Izložba „Soulsearching“ Mladena Lazarevića u Prodajnoj galeriji

– „Soulsearching“ je logičan nastavak istraživanja „Circle of life“ i „Naša sećanja su bezbedna“. Povezana su sa ličnim događaja jer sam u kratkom periodu ostao bez oca ali i postao otac – ukazao je Lazarević.

On objašnjava da mu je „miks“ osećanja i slikarstva pomogao da, kako kaže, sebi da odgovore u momentima kada je morao da bude jak i za druge, majku sestru, ženu…

U stvaranju ne koristi konvencionalne tehnike – ali ipak u savremenom slikarstvu validne. U pitanju su varikina, valjak za malanje, krečenje – preteče tapeta. Na sve to ispisuje deliće stvarnosti koje upija iz okoline. Povodom poruka na delima ukazuje da su u pitanju podsetnici i utisci. Umetnik koga drugari oslovljavaju sa „Laza“ primećuje da je „Tabura Laza“ lajt motiv cele izložbe.

– Volim da se igram rečima. Ranije to nisam radio. Sada pišem poruke kako bih savremeno slikarstvo prilagodio i približio pojedincu kao članu društva koje zajedno delimo – kazao je Lazarević.

Pored društvenih, beleži i lične događaje. Ono što ga okružuje ima veliki uticaj, pa ga tako, kao prosvetnog radnika, fascinira što je svaka generacija koja dolazi sve narcisoidnija.

– Izgubili su sebe u ovom društvu. Klinci se uvuku u svoj slinavi ego ko puž u kućicu. Danas veći problem predstavlja prazna baterija na telefonu, nego prazna glava – primetio je Lazarević. On kaže da u društvu definitivno postoji umetnička scena, ali za uzak krug ljudi koji se njome bave, i da nema mehanizama da ona postane vidljivija.

Lazarević stiče utisak da prethodno sve ostalo u životu pojedinca treba da se „skocka“ kako bi prosečna porodica mogla da priušti sebi kulturni događaj, pogotovu u manjim sredinama u Srbiji.

– Kultura na žalost prva strada, a poslednja se oporavlja. Država svakako treba da više ulaže u umetnost. Kod nas su svi i umetnici i mehaničari i mesari i naučnici. To je slika našeg društva, dva plus dva, sve jasno – konstatovao je Mladen Lazarević, a povodom onih koji pokušavaju da to promene ukazuje da „ima jako puno angažovanih umetnika, ljudi koji se bore protiv vetrenjača. Da li će nešto promeniti, kaže da ne zna“.

Odsečen od epskog aspekta prošlosti

„Ispisane forme, nalik zabeleškama na poleđini fotografije, na marginama omiljene knjige ili poslednjoj strani adresara, kao intimne crtice otiskuju jedan trenutak, sećanje, zapažanje ili emociju. Razigrani ritam islikanih reči, lirski izražajno svedoče o sazvučju umetnikovog bogatog duhovnog, intelektualnog i emocionalnog proživljavanja. Preokupacija prošlošću kao činiocem koji utiče na formiranje svesti čoveka i društva, ogleda se u predmetima uvedenim u sliku. Citat iz prošlosti, u vidu znaka, predmeta, broja, bordure ili šare iz ličnog simboličnog sećanja prelazi u očima posmatrača u opšte razumljivo ali ipak i subjektivno sagledano stanje. U Mladenovim slikarskim razmišljanjima nema romantizovanja, on se odriče epskog aspekta prošlosti svog okruženja, ne pokušava da je sagleda kritički, već da je prikaže u najčistijem obliku ličnog iskustva. Apstraktni crtež kao savršeno sredstvo za izražavanje brze informacije ukombinovan sa premazom danas zaboravljenog dekorativnog valjka za malanje, bordure i nedefinisani otisci, iako pojmljivo nespojivi, harmonično egzistiraju na jednom mestu. NJegovo sećanje je konzervirano, sačuvano od kvarenja lišavanjem simbola od društveno-političkog konteksta utopljeno u stanje haosa, pre nastanka vremena“ napisala je Jelena Marković, istoričar umetnosti povodom dela Mladena Lazarevića.