Goran Šušljik: Ćosić je negovao kritički odnos prema nama samima 1Foto: United Media/Nova S

Serija „Vreme zla“, nastala po istoimenom romanu Dobrice Ćosića, u produkciji United Media, prikazana prošle godine na televiziji Nova S, ovih dana se emituje na RTS.

Ova istorijska drama, koja predstavlja svojevrsni nastavak „Korena“, obrađuje period između dva svetska rata i okupila je značajna glumačka imena.

Kreator serije je Goran Šušljik a igraju: Nada Šargin, Goran Bogdan, Žarko Laušević, Nataša Ninković, Radovan Vujović, Nebojša Dugalić, Isidora Simijonović, Pavle Mensur, Pavle Čemerikić i brojni drugi.

U razgovoru za TV Danas Goran Šušljik govori o uspehu serije, ali i o snimanju „Vremena smrti“ koje je nedavno počelo.

* Zašto ste odlučili da napravite ekranizaciju „Vremena zla“ nastalog prema motivima dela Dobrice Ćosića?

– Tokom rada na televizijskoj seriji „Koreni“ paralelno sam ponovo iščitavao dela Dobrice Ćosića i učinilo mi se da to delo nije bilo dovoljno iščitano u trenutku kada se pojavilo. Izašlo je krajem osamdesetih godina prošlog veka nakon kojih su nastala sva ta previranja u bivšoj zemlji. Čini mi se da ta tema u tom trenutku nije bila dovoljno atraktivna da bi se ljudi na neki ozbiljan i dublji način njome bavili. Ne mislim samo na kritiku, nego i na čitalačku publiku uopšte. Postavljaju se pitanja šta se dogodilo i kako je zapravo došlo do raspada zemlje, ali i šta su ideologije u to vreme učinile porodicama, ljudima, pojedincima. Učinilo mi se da su za ovo vreme u kome živimo teme koje je Ćosić otvorio izuzetno savremene. Zato smo odlučili da te teme oživimo s „Vremenom zla“. Delo mi se učinilo kao veoma filmično i moguće za našu interpretaciju. Treba reći to da tu ima još mnogo koraka. Jedno je sama ideja, a drugo je kako uopšte stići do njene realizacije. Suština je u tome da je „Vreme zla“ na mene ostavilo dubok utisak. Svidelo mi se i učinilo kao nešto čemu sam želeo da se posvetim. Tako otprilike uvek s mojim projektima krene.

* Koliko je teško ekranizovati klasike?

U svakom smislu jeste teško, a s druge strane to je veliko zadovoljstvo. Ima tu dosta stvari koje su naizgled samo teške. Nisu, one su i uzbudljive, Zato što na taj način pokušavate da ispričate priču i o vremenu u kome živite sada. Najčešće je to ideja mnogih autora, pa i moja – da pokušam da iz ugla savremenog čoveka sagledam šta je to što se u prošlosti dogodilo i što nas je dovelo do dana današnjeg. Teško je baviti se epohom i u tehnološkom smislu. Bavljenje epohom je zahtevno naročito kad je reč o arhitekturi, građevinama, raznim lokacijama. U Srbiji mnogo toga gotovo da ne postoji. Nestalo je, uništeno je, zapušteno je. Teško je osmisliti i uraditi nešto što je vizuelni identitet te epohe a ostati precizan i biti raznovrstan. Naravno, jeste teško i uzbudljivo kako za igranje, tako i za oblikovanje nekog sveta koji nije naš svakidašnji. Tu ima nekih boja, mirisa i rečenica koje vas prosto uvode u, uslovno rečeno, drugi svet. A onda je to nekako lepo, bez obzira na temu koja u ovom slučaju jeste zastrašujuća.

* Kako vi čitate delo Dobrice Ćosića?

– Iako je Dobrica Ćosić bio veoma čitan pisac, mislim da treba da ima jednog novog čitaoca, ili jednog novog gledaoca. Teme su nažalost krajnje aktuelne. I ova sad koju radimo dakle, njegovo najveće i najvažnije delo – „Vreme smrti“. I tu postoji toliko toga što pripada i nama danas. Nije reč samo o sagledavanju onoga što se u prošlosti dogodilo, nego i o onome u čemu danas živimo. Čini mi se da je to jedan od ključeva za razumevanje Ćosićevog dela. Mislim da postoji fama o krajnjem subjektivizmu Dobrice Ćosića kao pisca, kao pripadnika svoje nacije. On je u svojim romanima bio prilično racionalan. Negovao je kritički odnos prema nama samima: ko smo mi i šta smo u odnosu na teške istorijske okolnosti. To umnogome liči na vreme u kome sada živimo. Mislim da imamo pravo da ga ponovo i iznova otkrivamo. S druge strane postoji i jedna poetika koja je meni privlačna, naročito za ono čime se mi bavimo a to je , ekranizacija. Ekranizacija po sebi na neki način možda jeste i arhaična, možda i jeste puna patosa, ali vas to s druge strane uvodi u jedan svet koji postoji mimo banalnosti, a u ovom momentu smo zasuti stvarima koje su često isuviše banalne.

* Počeli ste sa snimanjem „Vremena smrti“?

– Krenuli smo sa snimanjem pre desetak dana na lokaciji u okolini Jagodine. Vratili smo se na lokaciju koja nam je bila jedna od baza, jedna od okosnica, a to je Ćosićevo mitsko Prerovo. U našem slučaju smešteno je u jednom selu nadomak Jagodine, selo se zove Gornji Račnik. Počeli smo priču o porodici Katić i porodici Dačić. Za sada smo zadovoljni, otkrili smo da smo na nekom putu na kome smo želeli da budemo. To je uvek uzbudljivo i ne baš sigurno na samom početku. Ali, nakon prvih desetak dana mogu da izrazim zadovoljstvo. Projekat je veliki, čeka nas još mnogo avantura i iskušenja.

* Jesu li vas iznenadile rekcije gledalaca na „Vreme zla“?

– Ovo nije bila premijera serije. Prvo emitovanje je bilo na kablovskoj televiziji Nova S. Naravno, sad kad se serija emituje na nacionalnoj frekvenciji osećam zadovoljstvo što nas gleda veliki broj ljudi, dakle Ćosić je ponovo ušao u domove širom naše zemlje. Reakcije na kvalitet me ne iznenađuju zato što smo sve svoje resurse i znanja uložili u taj projekat.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.