Izložba radova koji stilizovano predstavljaju trulež društva

Manifestacija sažima radove umetnika u poslednjih pet godina, a postavka se može obići u narednih nedelju dana.

Brudar tim povodom govori za Danas.

– Reč Credo predstavlja lično uverenje, ličnu filozofiju koja me vodi. Izložba prikazuje radove koji su stvarani u digitalnom mediju, ali sam ih prebacio u štampani, i napravio printove. Otvaranje je propraćeno muzičkim nastupom i premijerom filma – kaže Brudar.

Njegovi radovi uglavnom su stvarani u 3D tehnologiji. Na njima se mogu primetiti humanoidne figure, koje primarno služe kao proporcija na samoj instalaciji.

– Ljudi uglavnom rade 3D skenove da izgledaju čovekoliko, ja sam hteo da izgledaju kao lutke, kao manekeni, ali na svoj način. Humanoidne pojave deluju kao zanimljiv likovni element na slikama, a drugi radovi su moje studije i eksperimentisanje u 3D mediju – objašnjava on.

Kako kaže, kompjuterski generisana grafika zna da bude rogobatna, ali on se dosta poziva na nju i pravi algoritme kroz oblike koje kasnije manipuliše da odgovaraju formi koju želi da dobije.

– Crtanje ilustracija je previše ograničen medij za moj ukus, dvodimenizijalan i linearan, dok mi je 3D otvorio nove horizonete – kaže Dan povodom inspiracije za jednu od tri celine njegove multimedijalne izložbe.

Iako je kao muzičar prvenstveno orjentisan na gitaru, Dan je na manifestaciji izveo poluimprovizovane komade na klavijaturama i sintisajzeru, ambijentalno eklektronskog žanra.

Njegovi počeci bavljenja muzikom obitavaju u black metal žanru, međutim, taj pravac je za Brudara postao previše ograničen, zbog čega je počeo da eksperimentiše sa zvukom.

– Inspirativan mi je pristup muzici koji gaje bendovi kao što su King Crimson, Pink Floyd, kasnije i Swans, koji imaju taj nekompromisan pristup. Njima je muzika slobodna sfera u kojoj stvaraju kako žele. I sam sam krenuo da eksperimentišem sa instumentima, sintisajzerima, modulacijama, soundskejpingom i dobio neki svoj izraz. Pravim tehnički zahtevnu muziku, ali i elektronsku koja je dosta slobodnija, koju mogu sam da izvodim, i za koju mi ne treba bend – pojašnjava Brudar.

Neke od kompozicija koje je izveo na otvaranju, pisane su za predstavu „Vrednost žene“, u produkciji Nataše Milojević i Marka Nektana, butoh performera i koreografa.

Predstava se bavi pozicijom žene kroz istoriju čovečanstva, a Brudaru se dopao način na koji je izvedena.

– Predstava nije očigledna, već prati alegorije na grčke boginje, kojima su numere inspirisane. Demetra je blažena kao i kompozicija kojom je predstavljena. Atina kao boginja rata i mudrosti je malo napetija, Afrodita predstavlja lepotu, pa je takva i numera, a Artemida, boginja lova, nije muzički prikazana kroz akciju, već napetost. Njihove osobine inspirisale su moju muziku – ukazuje Brudar.

Iako predstava ima „političnu“ crtu, Dan smatra da je urađena na način koji nije nametljiv, što je prema njegovom mišljenju dobra osobina prilikom stvaranja.

– Umetnici koji rade politički angažovanu umetnost treba da stvaraju na suptilan način. Umetnost ne treba mešati sa politikom i ideologijom, zato se trudim da moj rad bude apolitičan – ukazuje Dan.

Ipak, upitan da istakne probleme na savremenoj umetničkoj sceni, on izdvaja elitizam, ulaganje novca od strane bogataša i moćnika u umetnost i kulturu, posebno u Zapadnom svetu, kako bi se izbegle poreske obaveze.

– Elitizam uništava umetnost. Imamo šablonske galerije koje služe za pranje novca i izbegavanje poreza. Umetnost ostaje u senci tamo gde moćnici i prominentni ljudi mogu sebi da smanje porez ako ulažu u kulturu i umetnost. U Americi to koriste da bi prali pare – ističe Brudar.

Dan izdvaja i institucije kao jedan od defekata savremenog sveta koji nas neminovno „kalupiše“.

– U umetničkim školama i na fakultetima ljude teraju na šturu linearnost, i sam sam  to iskusio tokom obrazovanja. Stoji to da se moraju znati osnovni principi rada, ali proces treba da bude slobodan. Međutim, institucije nas kalupe i to kreće od vrtića kada počinjemo da učimo oblike i kada ti umesto igre nametnu da crtaš, na primer, perece. Ljudima treniraju IQ, a socijalnom inteligencijom se uopšte ne bave – zapaža Brudar.

Povodom treće celine njegove izložbe, premijerno prikazanog filma Kvotidijanska Noć, on ističe da je na njegov ukus uticala bizarna kinematografija i teatar surovosti, kao i reditelji poput Kronenberga, Linča, Tarkovskog, Pazolinija…

– Lično nisam ekstremna ostoba, ali moju ukusi su ekstremni. Volim arthaus koji ide u ekstreme i teatar surovosti. Međutim, dramaturški ne radim tako, već priču pričam kroz slike i zvuk. Ne mogu da kažem da moja dela govore o introspekciji, jer se više tiču opservacije samog društva. Prikazujem trulež društva na stilizovan način. Kada mi dođe inspiracija stvaram i dela koja nemaju konkretnu nameru, i iz kojih sam posmatrač kreira sopstvenu percepciju i sliku – pojašnjava Dan Brudar.