Izožba „Čehov-motivi“ od 15. jula u Muzeju grada Beograda 1Foto: Promo

U jubilarnoj godini od rođenja velikog pisca umetnički projekat „Čehov-motivi“ predstavlja seriju slika, ambijentalnih celina, nastalih po motivima njegovih drama.

Izložba je koncipirana kao interdisciplinarna, ambijentalna postavka, koja koristi scenografske principe u umetničkom oblikovanju prostora.

Nastala je u okviru doktorskog projekta autorke sa ciljem da ukaže na mogućnosti, uticaj i sve veću samostalnost koju scenografija ima prilikom izbora određenog verbalnog  sadržaja  i načina  njegove interpretacije.

Izožba „Čehov-motivi“ od 15. jula u Muzeju grada Beograda 2
Foto: N.V.

„Patinirani, polurazrušeni enterijer, s očuvanim tragovima prošlosti neorenesansne građevine iz 1899, neusiljeno, potpuno sponatano korespondira s idejom, formom i fakturom umetničkog preoblikovanja sveta Čehovljevih drama u scenografijama Ninoslave Vićentić. To je savremena priča, — o izgubljenoj sdašnjosti, osakaćenom vremenu sa vidljivim tragovima nestalog prostora rođenog doma, nekadašnje svetkovine života, — u kojoj se autorka, ipak, nijednim segmentom nije udaljila od izvornog teksta. Posmatrač i saučesnik izložbe prolazi kroz Čehovljev hronotop u kojem spoljašnjost prodire u untrašnjost, a untrašnjost izlazi u spoljašnjost, dok se bergsonovsko vreme prelama kroz stvari koje su izgubile svoju upotrebnu vrednost i tu su samo da bi u nama izazvale bol za nekim minulim vremenima. Ninoslavu Vićentić u scenografijama trema, verande, trpezarije, dečje sobe zanima opšta metafizika Čehovljevog prostora koji odiše prepoznatljivim scenama iz Ivanova, Ujka Vanje, Galeba, i Triju sestara i Višnjika. No, kao i Kosta Trepljov, ona se ne zadovoljava postojećim formama, već traži nove oblike, nov materijal koji mahom pronalazi u građevinskom otpadu, starim cevima, odbačenim daskama, gredama i t. d. Ipak nova forma, nije sama sebi cilj, zato Ninoslava Vićentić ne preza od sećanja na prethodnike koji su svojim obradama Čehova obeležili savremenu umetnost, poput njoj posebno bliskih Strelera, Bruka, Borovskog, no i večnog Stanislavskog. Ali ni to nije važnije od neposrednosti sadržaja Čehovljevih drama kojom se upravo razbija ograničenost posredničke forme“ – rekla je oizložbi Enisa Uspenski, red. prof. FDU.

Izožba „Čehov-motivi“ od 15. jula u Muzeju grada Beograda 3
Foto: N.V.

O autorki

Mr Ninoslava Vićentić, docent je na Odseku scenografija, Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Diplomirala je 1993. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti i Magistrirala je 1996. godine na Saint Martins College of Art and Design u Londonu gde je stekla zvanje magistra umetnosti iz oblasti Scenografije. Od 1999. godine zaposlena je na Fakultetu primenjenih umetnosti prvo kao asistent, a zatim i docent na Odseku scenografija. Objavljuje stručne radove iz oblasti teorije i istorije primenjenih umetnosti, autor, koautor, kustos, koordinator i dizajner postavki mnogih izložbi, projekata i obrazovnih programa namenjenih studentima.

U cilju zaštite zdravlja i sprečavanja daljeg širenja epidemije virusa COVID-19, izložba neće biti svečano otvorena.

U četvrtak, 16 jula, od 17 do 19 časova biće organizovan razgovor sa autorkom.

Posetioci se ljubazno mole da poštuju sve propisane mere predstavljene na sajtu Muzeja.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.