– Ovo je ravničarski roman o odrastanju, o univerzalnoj želji za „još“, u gradu u kome se nikada ništa ne događa. Mladićkoji sreće svog strica za kojeg veruje da je u životu postigao nešto više, otišavši u inostranstvo, uviđa da čovek prema kojem je izgradio čvrst odnos, nije ni nalik sebi iz dečakovih maštarija. Horor i fantastika u priči samo su pomoćna sredstva u naglašavanju našeg unutrašnjeg života. Možete ih shvatiti doslovno kao nedokučivo biće koje rukovodi likovima, ali i kao metaforu za mračne želje koje nas opsedaju – za Danas kaže Tuševljaković, kome je ovo prvi roman, nakon objavljenih i nagrađenih kratkih priča sličnog žanra.

Prema pripovedanju, roman je realističan, ali predstavlja „gorko-slatki detinji doživljaj sveta odraslih kroz evropski realizam, južnoameričku magiju i severnoameričku jezu…“, kako je okarakterisao „Senku naše želje“ pisac Oto Oltvanji.

– Uobičajena pričica o dečaku, Danijelu Isakovu, koji mašta o pravoj avanturi, pretvara se u jezivo pripovedanje o mračnim silama koje zagospodare našim životom – kaže Tuševljaković. – Nisam se opredelio ni za kratke priče ni za fantastiku, to je bio razvojni put, moje dorastanje romanu. Imao sam problema na svakom stupnju, ali sam imao podršku u tom usamljeničkom poslu. Velika je stvar kada uredništvo ima profesionalan pristup poslu i u tome sam imao pomoćljudi iz Čarobne knjige. Uvek mi je bilo važno da izgradim lik, a horor ili fantastične elemente koristim samo da naglasim situacije i zbivanja u čoveku.

O piscu ukratko

Darko Tuševljakovićje rođen 1978. u Zenici. Prvu priču objavio je 2002. i od tada je prisutan u raznim štampanim i elektronskim časopisima i antologijama. Godine 2004. je dobio nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju fantastičnu novelu. Piše kraću i dužu prozu. Bavi se prevođenjem i muzikom. „Senka naše želje“ je njegov prvi roman, a upravo radi na drugom romanu. Živi u Beogradu.