekara, a da to nisu. Takvi se rukovode drugom vrstom kvaliteta izbora i iz tog razloga su se događale strašne stvari poput one da neka biblioteka otkupi 32 primerka knjige jedne starlete i njenog tzv. pisanja. Takvih sada imate koliko hoćete, jer ima i onih izdavača koji nisu gadljivi na te stvari, ali mi ne moramo da ih podržavamo – zapaža Zoran Hamović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.