I dopadanje i negodovanje posle prikazivanja filma „Suđenje Ratku Mladiću“

Činjenica je da preko pet godina suđenja ne može da stane u film od sto minuta i to podrazumeva teške odluke u odabiru sadržaja, porkomentarisao je za Danas Rob Miller koji je uz Henry Singera autor filma „Suđenje Ratku Mladiću“ – dokumentarca, koji je posle večerašnjeg prikazivanja na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma – Beldocs, izazvao žustru reakciju  manjeg dela publike.

Miller je dodao da su on i njegov kolega pokušali verodostojno da iznesu argumente tužioca i odbrane, a prema njegovim rečima, pre nego što je film objavljen pokazali su ga odbrani, koja je kako kaže, smatrala da su uradili dobar posao.

„Nemojte da nas mlatretirate“

Dva čoveka koja su iz publike javila da postave pitanja, nezadovoljni „radnjom“ dokumentarca, izazvali su negodovanje većeg dela prisutnih, ali su se iz pravca predzadnjih sedišta mogla čuti i zadovoljna dobacivanja „Bravo“ uz aplauz na uvredu Haškog tribunala, koje je pri kraju izlaganja upitio jedan od ljudi koji se obratio za reč.

Taj čovek tvrdio je da je bio na „terenu“ i frontu za vreme rata u Bosni i da su njegova istraživanja apsolutno suprotna sa onim što je izneseno u dokumentarcu. On je između ostalog pitao za komentar na navode da je „Klinton rekao da mu treba 5000 mrtvih u Bosni da bi Amerika mogla da se umeša i stane na stranu muslimana, i da to oni moraju da „srede“ i zapitao zašto to nije u filmu“.

Pošto je počeo da upada u reč režiserima dok su odgovarali na njegova pitanja, ljudi iz publike su počeli da negoduju na njegove upadice, a jedna gospođa mu je dobacila „nemojte da nas mlatretirate!“

Autori filma su objasnili da su njihovu ulogu videli u reflekotvanju suda i događaja sa suđenja, verodostojno, onako kako su tužioci i optuženi u toku procesa suđenja iznosili. Dodali su i to da film nije jednostrano prikazao delo, jer kako im je ukazano, ljudi se gnuše zla, ali ljudi čine zlo.

– Nismo hteli da napravimo film o „psihologiji zla“, kao što nam je bilo preporučeno. Naprotiv, hteli smo da razumemo i prateći suđenje ispratimo i tužilaštvo i odbranu i da shvatimo motve obe strane – ukazao je Henry Singera.

On je objasno da su sekvence sa porodicom generala Mladića uključili, iako su znali da će zbog toga biti kritikovani.

– Hteli smo da vidimo generala Mladića kao trodimenzijalno ljudsko biće, a ne kao „kasapina iz Bosne“ („The Butcher of Bosnia“) i smatrali smo da je to jako važno – naglasio je  Singera.

Autori filma su dodali i to da iako se ne slažu u potpunosti sa stavovima koje je gospodin iz publike izneo, poštuju njegovo mišljejne.

Unuka

Na kraju javne rasprave, iz publike se obratila i jedna žena rečima: „Ja sam unuka ljudi koji su su nestali u Logor Dahau, ja sam sestra onih koji su se jedva izvukli iz velikog zločina u Prijedoru i htela sam da Vam se zahvalim što ste došli ovde i da pomenem da je u optužnici za Ratka Mladića, kao što je u optužnici za Ajhmana u Jerusalimu, kako je to rekao Hauzner na suđenju Ajhmanu, bilo šest miliona Jevreja, mislim da je u timu optužbe u Hagu bilo i onih ljudi koji su evidentno nestali u Bosni zbog Ratka Mladića“, što je izazvalo veliki aplauz.

Treba priznati međsobnu bol

Na pitanje Danasa da li dokumentarni filmovi mogu da „unište“ mržnju među ljudima, Miller odgovara da se nada da mogu. „Nadam se da odakle god čovek dolazi i koja god bila njegova verzija događaja, on može da se identifikuje i saoseti sa ljudima sa druge strane i da pokuša da dođe do nekog zajedničkog razumevanja. Bosna mora da se pomiri sa prošlošću i da napravi mir sa njom jer u suprotnom grozne stvari će da se ponavljaju, a to bi bilo užasno po mlade ljude koji dolaze. Treba razgovarati i priznati međusobnu bol i postići dogovor. Ne mislim da jedan film može to da učini, ali nadam se da može da doprinese tom procesu“ – kazao je Rob Miller.