Istorija crtanih filmova izvučena sa tavana 1foto Miroslav Dragojević

Volim da crtam i celog života crtam, korak dalje od crteža je pokret. U njemu treba pronaći sebe i savladati tu veštinu. Prikazati pokret. Sa neke mnogo važnije strane animacija mi je pomogla u teškim životnim momentima.

Osetila sam – da nisam animator ne znam kako bih neke stvari prebrodila, zato što smo ranije crtali sličicu po sličicu, što čoveka uči strpljenju i sistematičnosti. Onda kada naleti problem znaš, proći će, ako ga korak po korak rešavaš, kao da je projekat – tako Snežana Trstenjak, autorka projekta Veterani srpske animacije i rediteljka animiranih filmova, ukazuje šta za nju ovaj predstavlja ovaj umetnički žanr.

Projekat Veterani srpske animacije predstavlja prateći program MultiMost festivala, kao i Studija Dom animacije i Art and Visula Production za 2021. godinu.

Prati ga istoimena izložba koja je otvorena juče u beogradskoj Kombank dvorani, a u subotu 2. oktobra biće otvorena i Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu. Na njoj su izloženi radovi, a biće prikazani i filmovi, veterana domaće animacije: Blagoja Buce Lupe, Zorane Keser Petrović, Vlade Stanića, Gordane Vitomirov, i mnogih drugih čiji su filmovi bili temelj srpskog klasičnog animiranog filma.

Kako bi se doživeo ceo proces nastanka animiranog filma, izloženi su crteži iz filmova, makete za bojenje i načini planiranja likova, tako da posetioci mogu videti kako u su nastajali crtani filmovi u vreme pre revolucije računara.

Povodom projekta Veterani srpske animacije Trstenjak ukazuje na hitnost prikupljanja vrednovanja i očuvanja arhivske građe – animiranih filmova velikana našeg filma i prezentovanja radova u okviru MM festivala.

– Kada sam počela sa radom na ovoj akciji, mislila sam na svoje kolege sa kojima sam lično radila i sarađivala na počecima. Međutim, javilo mi se dosta autora koju su čuli za projekat sa željom da učestvuju, ali i da podrže ovaj rad, jer u svojim podrumima i na tavanima čuvaju kopije radova, koji propadaju – pojašnjava ona.

Trstenjak ističe da je digitalizacija jako skupa, kao i arhiviranje, i sami ne mogu sve to da urade, pa im je zato potrebna podrška vlade.

– Mi smo ove godine konkurisali, ali nismo naišli na razumevanje vlade. Na razumevanje smo naišli kod arhiva i od njih smo dobili pismenu podršku o važnosti ove akcije – ukazuje ona.

Ona naglašava i masovnost autora koju su se javili i pojavili na projektu. Oni, kako kaže, već 20 godina čuvaju svoje radove negde u fiokama.
– Niko neće saznati šta je u tim njihovim fiokicama dokle god mi to ne sačuvamo kao svoje kulturni blago, jer u 2021. ne možemo napraviti film iz 1971. godine – pojašnjava Trstenjak.

Prema njenim rečima projekat je koncipiran i tako da predstavi značaj po jednog producenta, a ove godine ističe da je to Miroslav Bata Petrović, osnivač produkcijske kuće Fiks Fokus koji im je od prvog dana pružao nesebičnu pomoć.

– Na ovoj izložbi postavljeni su radovi autora koji su radili u njegovoj produkciji. Ti radovi će biti prikazani i ispred takmičarskog programa na festivalu da bi se osetila razlika u tome kako se sada radi i kako se nekada radilo na animiranim filmovima – pojašnjava ona.

Dodaje da postoji jasan i razrađen plan promocije autora i radova, ali kako kaže, otom-potom, za sada je ova izložba ono što treba da podseti na bogatstvo crteža i ideja pre svega.

– Nekada su uslovi bili mnogo teži nego danas kada se radi na kompjuteru i kada možete da obrišete ono što vam se ne dopada. Takođe je mnogo skuplje bilo baviti se animacijom. Snimalo se na filmskoj traci „tridesetpetici“, a razvijalo čak i u drugom gradu ili državi, nosili smo na razvijanje u Zagreb ili Mađarsku – priseća se animatorka.

Trstenjak kaže da su naši autori iz tog perioda bili plodnu, i zato smatra da projekat od velike važnosti. Njegov cilj je, ukazuje, da se postavi most između nove i stare generacije, u želji da se sagledaju koreni branše.

Trstenjak zato pojašnjava da animacija nije samo korišćenje tri programa koji su dospeli iz Amerike, već da je za kvalitetnu animaciju potrebni mnogo više.

– Ako se ne osmisli, ako se ne spozna ono što želi da se kaže, od same ideje neće ispasti ništa, a oni koji će se time u budućnosti baviti biće samo operateri, ne animatori i autori – zaključuje Trstenjak.

Upitana o značaju i poziciji animacije nekada i danas ona kaže da je animacija nekada bila ekskluzivno zanimanje.

– Nije bilo škola, ali je bilo kurseva za animaciju. Ne mogu da kažem da nije bilo masovno. Prekretnica se desila kada je naš čuveni autor Veljko Bikić rešio da osnuje studio u kome bi okupio te mlade ljude. Oni su tako prvi ozbiljan posao doneli u Srbiju, a bez ozbiljnog posla nema ni profesije – podseća ona i zaključuje da je danas mnogo lakše doći do posla zato što je animacija sastavni deo svega, ne samo reklama i filmova.

– Danas imate simulaciju u medicini, sportu… Ona je postala deo kulture, a treba da postane i deo obrazovanja. Zato se sada trudimo da uvedemo animaciju u osnovne škole – ukazuje Trstenjak.

Značaj uvođenja animacije u škole nosi dva različita segmenta.

– Autor kroz animaciju razvija način mišljenja i razlučivanja bitnog od nebitnog. Iz šume informacija on izvlači suštinu. Pričanje priče na način na koji će je osoba preko puta razumeti. Sam proces proizvodnje animiranog filma podstiče sličan način razmišljanja kao matematika – objašnjava Trstenjak.

Kaže da je u jednoj višoj školi 2002. pokrenula izučavanje animacije na akademskom nivou kao izborni predmet. Za tri nedelje se broj studenata utrostručio i već prve godine su uradili film koji je prikazan na čuvenom Martovskom festivalu kratkog i animiranog filma.

Za nju je to bio veliki podstrek, te su na akademskom nivou nastavili da razvijaju sve to, te je sa kolegama oformila smer Audio – video tehnologije, a potom su krenuli u avanturu da celu ideju počnu da promovišu po srednjim školama.

– Mislim da je vreme sazrelo da se animacija uvede i u osnovne škole, jer se deca već igraju telefonima, rade animacije, i zašto bi to radili stihijski kad mogu i osmišljeno – pojašnjava Snežana Trstenjak.