Hani Selimović uručena nagrada „Ružica Sokić“: Pitala sam se kako nije mogla da bude svesna da je “samo” jedna Žuta

Rediteljka Tanja Mandić Rigonat, koja je sarađivala nekoliko puta sa Hanom, istakla je da bi svaki njen kolega s ponosom govorio o laureatkinji.

– Razmišljala sam šta povezuje dve velike glumice. Ružica Sokić je obeležila našu kinematografiju i pozorište. Imala je dar da se raduje novom. Krasilo ju je to radosno i znatiželjno dete koje je sačuvala u sebi. Živimo u brzom vremenu u kojem se ne sećamo ni onih koje smo sreli pre nekoliko dana, pamćenje nam je kratko i zato je važno da pominjemo važne ličnosti koje ne smeju da se zaborave – kazala je Rigonat, piše Nova. rs.

Ružica Sokić je, podsetila je rediteljka, bila vrlo politički iskrena u javnom iskazu i krasila ju je hrabrost govora:
– Pričala je protiv zverstva, nasilja, ubistva i uvek je isticala da nikada na to ne može da pristane tako što će o tome ćutati. I ljude je delila po tome kakav je ko čovek, a ne po nacionalnoj pripadnosti.

Ocenila je da je i Selimovićeva glumica sa intuicijom i intelektom.

– Poseduje strastveni dar! Njena strogost je pre svega usmerena ka sebi samoj, ali ume da bude stroga i prema reditelju koji mora da bude bar tri koraka ispred nje jer sve dovodi u sumnju. Njena strastvenost i perfekcionizam mogu za reditelja da budu u ogromnom rasponu – od ljubavi do mržnje.

Rediteljka je podsetila kako je pre nekoliko godina sa glumicom Nadom Šargin pokrenula peticiju da Hana bude primljena u ansambl Narodnog pozorišta koja, iako su je potpisali brojni umetnici, ipak nije urodila plodom.

– Prva rečenica kojom smo se obratili jeste da je biografija Hane Selimović za nacionalnu penziju, a ne samo za članstvo u ansambu. Nije primljena, ali zato Atelje 212 ima sreću da je ima trajno u kući u kojoj je Ružica Sokić provela radni vek – zaključila je Rigonat.

Selimovićeva je diplomirala glumu u klasi Nebojše Dugalića, kome je bila i asistentkinja na odseku za glumu, a uvaženi glumac i profesor istakao je da je od prvog trenutka kada ju je ugledao znao da je ličnost kakva se jednom rađa.

– Poseduje nesumnjivi dar, otvoren beskraj. Rad sa Hanom je iskustvo koje je mene krepilo u dugačkim periodima mog pozorišnog bezverja kada sam mislio da više ništa nema smisla, a bio je i oaza opstanka u ovom poslu. Svaka vežba je bila praznik. Na prvoj godini radila je Čehova. Kada je završila, ćutao sam dugo pokušavajući da progutam suze ganutosti i čuđenja da je neko doneo nešto ovako na prvoj godini. Da sam gledao to na nekoj premijeri, rekao bih da pozorište ima smisla – nadahnuto je govorio Dugalić ističući da je Hanino igranje bilo “ovaploćenje svih njegovih maštarija o tome kako bi pozorište zapravo trebalo da izgleda”.

Primajući nagradu, Hana Selimović je istakla da joj je izuzetna čast što čuje sve ove divne reči upućene njoj.

– Spremajući se šta bih mogla da kažem za ovu priliku, naišla sam na jedan Ružin intervju u kojem govori o užasnoj nesigurnosti, stalnoj, permanentnoj, iznurujućoj nesigurnosti i pitanjima da li će je iko ikada više pozvati, da li će moći da odgovori na izazov, da li ičemu vredi, da li će biti zaboravljena… Toliko sam se rastužila čitajući to. Pitala sam se kako nije mogla da bude svesna da je “samo” jedna Žuta (uloga u istoimenom filmu Vladimira Tadeja prim.aut) dovoljna da bude sasvim spokojna – kazala je glumica priznajući da razume nespokoj.

Glumački posao je, kako je ocenila, veoma iznurujuć, naporan, pun strahova.

– Težak je jer samo sebe imate, i samo o sebe se i saplećete. I samom ste sebi velika prepreka koja je stalno prisutna i iznova morate da je prevazilazite. Lepi dani u ovom poslu su retki. Hvala vam što ste svi zajedno doprineli da i ovaj dan bude takav – kazala je glumica kojoj je nagradu uručio Radoslav Zelenović.