Kako su se ljudi renesanse orijentisali u svetu koji se menja? Kako se doživljavao tok godišnjih doba, ritam prirode, redosled vremena?
Izložba ”Arčimboldo – Basano – Brojgel. Godišnja doba prirode” u Umetničko-istorijskom muzeju pokazuje da su ova pitanja zaokupljala umetnike tog doba, ogledajući se u fascinantnim prikazima mesečnih ciklusa, posmatranju prirode i simbolima nabijenih alegorija.
Sa preko 140 odabranih radova, uključujući važne pozajmice iz međunarodnih muzeja i bečkih kolekcija, izložba nudi jedinstven pogled na umetnost i naučnu kulturu renesanse.
Kombinuje umetničke istorijske perspektive sa ispitivanjem originalne funkcije i značenja dela te daje uzbudljivo putovanje otkrivanja umetnosti i pogleda na svet tog doba.
Istraživanje sveta u renesansi stavilo je imitaciju prirode u centar umetničkog stvaralaštva.
Leonardo da Vinči otelotvoruje ovaj pristup svojim slikama i crtežima koji vide univerzum kao da se neprestano menja.
Albreht Direr je takođe uhvatio prirodu sa impresivnom preciznošću u akvarelu i temperi.
Njegovo majstorsko likovno slikarstvo postalo je uzor brojnim generacijama umetnika.
Šesnaesti vek je doba preokreta: nova otkrića i izumi radikalno menjaju pogled na svet.
Naučnici se okreću drevnim spisima da preispitaju temelje nauke.
Za to vreme nastala su revolucionarna dela iz anatomije, astronomije, botanike i zoologije, koja su štampanim putem po prvi put postala dostupna široj publici.
Tu figura umetnika igra centralnu ulogu: on ilustruje i prenosi doživljenu stvarnost ne samo kroz pisanu reč, već prvenstveno kroz sliku i tako je čini vidljivom i razumljivom široj javnosti.
Jezgro izložbe dela Basanovih
Holandski slikar Piter Brojgel Stariji daje pejzažu novo značenje u njegovom sezonskom ciklusu: impresivno beleži svetlosna raspoloženja, vremenske pojave i atmosferske promene u zavisnosti od godišnjeg doba i prikazuje ljude u skladu sa ritmom prirode.
Njegovi monumentalni prikazi seoskog života nisu bili samo detaljni uvidi u svakodnevni život, već su pozivali na razmišljanje.
Tri slike iz sezonskog ciklusa Pitera Brojgela su vrhunac ove izložbe.
Đuzepe Arčimboldo takođe stvara fascinantan ciklus godišnjih doba u vidu alegorijskih portreta.
Tipično voće, cveće i životinje odgovarajućeg godišnjeg doba stapaju se u originalne glave na njegovim slikama.
U svojim bečkim delima on dodaje i suptilne aluzije na dobru vlast Habzburgovaca: njihova vladavina predstavlja ravnotežu i kontinuitet – baš kao i večni ciklus prirode.
Samo ako se fokusirano zadubite u detalje možete videti naizgled uklesan natpis.
Umetnik Đuzepe Arčimboldo je minijaturnim tankim slovima naslikao svoje prezime na jednoj od grana u četiri godišnja doba i ovekovečio sebe kao neodvojivog od prikazane prirode.
On je date detalje pedantno proučavao i slikao tokom života u svojoj majstorskoj i dobro poznatoj seriji kompozitnih glava.
Od tih detalja formirao je godišnja doba i četiri elementa u alegorijske portrete: vodu od riba i drugih morskih bića, proleće od stotina cveća, leto od zrelog voća i povrća.
Konačno je završio ciklus spajanjem svih godišnjih doba na slici koju je stvorio 1590. na kraju svog života.
A i sama izložba završava se ovim delom.
Sredinom 16. veka Jakopo Basano se u svojim biblijskim pastoralama bavio odnosom čoveka i prirode.
On locira svoje religiozne scene u ruralnom pejzažu Veneta, koji služi kao kulisa za epizode iz Starog i Novog zaveta.
Njegovi prikazi poljoprivrednih delatnosti ugrađuju svakodnevni život u zavičaju u ciklični ritam prirode u kombinaciji sa dubokom religioznošću.
Pravo jezgro ove izložbe su upravo mnogo manje poznata dela dinastije Basano.
Poljoprivredne i biblijske teme
Ali šta spaja ove umetnike koji su živopisali u 16. veku?
Svi su pristupili fenomenu ”četiri godišnja doba” na veoma različite načine.
Ova preokupacija prirodom i njenim odnosom prema ljudima u umetnosti može se shvatiti kao osobenost renesanse.
Dok su se prirodni događaji još uvek smatrali pretećim u srednjem veku, sada su sve više gubili svoj užas.
Kako se poznavanje životne sredine povećavalo, ljudi su prepoznali i njenu lepotu.
Detaljne studije biljaka Leonarda da Vinčija, rani prikazi neba Albrehta Direra i drveni globusi predstavljaju revolucionarna naučna otkrića o kosmosu, zemlji, flori i fauni.
Dok je Arčimboldo gradio ljudska lica od elemenata prirode, Brojgel se fokusirao na izmišljene pejzaže i dozvoljavao ljudima da u njima obavljaju svakodnevne aktivnosti.
U „Lovcima u snegu“ (zima) vide se sićušne figure kako se klizaju u dolini, dok se gore na padini muškarci vraćaju iz lova.
U „Povratku stada“ (jesen) goveda se teraju sa pašnjaka u štalu.
Golo drveće, snegom prekrivene planine ili nadolazeće grmljavine ilustruju atmosferu sezone i istovremeno opisuju život na selu.
Jakopo Basano je na potpuno drugačiji način kombinovao svoje sezonske slike, u kojima je spajao poljoprivredni rad sa biblijskim temama.
Porodica umetnika Dal Ponte (zvana Basano) bila je uspešna sve do 17. veka sa ovim prikazima, koji su stalno modifikovani i bili su posebno popularni kod venecijanskog plemstva.
Frančesko je dodao astrološki sloj i naslikao znake zvezda na nebu preko svojih svakodnevnih scena.
A Leandro je stvorio čitav ciklus od dvanaest meseci koji kao slika skrivenog predmeta vodi kroz godinu i ispunjava najveću salu izložbe: farmeri beru zrelo grožđe u septembru, trgovci prodaju svežu ribu u martu, a u gužvi zemljoposednici povremeno provere da li je sve u redu.
Činjenica da su Arčimboldov i Brojgelov ciklus prikazani u jednom poglavlju u pomalo skučenom prostoru i da je čitava sala sa kabinetima posvećena Basanu donekle remeti ravnotežu izložbe.
Dve istaknute pozicije definitivno zaslužuju više prostora za disanje.
Naravno, ovaj raspored je posledica činjenice da Umetničko-istorijski muzej poseduje preko 80 Basanovih radova i da nije najjednostavnije napraviti izbor.
Slike na izložbi kustoskinje Frančeske del Tore Šeuh dopunjene su predmetima poput globusa, tapiserija, štampanih radova i keramike, kao i dela drugih renesansnih majstora, uglavnom iz kolekcije Umetničko-istorijskog muzeja.
Sve u svemu, zanimljiv i opulentan paket, iako se ne može izbeći utisak da je to zapravo Basanova izložba.
Ekonomska eksploatacija prirode
Iako je koncept izložbe kreiran pod bivšom generalnom direktorkom Sabine Haag, potpis njenog naslednika Donatana Fajna prepoznatljiv je po izrazitom animiranju mlade publike.
Među tekstovima u salama za odrasle sada se često nalaze opisi koji su razigrani i namenjeni deci osnovnoškolskog uzrasta.
Na ulazu je dostupna i prateća knjižica.
Načelno je simpatičan pokušaj da se najmlađima pedagoški približi ovaj važan umetnički razvoj u našem odnosu prema prirodi i ekologiji.
Za izložbu su dobijeni dragoceni artefakti međunarodnih muzeja i srušene su uobičajene četiri velike sale u galeriji slika.
Svetlo je prigušeno, a pregradni zidovi su natopljeni tamnom prepoznatljivom bojom.
Ovog puta je bogata zeleno-plava.
Možda kao suptilna referenca na ekonomsku eksploataciju prirode, koja je dobila zamah u 16. veku?
Šta Brojgel radi u svoja četiri godišnja doba, koje je njegov kolekcionar izložio u svojoj seoskoj kući izvan Antverpena?
Prikazuje ljude koji se bore sa prirodom, prepušteni na milost i nemilost.
Ne u harmoniji.
Za idilu na ovoj izložbi zaslužna je porodica Basano.
Mogu se videti glomazne i mnoge njene velike slike, Umetničko-istorijski muzej ih ima dosta odnosno prvi put u 150 godina, ceo mesečni ciklus od mlađeg Basana, Leandra.
Dok je njegov otac bio majstor stočarstva, odnosno fantazije u kojoj se gradsko stanovništvo i tada upuštalo u život na selu, sin je bio majstor aristokratskih fantazija o svemoći: na svojim mesečnim slikama seljaci nude vladarima plodove prirode, kao što danas siromašne zemlje služe svetskim tehnološkim industrijama.
Ne, ni danas nam neće ponestati stvari za razgovor sa promenom godišnjih doba.
Jedna inspirativna izložba kojoj se svaki ljubitelj umetnosti ima rašta radovati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
