Večeras u Galeriji Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu u 19 sati otvara se izložba portreta „Omaž Nikoli Koki Jankoviću” autora Zdravka Joksimovića.
– Neuobičajno je da autor govori o svojim radovima, pogotovo ako je reč o pojedinačnim portretima koji će biti izloženi u Legatu Nikole Koke Jankovića u Kragujevcu. „Ono” o čemu bi se moglo nešto reći, odnosi se na umetnost portreta uopšte, odnosno, na sopstveno iskustvo bazirano na dugogodišnjoj praksi. Na moju sreću, kao studentu, od treće do pete godine, vajanje mi je predavao jedan od naših najboljih portretista, Nikola Koka Janković. Naravno, kada ste mladi i neiskusni, vi ne razumevate sasvim šta vam profesor govori koliko god da su njegove korekture bile jednostavne, tačne i prilagođene vašem uzrastu. Ali profesor Janković bio je beskrajno strpljiv pedagog. Stalno nas je vraćao na suštinu koja govori o tome, koje su to univerzalne skulptorske vrednosti, a šta pripada neopravdanim i površnim trikovima. U tom uzrastu to je veoma važna lekcija. Tek sada, sa sopstvenim pedagoškim iskustvom, razumem njegov predlog, koji je poslednjih godina svoje profesure često iznosio, da bi najiskusniji profesori trebalo da vode prvu i drugu godinu, ističe u katalogu izložbe sam autor dr um. Zdravko Joksimović, redovni profesor FLU u Beogradu.
Po njegovim rečima, svoje ogromno iskustvo Koka je sveo na jednostavnu, jezgrovitu priču o unutrašnjoj konstrukciji koja skulptorske probleme bazira na skulptorskim izražajnim sredstvima: volumenu, površini, ritmu, kompoziciji itd.
– To je tradicionalan pristup koji omogućava da skulptura izgleda logično i celovito. Nekoliko portreta sa ove izložbe uradio sam u klasi radeći ih zajedno sa studentima. Mislim da je to najbolji način da demistifikujem sam proces modelacije koji ima svoju postupnost i dinamiku. Kao i da potvrdim tezu da se portret ne može uraditi ako nemate jasnu ideju o formalnoj celovitosti osobe koju portretišete, odnosno o oblicima od kojih je ta osoba „sastavljena”. Zapravo radi se o vašem doživljaju i utisku koji na vas ta osoba ostavlja. Stoga smatram da je skulptorski portret materijalizovana ideja o jedinstvenosti nečijeg lica, smatra on.
Koliko god da se trudite i pokušavate da izgradite sopstveni pedagoški pristup, oslanjajući se na vašu skulptorsku praksu, uvek ćete osećati da se u vašim rečima čuje eho svega onog što ste godinama slušali od svog profesora.
– Čini mi se da je to prirodni sled stvari. Tako se iskustvo, bazirano na klasičnim skulptorskim vrednostima prenosi sa jedne generacije na drugu. Nadam se da mogu za sebe da kažem da pripadam Kokinoj školi. I dalje osećam ogromnu zahvalnost što sam imao tu privilegiju da se družim i učim od jednog od naših najboljih portretista. Ako uspem da tu luč prenesem onima koje danas, kao profesor podučavam, to je svojevrsni dug koji osećam prema svom profesoru. Stoga ova izložba ima naziv „Omaž profesoru Nikoli Jankoviću”, ističe on.
Vajar dr um. Zdravko Joksimović, redovni profesor FLU u Beogradu (63, Buče) diplomirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1986. godine, u klasi profesora Nikole Jankovića. Magistrirao na istom fakultetu 1989. godine, u klasi profesora Nikole Jankovića.
Od 1992. radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je 2014. godine izabran u zvanje redovnog profesora. Doktorirao 2015. godine sa temom „Poetika tela – komparativna analiza sopstvene skulptorske prakse i aktuelnih problematika tela u savremenoj svetskoj skulpturi”.
Od prve samostalne izložbe u Galeriji Doma omladine 1986. godine, izlagao je na više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i na brojnim kolektivnim izložbama u više evropskih gradova (Bratislava, Varšava, Lisabon, Strazbur, Pariz, Budimpešta, Moskva, Amsterdam, Zagreb, Barselona, Kasteljon, Ljubljana, Murska Sobota, Temišvar i dr).
Foto: Galerija Nikola Koka Janković Kragujevac
Izveo je sedam javnih skulptura u inostranstvu, među kojima su „Demfer-Š kao šuma” u Bler Atol (Blair Atholl), Škotska 2003. godine, kao i skulptura „Quick Healing” u Otavari (Ōtawara), Japan, 2006. godine.
Dela mu se nalaze u najvažnijim javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji u: Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju grada Beograda, Muzeju „Cepter” u Beogradu, Narodnom muzeju u Kragujevcu, Muzeju u Požarevcu, Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu i dr.
Od izvedenih javnih skulptura u Srbiji izdvaja se prvi javni spomenik Zoranu Đinđiću u Prokuplju 2008. godine. Realizovao je pet bisti u okviru Parka srpko-ruskog prijateljstva u mestu Milići u Bosni i Hercegovini.
Učestvovao je na više međunarodnih simpozijuma u Japanu, Škotskoj, Austriji, Španiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Poljskoj.
Dela mu se nalaze u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama u inostranstvu, i to u: Crnoj Gori, Španiji, Bosni i Hercegovini, Izraelu, Holandiji, Engleskoj, Škotskoj, Austriji, Švajcarskoj, Bugarskoj.
Dobitnik je više nagrada iz oblasti likovne umetnosti među kojima su: Oktobarska nagrada grada Beograda za najbolji studentski rad 1986. godine; Nagrada sekreterijata za kulturu grada Beograda za najbolje ostvarenje u 1992. godini, za izložbu u Galeriji ULUS-a; kao i nagrada bijenala mladih u Vršcu 1995. godine.
Za izložbu „Reanimacija umetnika posle 30 godina” ovenčan je „Politikinom“ nagradom 2016. godine.
Autor je spomenika Karlu Maldenu postavljenom na zgradi Jugoslovenske Kinoteke 2019. godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
- U ovoj zbrci u kojoj živimo, verujem da će želja za samouništenjem biti sve veći i veći problem - primetila je slovenačka filozofkinja i sociološkinja Renata Salecl, koja je ovog utorka gostovala u Bitef teatru.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Galerija Nikola Koka Janković Kragujevac 
