Izbor srpskog kandidata za Oskara: Tajna glasanja i javni favoriti 1Foto: Beta/AP/Chris Pizzello

Producentkinja Jelena Mitrović ističe za naš list da se stiče utisak da se ceo proces krije, te da do producentskih kuća dolaze oprečne informacije, dok se istovremeno u pojedinim medijima vodi otvorena kampanja za jedan film.

„Mi ne znamo ništa o celom procesu. Ni koji su kriterijumi, ni ko su članovi komisije, ni da li će biti ispoštovana procedura, ni koliko je filmova ukupno prijavljeno, ni da li svi ispunjavaju formalne uslove da budu kandidati za nagrade Američke akademije“, priča Mitrović.

Podsetimo, od ove godine za izbor srpskog kandidata za Oskara zadužen je Filmski centar Srbije.

Imenovanje predstavnika domaće kinematografije koji će se naći u trci za nagradu najbolji međunarodni film ova kuća preuzela je od Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije – AFUN.

FCS bi trebalo da formira sedmočlanu komisiju, gde bi četiri člana dala strukovna udruženja (AFUN, UFUS…), jedan bio član Upravnog odbora FCS-a i dva člana iz reda uticajnih filmskih stvaralaca koji nisu u sukobu interesa.

Na konkurs za izbor srpskog kandidata za Oskar, kako je Danasu rečeno sredu u FCS-u, prijavljeno je sedam filmova.

To su: „Otac“ Srdana Golubovića, „Pijavice“ Dragana Marinkovića, „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića, „Ime naroda“ Darka Bajića, „Dara iz Jasenovca“ Predraga Antonijevića, „Vikend sa ćaletom“ Miroslava Momčilovića i „Realna priča“ Gordana Kičića.

U međuvremenu nezvanično smo saznali da je producent filma „Vikend sa ćaletom“ – Brigada film, samoinicijativno povukao film iz konkurencije.

Jelena Mitrović kaže da se sa Filmskim centrom Srbije ponavlja ista priča koja je godinama pratila izbor za srpskog kandidata za Oskara koji je vodio AFUN, kada su ostali oštećeni filmovi koji su imali veliki uspeh na svetskim festivalima poput „Ničijeg deteta“, „Tereta“ ili „Druge strane svega“.

– Prošle godine nije izabran film koji je imao svetsku premijeru u Kanu – dodaje Mitrović, aludirajući na „Teret“ Ognjena Glavonića.

Ona dodaje i da je do njih stigla informacija da Filmski centar Srbije još uvek nema sve članove komisije, iako je trebalo od petka da počnu sa gledanjem filmova. Osim toga, pojedini izabrani članovi su, kako su saznali, u sukobu interesa.

„Mi smo poslednja zemlja koja daje svog kandidata. Gotovo svi su izabrali filmove koji će ih predstavljati. To su sve filmovi koji su već imali svoji festivalski život i međunarodnu distribuciju“, priča Jelena Mitrović i dodaje da je ostalo samo još nekoliko dana do poslednjeg roka da se srpski kandidat pošalje Američkoj akademiji.

Zbog toga je, kako kaže, skraćen i rok za međunarodnu promociju filma, budući da se uži izbor od devet naslova u konkurenciji za najbolji međunarodni film saopštava već početkom januara.

Mitrović napominje i da je problem to što postoje naznake da jedan od prijavljenih filmova ne ispunjava glavne uslove koje AMPAS (The Academy of Motion Picture Arts and Sciences ) zahteva i koji su bili navedeni u propozicijama konkursa FCS.

„Jedan od najbitnijih uslova je distribucija filma, najmanje sedam dana u bioskopima u Srbiji, potkrepljena svim člancima i recenzijama kao i promotivnim materijalima. AMPAS ostavlja rok filmovima koji se kandiduju za Best International Film of the Year da imaju distribuciju do 31.12.2020, ali ko je iole imao prilike da se bavi Oskarima (podsećam da je ‘Klopka’ jedini srpski film koji je ušao u uži izbor od devet filmova za Oskara), ta distribucija podrazumeva međunarodne festivale, međunarodna i domaća priznanja“, ističe Mitrović i dodaje da se pomenuti film vrlo visoko rangira kao državni projekat, koji je u pojedinim medijima favorizovan kao kandidat.

U pitanju je inače ostvarenje Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, koji još uvek nije imao zvaničnu premijeru, kao ni bioskopsku distribuciju.

Mitrović kaže da je, zbog svih pomenutih propusta, održan sastanak i Udruženja filmskih producenata Srbije, kao i Asocijacije filmskih reditelja Srbije, te da će i oni reagovati ovim povodom.

Osim toga, ona navodi i da je producentska kuća Baš Čelik primorana da će se, ukoliko se nastavi sa proceduralnim i namernim greškama oko izbora srpskog kandidata, obrati nadležnim međunarodnim institucijama.

Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, u svom odgovoru za Danas kaže da svaki film ima punu podršku FCS-a, te da ne postoji nijedan element koji govori u prilog tome da se film „Dara iz Jasenovca“ promoviše kao već izabrani kandidat.

„Ne postoji nijedan element koji govori u prilog vašem ‘utisku’ koji nije potkrepljen nijednom činjenicom. Sve se događa u predviđenim rokovima, a ako bilo koji film, pa i pomenuti, ne ispunjava kriterijume propisane pravilnikom, neće biti u konkurenciji. Od sedam članova komisije, šest su iz esnafskih udruženja i samo jedan je predstavnik Filmskog centra, i biće u prilici i da proveravaju svaki kriterijum i da glasaju u skladu sa njima. Ovakav način izveštavanja koji nije zasnovan ni na jednoj činjenici, svakako utiče na ovaj proces i stvara sliku da problem postoji tamo gde ga nema, te očekujem da i izveštavanje o Oskaru bude zasnovano na tačnim podacima i kao podrška srpskom filmu, ma koji da bude kandidat. Filmski centar nije imao nikakav interes da mu se poveri ovaj posao koji je poveren od strane prethodnog ministra kulture, niti nikakav interes da bilo koji pojedinačni film pobedi, s obzirom na to da su gotovo svi finansirani sredstvima Filmskog centra i nastali zahvaljujući toj podršci. Svaki film u konkurenciji ima punu podršku FCS i imaće je i kao kandidat za Oskara, to vam garantujem“, zaključuje Trivan.

Zbog pandemije Američka filmska akademija pomerila je ceremoniju dodele Oskara na 25. april 2021, a Srbija, kao i druge zemlje, ima rok do 1. decembra da pošalje ime svog predstavnika.

Prošle godine je srpsku kinematografiju predstavljao film „Kralj Petar I“ Petra Ristovskog.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.