Foto: J. Patarčić/DanasGradska biblioteka Subotica ove godine obeležava sedam decenija otkako je, nakon brojnih selidbi i mučnog traganja za adekvatnim prostorom, konačno pronašla svoj dom u zgradi nekadašnje Nacionalne kasine, koju je projektovao čuveni arhitekta Ferenc Rajhl.
Davne 1840. godine u Subotici je osnivana Nacionalna kasina, čija je misija oduvek bila da okuplja građane jednog društva, bez diskriminacije.
Međutim, kako sve do 1883. godine nije imala svoj prostor, Nacionalna kasina odlučila je da raspiše konkurs za projektanta koji bi izradio sedište udruženja i tako naišla na arhitektu Ferenca Rajhla.
“On je rođen u Apatinu 1869. godine i u međuvremenu je posetio raznovrsne evropske gradove, poput Berlina, Beča, Budimpešte, Segedina, a kada je imao 26 godina, odlučio je da dođe u Suboticu”, priča Anita Palfi, diplomirana bibliotekarka.
Tako je 1895. godine Rajhl projektovao zgradu Nacionalne kasine, svoju prvu građevinu kojom je obogatio arhitekturu Subotice, a po kojoj je u celom svetu prepoznatljiva.
“Rajhl je projektovao zgradu u neobaroknom stilu, tako da njena glava fasada bude veoma vidljiva i čini sastavni deo gradskog pejzaža”, objašnjava Palfi dodajući da je za zgradu Nacionalne kasine odabrano zemljište u blizini Gradske kuće i pozorišta, gde se nalazila veoma stara građevina u baroknom stilu, koja je u to vreme pripadala porodici Skenderović.
“Udruženje Nacionalne kasine je uspelo da kupi ovo zemljiše za 26.000 forinti 1895. godine, a kako je zemljište otkupljeno, usledila je izgradnja, gde su na prizemlju predvideli trpezariju i poslastičarnicu, a na spratu prostor samo za udruženje”, kaže Palfi.
Radovi na izgradnji su toliko brzo napredovali, da je zgrada Nacionalne kasine u potpunosti završena 1896. godine, a samo četiri godine kasnije, u Subotici je formirana Gradska biblioteka.
Kako objašnjava viša diplomirana bibliotekarka Iren Bognar, biblioteka je zvanično otvorena 1892. godine, a njeni počeci su zapravo priča o mučnom putu razvoja i brojnim selidbama u cilju pronalaska adekvatnog prostora koji bi čuvao njenu dragocenu građu.
“Od osnivanja je bila u gimnaziji jedno vrlo kratko vreme, da bi posle dobila dve prostorije u zgradi starog suda. Međutim, priključio joj se i muzej, oni su bili zajedno nekoliko godina i prostor je opet postao skučen. Onda su dobili prostor u zgradi Muzičke škole i kada je već stvarno bila neodrživa situacija, muzej se izdvojio i prešao u Gradsku kuću. Nakon toga, biblioteka se preselila u Sokolski dom i 1943. godine je ponovo vraćena u Muzičku školu, gde je u prizemlju dobila dosta prostora”, predočava Bognar.
Međutim, tada je već fond biblioteke narastao sa 30.000 na 200.000 tomova, te je postalo jasno da uskoro sledi još jedna selidba.
“To je bilo neizbežno i 1952. godine su Gradskom veću podneli zahtev da se preseli i, konačno, pored raznih dilema ko će dobiti ovu zgradu, uspelo je da je dobije Gradska biblioteka Subotica”, kaže Bognar.
Tako se biblioteka poslednji put preselila 1953. godine u zgradu Nacionalne kasine, a u čast pronalaska svog doma, cela godina u najstarijoj ustanovi kulture u Subotici biće u znaku ovog jubileja.
“Ove godine ćemo se prisećati baš na taj događaj, 70 godina u ovoj zgradi koju je projektovao Ferenc Rajhl i stvarno je za sve građane i turiste jedna atrakcija i vrlo smo ponosni što smo tu smešteni”, ističe Iren Bognar.
Priču o tome Subotičani će biti u prilici da čuju svakog prvog utorka u mesecu u okviru manifestacije “Večeri zavičajne istorije”, od kojih je prva upravo govorila o zgradi Nacionalne kasine kroz izložbu dokumenata i fotografija, a čije su autorke naše sagovornice.
“Interesantno je da su svi prikazani dokumenti iz zavičajnog fonda Gradske biblioteke i veliku pomoć smo dobili i od Istorijskog arhiva Subotice. Oko 30 članaka smo uspeli da izvučemo najnovijom tehnologijom u kojima se govori o Nacionalnoj kasini, koja se zapravo prvi put uselila u ovu zgradu, a ta zgrada je već 70 godina i zgrada Gradske biblioteke sa kojom zajedno živi i diše”, poručuje Anita Palfi.
Naredno veče zavičajne istorije biće posvećeno bibliotekaru, bibliografu, naučniku i piscu Blašku Vojniću Hajduku, direktoru Gradske biblioteke Subotica u periodu od 1944. do 1964. godine, koji je i izveo poduhvat preseljenja u sadašnju zgradu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
