Intervju - Rambo Amadeus: Dokle god govorimo da smo najstariji narod, ne treba nam EU nego Olimp (VIDEO) 1foto: Anđela Petrović/Danas Jutjub

Muzičar koji je devedesetih godina, kako sam kaže, trebalo da zapali van zemlje, ali je ostao – iskren u svojoj ludosti, zalepljen na sopstveni egocentrizam i popularnost, činjenicu da je u centru pažnje.

Antonije Pušić – Rambo Amadeus, za Danasovu emisiju „Intervju na mreži“ odgovarao je na pitanja o politici, promenama u Crnoj Gori, svojoj karijeri i ludosti, ljudskom mentalitetu, Šodrošu i ratu u Ukrajini.

Prošle sedmice Rambo je bio s građanima koji protestuju na novosadskom Šodrošu, a upitan za svoju podršku kaže da ima grozan osećaj jer ga nema tamo kada građani „dobijaju po glavi“.

– Nekako imam utisak kao da imam određenu količinu odgovornosti zato što je na Šodrošu ona cura dobila po glavi. Došao sam tamo i ohrabrio ih, sada kada dobijaju po glavi – nigde me nema, navodi.

Uzrok različitih ekoloških protesta u Srbiji je nepostojanje elementarnog poverenja u institucije i državu.

– Isto je bilo kada je bila vakcinacija. Bilo je ako si za opoziciju – onda se ne vakcinešeš. Ako si za vlast onda se vakcineš. Da postoji elementarno poverenje u vlast, da je neko došao i nacrtao i izneo plan, bilo bi drukčuje , kaže Rambo.

Pre 12 godina Antonije Pušić je bio sa građanima koji su se bunili zbog seče platana u Beogradu, kada je svirao frulu i pevao u „cara Trojana kozije uši“, sedeo na ulici i blokirao saobraćaj. Građani su izlazili na ulicu zbog odluke tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa, ali su platani ipak posečeni.

Tako je bilo, kaže Pušić, jer nisu imali kritičnu masu.

Veća je šansa da se to desi i sada, da i pored protesta se sporni projekti sprovedu, nego da budu stopirani.

– Na ekologiju gledam kao na egoizam čoveka koji ima proširenu svest. Ako je egoizam čoveka fokusiran samo na sebe, to su oni ljudi koji se trudi da samo njima bude bolje, da imaju dobra kola, više pare, prestiž i zgodniju ljubavnicu, sa druge strane ako je taj egoizam nešto veći, pa kažeš ja imam djecu, pa ako ja jureći za profitom useravam tlo na kojem se nalazim neće njima lova pomoći da žive bolje. Ljudska bića nisu vukovi, mi smo socijalna bića čiji je integritet tek ispunjen onda kada smo zadovoljni sredinom, ljudima kojima smo okruženi. Tek tada se ispunjavamo kao ljudska bića do kraja. Do tada to nije društvo, nego horda individua koja se bori za sebe, kaže on.

Takvo društvo individua najbolje oslikava saobraćajni špic na uglu beogradskih ulica Džordža Vašingtona i Bulevara despota Stefana (ex 29. novembra), to jest ulazak ljudi u već blokiranu raskrsnicu, iako su svesni da će tako ostati zablokirani.

– Dominantan broj ljudi ne interesuje šta će se desiti nakon što napuste raskrsnicu. Individualna inteligencija ne manjka nikome, a socijalna inteligencija je inteligencija višeg reda. Da ti razumeš društvo kao komplikovaniji organizam. A društvo se na žalost ponaša kao najgluplji pojedinac, navodi Rambo.

„Svjetski kilo car“ je govorio i o trošenju i promeni državnih ideologija. U prošlosti su to bili marksizam i lenjinizam, socijalizam i samoupravljanje, koji su se srušili, pa je onda došao nacionalizam sa svojim vrednostima – religijom, nacijom i nacionalnim ponosom, da bi nakon „trošenja“ i ove ideologije, došlo do toga da čovek shvati da je biologija, koja nije ideologija već nauka, poslednja linija odbrane.

„Beton beton – samo beton“ himna vlasti koja seče drveće

„Beton, beton – samo beton. Beton nama treba“ poruka je „lirskog subjekta“ Rambove pesme s albuma „PGP 1991“. S obzirom na seču drveća popločavanje Trga Republike koji je time izgubio sve zelenilo koje ga je ranije krasilo, Ramba smo pitali može li se ova pesma posmatrati kao nezvanična himna gradske vlasti koja je sprovodila ovakvu politiku.

– Nije Beograd jedini grad koji ima taj problem. Nadam se da se ukusi mijenjaju, ali mi se čini da čovjek kada dođe iz sela u grad mu je dosta i biljaka i života iz zemlje, nego želi da mu tLo bude uredno, da je tLo beton, jer se lako šlaufom opere. Nema insekata… Taj stečeni strah od neprijatnosti koje sa sobom donosi priroda ustvari rezultira time da se eto tako trudimo da se to sve izbetonira, navodi.

Izjava našeg sagovornika koja se često citira da je nacionalizam za one koji imaju platu od 300 evra se često, Rambo kaže i pogrešno, citira.

-Pogrešno se citira. Dakle, serviraju se priče ljudima koji imaju male plate, servira im se priča o nacionalizmu.

Situacija u svetu dokaz da smo roba s greškom

Rambo je govorio i o ratu u Ukrajini i potencijalnom Trećem svetskom ratu, te u tom konktekstu naveo da do rata dolazi kada razlika u tehnologijama među dve potencijalno zaraćene strane postane uočljiv. Sa stanovišta ekologije rat bi trebalo odmah završiti, poručuje.

– NATO se širi ka Rusiji. Rusija odgovara silom, a i kako bi drukčije neko ko barata silom da vodi politiku nego silom. To je logično. Teška je i komplikovana situacija, ali je i izuzetno glupa. Ona oslikava ljudski mentalitet. Nama fali neki kurac, mi smo roba sa greškom, kaže.

Uzda se u mladu generaciju, koja će ili biološki da otera na staro gvodžće staru generaciju, i da se preko društvenih mreža umreži i napravi novi set vrednosti, jer u suprotnom „nema nam pomoći“. Taj novi set vrednosti, po njegovom mišljenju, trebalo bi da ceni ono što je učinjeno za prirodu, kao i ograničavanje i prezir luksuza.

Evropa sad i neki novi Milatović

Govorio je Rambo i o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji i Crnoj Gori.

Napominje da nije mnogo upoznat u političke prilike zemlje među brdima i gorama, a upitan za pobedu pokreta „Evropa sad“ odgovara da, ako je već pobedio njihov kandidat Jakov Milatović, da ga teši što nosi isto prezime kao Veljko Milatović, nekadašnji predsednik Crne Gore koji je jedini političar tokom SFRJ koji je dao ostavku na funkciju.

– On je bio naš prvi komšija moja majka je redovno pila kafu sa njegovom suprugom . I onda kada sam pročitao da se opet pojavio neki Milatović bilo mi je lakše, navodi Rambo.

Vučić je rezime stanja u društvu

Pričajući o politici u Srbiju, kaže da je svestan da nije dovoljno kritičan prema Aleksandru Vučiću, što se u delu javnosti od njega očekuje, s obzirom da je prepoznat kao neko ko je opozicono orijentisan. To je tako zato što je shvatio da ne može jedan čovek biti odgovaran za stanje u društvu, već da je problem mentalitet.

Rambo kaže da je najbitnija promena ona koja se tiče promene etike kod čoveka.

– Razumeo sam da je on (Vučić, prim. nov.) rezime stanja u društvu. Ne može da bude jedna osoba odgovorna za stanje u državi. Kad razumeš da je trenutna politička situacija proizvod društvene realnosti, onda ti je druga vrsta kritike na pameti. Onda kreneš stvar da posmatraš iz drugog uglA. Posmatraš kroz period od Radoja Domanovića, pitaš se šta je on to pisao i tada razumeš da je vladajuća garnitura UVEK posledica ukupnog društvenog konsenzusa.

Nije Zapadni Balkan nekretnina

Smatra da Zapadni Balkan i dalje nije dovoljno zreo da uđe u Evropsku uniju, jer to podrazumeva poštovanje određenih vrednosti, a da se na Balkanu od tih vrednosti poštuje samo evro.

– Moraju ljudi da razumeju da Zapadni Balkan nije nekretnina, ne može nigde da ode. Može samo da promeni mentalitet, što se sporo događa. Tebi i predsednik kad govori o sankcijama, ali i opozicija, govore samo o tome šta se nama isplati. Nema riječi o tome šta je etički ispravno. Dok je tako, nema ništa od toga. Ako se bude išlo u Evropu zato što želimo savremeni etički sistem vrednosti u kome ne mlatimo ženu i ne mlatimo pedera i okej smo za nova naučna saznanja, onda ćemo možda to htjeti. Sve dok govorimo da smo najstariji na svijetu i da dok smo mi jeli viljuškom, oni su jeli govna… Dokle je god te prepotencije u kojoj mi mislimo da smo bolji od svih nama ne treba Evropa. Nama treba Olimp, da se izgradi jedan Olimp i da svaki stanovnik živi kao Bog sa Olimpa, slikovit je Rambo.

Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar

Napominje da deo ljudi od njega očekuje da bude nešto što nije.

– U mitomanskom društvu, to kaže udžbenik iz sociologije, imaš fazu razvoja društva koju krasi kult ličnosti. . Ti si popularni pjevač, pa si još malo i lajav kao ja, ne paziš šta kenjaš. A društvo stalno traži neku kultnu ličnost, da ta kultna ličnost riješi situaciju i sve probleme.

Ima onaj bend „Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“. Mitomansko društvo traži takvu ličnost. Ja to naravno nisam. Načinjem teme i postavljam nova pitanja, drugo ništa ne radim. Dođe sloj ljudi koji očekuje da si ti taj, a ti samo pišeš pjesme, navodi Rambo.

Iskren u svojoj ludosti

Intervju sa rok kritičarem, čuvenim Pecom Popovićem iz devedesetih danas ne može da gleda jer mu se srce steže kada vidi koliko je tada bio iskren u svojoj ludosti. Ipak, kaže da toj ludosti danas jedino može da napiše pohvalu. Ona je zaslužena za njegovu karijeru, egzistenciju.

U inostranstvu je želeo više puta da dode, kako kaže svaki dan, ali dva puta je taj odlazak bio vrlo izvestan. Prvi put kada je ’92. u Sarajevu snimao erotski kviz, a drugi put nakon snimanja filma „Slatko od snova“. Oba projekta su bila „take money and run“, ali do odlaska nije došlo.

Zalepljen je bio na svoj egocentrizam i svoju popularnost kao, kaže, kao muva na govno, kao i na činjenicu da se nalazi u centru pažnje, dok se oko njega raspala država u kojoj je rođen.

– A ja sam kao zabavljač, komičar. Za mene je možda jedini izlaz bio da postanem premijer, predsednik. Kao Zelenski što je raspadom Sovjetskog saveza postao predsednik. Nisam siguran da bi to bio dobar izbor za mene. I žao mi je ne mogu da gledam (intervju s Pecom Popovićem, prim.nov), mogu samo desetak sekundi na jedno oko, kaže Rambo.

Otkrio je i anegdotu da je izbačen iz benda Divlji anđeli, popularnom po pesmi „Voli te tvoja zver“, kao i da ga je Vuk Drašković zvao da bude predsednik omladine Srpskog pokreta obnove. Obe anegdote su iz perioda devedesetih, ali o onoj mračnijom strani ove decenije nije mogao da govori.

Nije mogao da govori ni o pozivu Dina Dvornika na početku rata u Hrvatskoj i antiratnom bendu Rimtutituki. O tome će se moći da se čita o njegovim memoarima, koje već piše. U njima će protumačiti sve svoje postupke, kako ih drugi ne bi tumačili.

– Pa posle neka tumače moje tumačenje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.